Šta se dešava ako dođe do pucnjave u Evropskom parlamentu? Šta uraditi ako izbije veliki požar u zgradi Komisije ili ako se u vazduhu oko zgrade Saveta pojavi otrovni gas?
Možda većina o tome nikad nije razmišljala, ali krizna menadžerka Brisela, Sofi Lavauks, jeste jer je upravo njen posao da, kao generalna direktorka regionalne agencije "Safe.Brussels", pripremi belgijsku prestonicu za svaku moguću krizu.
Obezbediti dobru koordinaciju između regionalne vlade Brisela, 19 različitih opština, šest policijskih zona i vatrogasne službe dovoljno je da svakome zada glavobolju.
Ali, ako bi se vanredna situacija dogodila u evropskim institucijama ili oko njih, postoje procedure koje se moraju ispoštovati, što svakako nije jednostavno, objasnila je Lavauks za The Brussels Times.
"Pre svega, sve je ogromno. U Parlamentu ima više od 700 poslanika Evropskog parlamenta i više od 10.000 zaposlenih iz 27 država članica EU. Institucije predstavljaju ogroman kompleks sa više različitih celina. Ukupna površina samog Parlamenta iznosi više od 700.000 kvadratnih metara, što je oko 105 fudbalskih terena. Sve to nalazi se u blizini važnih puteva, železnice i drugih osetljivih lokacija (ostalih institucija EU i ambasada). Pored toga, ovo područje ima veliki politički i simbolički značaj za Brisel, predstavlja "sedište demokratije" i simbolizuje celu Evropsku uniju", izjavila je.
Dodatnu složenost predstavlja činjenica da institucije EU imaju i sopstvene hitne službe. Zbog toga je izrađen novi plan pod nazivom "European Parliament’s Special Emergency and Response Plan".
"Pošto su to međunarodne institucije, postoji čitav poseban skup pravila kojih se treba pridržavati, a uključen je i veliki broj jezika. To je ogroman poduhvat, ali deo ukupne otpornosti Regiona Brisela. Svi moraju biti što bolje pripremljeni ako se nešto dogodi," objasnila je Lavauks.
Povećan rizik?
Rizici se mogu podeliti u četiri kategorije. Tu su prirodni rizici (poplave, toplotni talasi, suše), tehnološki rizici (požari u infrastrukturi javnog prevoza, nestanak struje ili gasa), zdravstveni rizici (pandemije) i rizici izazvani ljudskim faktorom (sajber napadi, pucnjave, teroristički napadi).
Za svaku od tih mogućih vanrednih situacija spreman je plan, usklađen sa evropskim institucijama.
Ipak, naglasila je da "rizik za evropske institucije nije povećan", već je plan deo opšte pripremljenosti za upravljanje krizama, sa prioritetima koji se svake godine određuju od strane predstavnika različitih službi.
Pripremni rad traje već neko vreme, ali je uglavnom nevidljiv: izgradnja odnosa i kontakata, izrada različitih procena rizika i sprovođenje testova kako bi se proverilo da li sve funkcioniše.
Konkretne mere, međutim, zavise od vrste krize koja se razvija. Postoje osnovni principi upravljanja krizama, ali suočavanje sa poplavom i suočavanje sa terorističkim napadom, na primer, dve su potpuno različite stvari.
Šta možete uraditi da se pripremite za vanrednu situaciju?
Prvi "vrlo jednostavan, ali veoma važan" korak jeste registracija za BE-Alert, naglašava Lavuks. Ljudi mogu registrovati više adresa: mesto gde žive, ali i adresu starijih roditelja, partnera ili dece, na primer. Ako dođe do krize u Briselu, registrovani građani dobiće SMS poruku na telefon.
"Posebno je važno da se cela zajednica stranaca registruje. Tako mogu primati poruke ne samo za sebe, već i za svoje porodice", kaže Lavauks.
Drugo, pratite zvanične kanale i to posebno danas, kada se lažne vesti i deepfake AI slike ili snimci šire neverovatnom brzinom.
Na kraju, slušajte uputstva vlasti i pridržavajte ih se.
"Cilj je spasavanje ljudskih života. A to ponekad znači i uvođenje određenih ograničenja, ograničavanje nekih aktivnosti, sprovođenje bezbednosnih mera i pokazivanje solidarnosti prema ljudima oko sebe, to je važno. Uvek je pomalo komplikovano, ali naš jedini cilj je da budemo spremni, da se pripremimo, napravimo planove za vanredne situacije i organizujemo vežbe kako bismo, ako se nešto dogodi u Briselu, mogli da spasimo živote i budemo što bolje pripremljeni," objasnila je ona.
(EUpravo zato.rs)
