Vest da Francuska priprema svoj zdravstveni sistem za scenario u kojem će možda morati da leči vojnike koji se vraćaju iz borbe, preneli su gotovo svi svetski mediji, što je u delu javnosti izazvalo uznemirenost, dok je deo mišljenja da se "diže bespotrebna panika".
Iako je vest prvi objavio satirični mesečnik "Le Canard enchaîné", informaciju je kasnije potvrdila i ministarka zdravlja Katrin Votren, ocenjujući je kao preventivnu meru.
EUpravo zato je istraživao da li je ovo zaista "preventivna mera", "uobičajena procedura" i Koliko je zapravo strah dela javnosti (ne)opravdan.
Jedna od misija francuskog Ministarstva zdravlja jeste predviđanje rizika i pretnji sa kojima bi se zdravstveni sistem mogao suočiti. U te potencijalne opasnosti spadaju epidemije, ekoloških rizika sa porastom ekstremnih vremenskih događaja kao i tzv. zlonamerni rizici, koji obuhvataju pripremu zdravstvenog sistema za upravljanje velikim prilivom povređenih.
Među tim "zlonamernim rizicima" nalazi se i mogućnost scenarija velikog raspoređivanja, što povlači potencijalno veći broj povređenih.
"Cilj je da civilni zdravstveni sistem bude spreman da zbrine i vojne pacijente. Zbog toga je priprema civilnih bolnica da povećaju kapacitete za zbrinjavanje velikog broja povređenih važna za različite scenarije rizika i pretnji, bilo da su terorističkog, ekološkog ili drugog porekla. Okvir koji omogućava ovu pripremljenost (obuke, vežbe, resursi) definisan je na generički način kroz ORSAN sistem, koji posebno uključuje i ovu hipotezu velikog raspoređivanja. ORSAN sistem je integrisani okvir za pripremu i odgovor zdravstvenog sistema na izuzetne zdravstvene situacije. Njegov cilj je da organizuje odgovor zdravstvenog sistema na takve situacije kroz koordinaciju mobilizacije zdravstvenih profesionalaca i povećanje kapaciteta pružalaca zdravstvenih usluga", rekli su za naš portal iz Centra za upravljanje zdravstvenim krizama.
Ko je nadležan za ovakva planiranja?
Za predviđanje i planiranje odgovarajućeg odgovora, u Francuskoj je nadležan je Centar za zdravstvenu bezbednost (CHS) Ministarstva zdravlja.
Generalna direkcija za zdravlje francuskog Ministarstva zdravlja i Centralna direkcija Vojnozdravstvene službe sarađuju na tome da predvide, pripreme i odgovore na zdravstvene potrebe stanovništva, istovremeno integrišući i specifične potrebe nacionalne odbrane u zdravstvenoj oblasti.
U intervjuu za francuski informativni kanal BFMTV prošle nedelje, ministarka zdravlja Katrin Votren izjavila je da je "sasvim normalno da zemlja predvidi krize i njihove posledice".
Ona je navela pandemiju kovid 19 kao primer šta se može desiti kada zdravstveni sistem zemlje nije "spreman" da se nosi sa vanrednom situacijom.
Slična praksa i u drugim evropskim državama
Slična praksa postoji i u drugim državama Evrope. U Španiji, Ministarstvo zdravlja kroz Centar za koordinaciju zdravstvenih upozorenja i vanrednih situacija (CCAES) stalno prati rizike po javno zdravlje, analizira ih i priprema krizne planove, a ujedno koordinira i komunikaciju sa regionalnim vlastima i evropskim institucijama.
U Irskoj ovu ulogu ima Centar za nadzor javnog zdravlja (HPSC), koji se bavi praćenjem zaraznih bolesti, izveštavanjem o imunizaciji i otporu mikroorganizama, te blisko sarađuje sa Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO).
Belgija, s druge strane, nema jedno centralizovano telo, ali je razvila mrežu institucija, Nacionalni krizni centar (NCCN) i koordinaciona tela poput Federalnog komiteta COFECO, koji u vanrednim situacijama okupljaju ministre različitih resora, uključujući zdravstvo, unutrašnje poslove, pravosuđe i odbranu, dok operativne jedinice sprovode mere u bolnicama, testiranju i logistici.
Na nadnacionalnom nivou, Evropska unija je formirala Komitet za zdravstvenu bezbednost (HSC), čiji je zadatak da koordinira odgovor država članica na ozbiljne prekogranične zdravstvene pretnje i da osigura jedinstvenu komunikaciju prema zdravstvenim radnicima i javnosti.
(EUpravo zato.rs)
