Poljska, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, želi ponovo da pokrene temu - ukidanja letnjeg računanja vremena, uprkos otporu u Briselu.
Neočekivani saveznici mogli bi da dođu sa strane, od Donalda Trampa i Ilona Muska, piše Evropska novinska redakcija.
Svake godine, krajem marta, ponovo se postavlja isto pitanje: da li pomeramo sat unapred ili unazad? Milioni Evropljana, od Danske do Hrvatske, svakog proleća preispituju da li im je uopšte potrebno letnje računanje vremena i šta to tačno znači.
Evropska komisija je 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata nakon što je gotovo četiri miliona ljudi u tadašnjih 28 država članica EU podržalo ovu inicijativu. Evropski parlament je podržao reformu godinu dana kasnije, ali su neki članovi EU izrazili protivljenje, pa je tema stavljena na čekanje.
Trenutna direktiva, koja je usvojena 2001. godine, nalaže svim članicama da pređu na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a da se na zimsko vrate poslednje nedelje u oktobru. Glavni cilj bio je ušteda energije korišćenjem dodatnog časa dnevnog svetla u večernjim satima.
Ušteda energije sporna
Ipak, stvarne uštede energije su sporne.
Nemčka agencija za zaštitu životne sredine tvrdi da se tačno utvrđivanje ušteda nije moguće jer pomeranje sata dovodi do smanjenja potrošnje u nekim oblastima, ali i povećanja u drugim.
Na primer, iako letnje računanje vremena može da doprinese manjoj potrošnji struje u večernjim satima, dolazi do većih troškova za grejanje u hladnijim jutarnjim satima.
Većina istraživanja ukazuje da je potencijal za uštedu energije izuzetno nizak.
Takođe, sve je više dokaza o negativnim efektima pomeranja sata na zdravlje, kako u severnim, tako i u južnim evropskim zemljama.
"Postoji mnogo dokaza da je pomeranje sata dva puta godišnje loše za ljudsko zdravlje, životinje i saobraćaj, a da ima vrlo malo koristi. Mislim da je vreme da se to okonča", izjavio je Šon Keli, irski poslanik u Evropskom parlamentu i veliki zagovornik ukidanja pomeranja sata.
Dansko istraživanje iz 2017. godine pokazalo je da 11% više ljudi pati od depresije u nedelji nakon što se pomeri sat sa letnjeg na zimsko računanje vremena, u poređenju sa drugim nedeljama tokom godine.
"Dokazano je da nagli početak tame može biti okidač za depresiju kod onih koji su skloni tom poremećaju", rekao je Jorgen Bak, predsednik Danskog udruženja protiv letnjeg računanja vremena.
Neurološkinja iz Španije, Gonzalo Pin, smatra da bi za Španiju najbolje bilo da se zadrži vremenska zona koja je najbliža njihovom meridijanu, odnosno zimsko računanje vremena.
"Pomeranje sata značajno narušava naš neurohormonalni sistem - kortizol, melatonin, serotonin i holesterol, koji imaju svoj biološki ritam", naglasila je Pinova.
Naučnici nisu saglasni po ovom pitanju
Bugarska neurološkinja Diana Dečovska je izjavila da se ljudsko telo brzo prilagođava promenama, te da pomeranje sata za jedan sat obično nije toliko stresno.
"Za većinu ljudi potrebno je od pet do deset dana da se naviknu na promene", objasnila je.
Dodala je da samo pet posto ljudi doživljava negativne efekte, poput problema sa snom, što može izazvati nervozu, razdražljivost, smanjenu koncentraciju i loše raspoloženje.
Iako je Evropska komisija predložila ukidanje pomeranja sata pre šest i po godina, države članice još nisu postigle saglasnost.
Ispitivanje sprovedeno 2018. godine u kojem je učestvovalo 4,6 miliona ljudi pokazalo je da 84% podržava ukidanje ove prakse. Međutim, najveći broj odgovora stigao je iz Nemačke i Austrije, gde su građani premoćno glasali za trajno letnje računanje vremena.
Poljsko predsedništvo trenutno razmatra mogućnost da ponovo pokrene inicijativu za ukidanje pomeranja sata, ali s obzirom na ograničenu podršku među članicama, razmatraju se tehnički razgovori sa državama članicama kako bi se procenile mogućnosti za postizanje dogovora.
Američki predsednik Donald Trump je ranije izjavio da bi želeo ukidanje letnjeg računanja vremena jer je "nepraktično" i "skupo". Ipak, u poslednje vreme je ublažio svoje stajalište. U debatu se uključio i tehnološki milijarder Elon Musk, koji je pitao svoje pratioce da li bi radije ustajali sat vremena ranije ili kasnije. Većina je odgovorila da bi volela da dan traje duže sa kasnijim izlaskom i zalaskom Sunca.
Pitanje pomeranja sata ima i geografski aspekt jer u EU postoje tri vremenske zone.
Na primer, ako bi sve zemlje u srednjoevropskoj vremenskoj zoni usvojile trajno letnje računanje vremena, u Belgiji, Holandiji i Danskoj Sunce bi zimi izlazilo tek oko podneva, a u severozapadnoj Španiji oko 10 sati ujutro.
S druge strane, ako bi usvojile zimsko računanje vremena, Sunce bi u istočnoj Poljskoj izlazilo u tri ujutro, a u Berlinu u 3:44. Ako bi zemlje na zapadu i severu prešle u zapadnoevropsku vremensku zonu, to bi stvorilo nove komplikacije, jer bi, na primer, Francuska i Nemačka bile u različitim vremenskim zonama.
Uprkos svim problemima, čini se da je pomeranje sata dva puta godišnje, iako sa svim svojim manama, još uvek najbolji mogući kompromis.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
