Nakon požara u noćnom klubu Puls u Kočanima, kada je stradalo 59 ljudi, dok je više od 150 teško povređeno, većinom mladih, Mehanizam civilne zaštite EU odigrao je ključnu ulogu u evakuaciji pacijenata sa opekotinama u medicinske centre širom Evrope.
Hitne službe iz Luksemburga i Mađarske organizovale su transport pacijenata u Hrvatsku, Grčku, Rumuniju, Sloveniju, Švedsku, Litvaniju, Mađarsku, Luksemburg i Norvešku, koje su preko ovog mehanizma ponudile pomoć. Evropska komisija je saopštila da ostaje na raspolaganju vlastima Severne Makedonije za dalju podršku.
"Bez pomoći EU, ne bismo mogli tako brzo da obezbedimo medicinsku negu za toliki broj povređenih. Hitna pomoć i vojni avion iz Bugarske stigli su odmah da prevezu najkritičnije pacijente, nakon čega su pomoć pružile Grčka i Srbija. Dan ili dva kasnije, i druge zemlje su se pridružile, transportujući pacijente u Španiju, Norvešku i Portugal. Mehanizam EU je izuzetno važan, posebno za male zemlje poput naše, jer nemamo kapacitete da sami izgradimo sistem za krize poput požara, zemljotresa i poplava. Ovaj sistem podrške EU od ogromnog je značaja za sve nas", rekao je Goran Lefkov, novinar iz Kočana, čija je unuka nastradala u požaru, preneo je WeBalkans.
Centar za upravljanje krizama u Severnoj Makedoniji objasnio je da je zahtev za pomoć uputio Krizni štab. Ministar zdravlja Severne Makedonije, Arben Taravari, izvestio je da se 101 pacijent trenutno leči u inostranstvu.
Mehanizam civilne zaštite EU, uspostavljen u oktobru 2021. godine, ima za cilj jačanje saradnje između službi civilne zaštite zemalja članica EU i deset zemalja van EU, unapređujući napore u prevenciji i reagovanju na katastrofe. Centar za koordinaciju hitnog odgovora (ERCC) radi 24/7, prati globalne događaje i obezbeđuje brzo slanje pomoći putem direktne komunikacije sa nacionalnim vlastima za civilnu zaštitu.
Sada svaka zemlja pogođena katastrofom - bilo u Evropi ili van nje, kao i Ujedinjene nacije, može zatražiti hitnu pomoć putem ovog Mehanizma. Evropska komisija koordiniše odgovorom, omogućavajući pogođenim zemljama da komuniciraju preko jedne kontakt tačke umesto kroz više različitih kanala. Ovakav pristup objedinjuje stručnost i resurse, i omogućava efikasniji odgovor.
Pored zemalja EU, u Mehanizmu civilne zaštite EU učestvuju i Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Turska i Ukrajina. Međutim, njegov domet daleko prevazilazi ovu grupu.
U martu 2025. godine, EU je najavila hitnu intervenciju vrednu 1,2 miliona evra u Ugandi kako bi pomogla Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) u borbi protiv epidemije ebole, kroz koordinaciju, nadzor, prevenciju i kontrolu infekcija, upravljanje slučajevima, operativnu podršku i logistiku.
Mehanizam takođe omogućava koordinaciju prevencije i pripremljenosti za katastrofe među nacionalnim vlastima, podstičući razmenu najboljih praksi. To omogućava timovima za hitne situacije iz različitih zemalja da razumeju različite pristupe i efikasno sarađuju u kriznim vremenima.
"Moja unuka je imala 16 godina i bila je učenica medicinske škole. Bila je divna osoba koja je sanjala da postane doktor. Naša porodica više nikada neće biti ista, kao ni porodice drugih koje su izgubile voljene u ovoj tragediji. Pored toga, desetine naše dece i dalje se leče, a troškovi lečenja pacijenta sa opekotinama kreću se između 150.000 i 200.000 evra. To su ogromni troškovi, a da ne pominjem nenadoknadive živote koji su izgubljeni", rekao je Lefkov.
Od 2001. godine, Mehanizam civilne zaštite EU aktiviran je više od 770 puta u odgovoru na vanredne situacije, uključujući 58 puta samo u 2024. godini.
Obezbedio je pomoć žrtvama rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku, kao i poplava u Francuskoj i Češkoj, između ostalih kriza.
Tokom 2024. godine, Mehanizam je takođe omogućio evakuaciju oko 1.400 Evropljana iz ratnih zona, a do januara 2025. godine, omogućio je medicinsku evakuaciju više od 4.000 pacijenata.
(EUpravo zato/WeBalkans.eu)
