Međunarodni dan pismenosti, koji je UNESCO ustanovio šezdesetih godina prošlog veka, obeležava se svake godine 8. septembra, s ciljem da podseti na značaj osnovne pismenosti i ukaže na ogroman broj ljudi koji i dalje žive bez nje.
Ideja o obeležavanju ovog datuma prvi put se pojavila u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja posvećenoj borbi protiv nepismenosti.
Prema podacima UNESCO instituta za statistiku, u svetu danas živi oko 774 miliona nepismenih osoba, što čini približno 16 procenata stanovništva starijeg od 15 godina. Najveći deo tog broja čine žene, a dodatni problem predstavlja činjenica da 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta uopšte nije uključeno u obrazovni sistem. Pored toga, 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta takođe je uskraćeno za pravo na školovanje, što ovu sliku čini još dramatičnijom.
Nepismenost nije samo individualna prepreka, već i društveni problem koji usporava ekonomski i kulturni razvoj čitavih zajednica, upozoravaju stručnjaci. Zato je pismenost prepoznata kao jedno od osnovnih ljudskih prava, bez nje čovek teško može da ostvari mnoga druga. Iako digitalna revolucija otvara nove mogućnosti za sticanje znanja, kvalitetno i sistematsko obrazovanje ostaje presudan uslov za smanjenje nepismenosti.
Koliko je (ne)pismenih u Srbiji?
Srbija takođe prati kretanja u ovoj oblasti. Još od popisa stanovništva 1931. godine, beleže se podaci o pismenosti kod osoba starijih od deset godina. Od 1953. godine primećuje se stalni pad broja nepismenih, što govori da društvo, uprkos izazovima, beleži napredak u obrazovanju.
Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, više od polovine stanovništva Srbije starog 15 i više godina završilo je srednju školu (53,1 posto), osnovnu 17,8 odsto njih, dok je diplomu više ili visoke škole steklo 22,4 odsto građana. Istovremeno, 6,3 odsto populacije nema školsku spremu ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole.
Posmatrano po polu, žene prednjače u obrazovanju. Udeo žena sa višim ili visokim obrazovanjem (24,03 odsto) veći je od udela muškaraca sa istim stepenom obrazovanja (20,73 odsto).
Prema Popisu 2022, u Srbiji živi manje od 38.000 nepismenih osoba starosti 10 i više godina, što čini svega 0,63 odsto populacije, šo je značajan napredak u odnosu na Popis 2011. godine.
Ipak, podaci pokazuju da su nepismene osobe u najvećem broju starije generacije, više od polovine nepismenih ima 65 i više godina. Takođe, nepismenost je izraženije ženski problem, žene čine čak 71 posto ukupnog broja nepismenih.
Pismenost na više nivoa
Krajem 20. i početkom 21. veka, sa naglim razvojem novih oblika komunikacije, pojavile su se i nove vrste pismenosti koje dobijaju sve veći značaj.
Posebno se izdvajaju veštine potrebne za prilagođavanje promenama koje donosi digitalna transformacija. Dok se računarska pismenost uglavnom odnosi na rukovanje hardverom i softverom, digitalna pismenost obuhvata sposobnost pronalaženja, korišćenja i kreiranja digitalnih sadržaja, ali i razvijanje svesti o bezbednosti i rizicima korišćenja digitalnih tehnologija.
U narednim godinama sve veću važnost imaće i ekološka pismenost, odnosno razumevanje prirodnih sistema koji omogućavaju život na našoj planeti.
Naučna pismenost, u čijem okviru se nalazi i zdravstvena pismenost, podrazumeva sposobnost da se, oslanjajući se na znanja iz prirodnih nauka, bolje razume svet oko nas i lakše donose odluke o promenama koje nastaju usled ljudske aktivnosti. Takva znanja posebno dobijaju na značaju u vremenu kada smo svakodnevno izloženi ogromnoj količini neproverenih informacija na internetu.
To se naročito odnosi na različite zdravstvene savete koje često nude osobe bez odgovarajućeg formalnog medicinskog obrazovanja.
(EUpravo zato.rs)
