Sukob Izraela i Irana: Šta sve znamo do sada?

Iran je zatražio od Kipra da prenese "neke poruke" Izraelu, rekao je kiparski predsednik Nikos Kristodulides, dodajući da očekuje da će kasnije razgovarati i sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

"EU ne može da tvrdi da ima geopolitičku ulogu, da gleda sve te događaje, a da barem ne sazove sastanak Saveta za spoljne poslove", rekao je novinarima.

Ova ostrvska zemlja je ponudila pomoć u evakuaciji državljana trećih zemalja iz regije i pozvao je sve strane da se suzdrže od eskalacije sukoba.

Iran: Ako agresija prestane, i naš odgovor će prestati

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči u nedelju je rekao da bi Iran bio spreman da zaustavi raketne napade na Izrael, rekavši da se oni izvode isključivo u samoodbrani.

"Ako agresija prestane, i naš odgovor će prestati", rekao je Aragči.

On je takođe izrazio žaljenje zbog otkazivanja planiranih nuklearnih pregovora u Omanu sa Sjedinjenim Državama.

"U nedelju je trebalo da predstavimo sopstveni predlog za nuklearni sporazum sa SAD koji je mogao da utre put dogovoru", rekao je dodavši da je protiv toga bio Izrael.

Kako je izbio rat Izraela i Irana?

Podsetimo, palestinski Hamas je 7. oktobra 2023. napao izraelsku teritoriju kada je ubijeno oko 1200 ljudi. Hamas je zarobio 251 osobu, a veruje se da ih je 53 ostalo u zarobljeništvu.

Izraelska vojska je već narednog dana počela nemilosrdno da bombarduje Pojas Gaze, a do sada je ubijeno više od 55.000 ljudi. Izrael je u međuvremenu odlučio da sukob proširi i na Iran, pa je započeo napade u petak.

Kako je naveo premijer Benjamin Netanjahu, cilj im je da "spreče nuklearni holokaust" jer se sumnja da Teheran razvija nuklearno oružje.

Potom je Iran uzvratio, a za sada nema naznaka da bi sukob mogao da se okonča u skorije vreme.

Izrael je u petak pogodio više od 100 meta, uključujući nuklearna postrojenja, a ubijeni su i viši vojni zvaničnici kao i najmanje šest nuklearnih naučnika. Među žrtvama su i major general Muhamed Bageri, kao i komandanta Islamske revolucionarne garde general Hosein Salami.

Bombardovanje se nastavilo i tokom vikenda, a izraelske odbrambene snage (IDF) su saopštile u jednom trenutku da su preuzele kontrolu nad nebom iznad iranske prestonice.

Iran je optužio Izrael da bombarduje civilna područja u Teheranu, a do sada je stradalo više od 220 ljudi.

Sa druge strane, Iran je pokrenuo nekoliko raketnih napada na Izrael od petka u kojima je poginulo najmanje 14 ljudi, a 390 je povređeno. Uništena je trospratnica u gradu Tamri, a meta napada je bila i luka u Haifi.

Iran je upozorio SAD, Veliku Britaniju i Francusku da će njihovi brodovi biti gađani ukoliko budu sprečavali iranske rakete i dronove u napadima.

Šta kažu svetski lideri?

Britanski premijer Kir Starmer je nagovestio da bi njegova zemlja mogla da pruži vojnu podršku Izraelu.

Američki predsednik, Donald Tramp, saopštio je da je Vašington bio obavešten o napadu na Iran.

Kineski zvaničnici su istakli da je Peking "izuzetno zabrinut" zbog izraelskih napada na Iran jer bi to moglo da dovede do eskalacije sukoba, pa su pozvali sve strane da odmah preduzmu mere kako bi se tenzije smirile što je pre moguće.

Zanimljivo je da na Bliskom istoku Izrael važi za jedinu zemlju sa nuklearnim naoružanjem iako to nikada nije zvanično priznao.

Kako se proteklih godina sumnja da Iran razvija sopstveno oružje za masovno uništenje, pokrenut je veliki broj pregovora, a jedan takav sastanak je trebalo da se održi u Omanu ovog vikenda. Zbog novonastale eskalacije, skup je otkazan.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Kaja Kalas, sazvaće vanredni sastanak šefova diplomatije EU kako bi raspravljali o sukobu na Bliskom istoku.

"Nastavićemo da ulažemo sve diplomatske napore kako bismo smanjili tenzije i pronašli dugoročno rešenje iranskog nuklearnog pitanja koje može da se postigne samo kroz dogovor", saopšteno je iz kabineta Kaje Kalas.

(EUpravo zato/Euronews/Guardian)