Do danas, dosta detalja o vakcini je nepoznato, a iz Rusije objašnjavaju da je u pitanju personalizovana imunoterapija zasnovana na mRNA tehnologiji. Što se smatra jednim od najperspektivnijih vidova borbe protiv raka.
Po kom principu vakcina deluje?
Terapijske vakcine protiv raka, za razliku od klasičnih preventivnih vakcina koje sprečavaju infekcije, fukcioniše po principu aktiviranja imunološkog sistema kako bi prepoznao i uništio već prisutne timorske ćelije - koristi informacionu RNK (mRNA) koja "sadrži" uputstva za sintezu tumorskih antigena specifičnih za pacijenta. Kada se mRNA unese u organizam, ćelije neko vreme proizvode antigene i na taj način podstiču imuni sistem da ih prepozna sa ciljem da unište tumorske ćelije.
Tokom razvoja vakcine, koristi se veštačka inteligencija kako bi se analizirao genetski profil tumora i identifikovali tzv. neoantigeni - proteinski markeri karakteristični za maligne ćelije pojedinca. Krajnji cilj ovog procesa je kreiranje individualne terapije za svakog pacijenta.
Dosadašnji rezultati
Prema informacijama koje je do sada objavio Ruski naučni instituti, u predkliničkim istraživanjima na životinjama, vakcina je dovela do smanjenja tumorske mase za 75 do 80 odsto kod pojedinih tipova karcinoma.
Planirano je da se prve kliničke faze sprovedu kod pacijenata sa karcinomom debelog creva, dok bi se kasnije primena proširila i na pacijente sa melanom i glioblastom.
Najave ruskih zvaničnika su bile da je vakcina prošla pretkliničku fazu, a da se klinička ispitivanja na ljudima očekuju u toku 2025. godine. Međutim, zasad nema javno objavljenih recenziranih naučnih radova koji potvrđuju navedene rezultate - kao ni detalje o veličini uzorka, protokolima ispitivanja, nuspojavama, ni dugoročnim efektima.
Zbog toga se ove informacije trenutno smatraju obećavajućim, ali preliminarnim. Potrebno je sprovesti obimna klinička istraživanja (faze II i III) pre nego što vakcina može biti registrovana ili korišćena van Rusije.
Značaj za onkologiju
Ukoliko obimna klinička istraživanja potvrde efikasnost ruske mRNA vakcine protiv raka, ovo bi predstavljao istorijski iskorak u pristupu lečenja malignih bolesti. Personalizovane vakcine potencijalno mogu smanjiti potrebu za agresivnom hemoterapijom, nuspojave u odnosu na klasične terapije, procenat smrtnih slučajeva i rizik od povratka tumora.
Ovaj pristup je u skladu sa savremenim globalnim trendovima u onkologiji, gde se sve veći značaj daje imunoterapiji i personalizovanoj medicini.
