Evropska unija ima otvorene ambicije da do 2030. godine dostigne punu vojnu spremnost, međutim, uprkos rekordnim ulaganjima u odbranu i političkoj podršci, dovedene su u pitanje,
Naime, EU možda neće uspeti da ostvari planiranu vojnu spremnost do 2030. godine, uprkos rekordnim izdvajanjima za odbranu. Na to upozorava nacrt programa rada Evropske komisije, a u dokumentu, koji bi trebalo da bude potvrđen i objavljen uskoro, odbrana je izdvojena kao jedan od ključnih izazova za 2027. godinu.
Upozorenja na nedostatke u vojnoj spremnosti
U nacrtu se navodi da su "spoljne granice, kritična infrastruktura i vrednosti na kojima počiva evropski način života sve više ugroženi", posebno zbog hibridnih pretnji.
Ovo upozorenje nadovezuje se na prvi godišnji izveštaj Evropske odbrambene agencije o vojnoj spremnosti, koji je ukazao na dugotrajne nedostatke u vojnim kapacitetima Unije, a iako je Evropa tokom 2025. godine za odbranu izdvojila rekordnih 418 milijardi evra, njena vojna sposobnost i dalje ne odgovara ambicijama.
Odgovor na smanjenje američkog vojnog prisustva
Odbrambene izazove EU dodatno komplikuje odluka američkog predsednika Donalda Trampa da smanji vojno prisustvo SAD u Evropi, uključujući povlačenje pojedinih strateških kapaciteta u okviru revizije rasporeda američkih snaga, dok je evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus istakao da Unija mora da razvije sopstvene strateške kapacitete kako bi nadoknadila nastali nedostatak.
Reč je o infrastrukturi i resursima koji omogućavaju efikasno delovanje vojnih snaga, a procenjuje se da bi njihova izgradnja mogla da košta oko 500 milijardi evra.
Novi odbrambeni instrumenti Evropske unije
Brisel je predstavio nekoliko predloga kojima bi pomogao državama članicama da ojačaju vojnu spremnost do 2030. godine, dok su obaveštajne službe upravo su tu godinu označile kao mogući trenutak u kojem bi Rusija mogla da testira NATO.
"U saradnji sa državama članicama uspostavićemo novi Evropski instrument za strateške kapacitete. To obuhvata ključnu podršku i kapacitete koji povećavaju vojnu snagu, od strateškog transporta i dopune goriva u vazduhu do svemirske i sajber-odbrane", navodi se u dokumentu.
Komisija će nastaviti i sprovođenje predloga koje je predsednica Ursula fon der Lajen predstavila u svom govoru o stanju Unije.
Zajednički odgovor na hibridne pretnje
Jedan od predloga je uspostavljanje "Evropskog sigurnosnog hitnog protokola", koji bi državama članicama omogućio da zatraže brzu i zajedničku reakciju EU u slučaju neposredne i ozbiljne pretnje.
Fon der Lajen opisala je ovaj mehanizam kao evropski ekvivalent četvrtom članu NATO sporazuma, ali predlog za sada nema jednoglasnu podršku.
Inicijativa je pokrenuta zbog sve učestalijih hibridnih pretnji, a jedan od primera je pronalazak drona sa eksplozivom u blizini osetljivog ukrajinskog tereta na jednom nemačkom aerodromu, kao i potapanje trgovačkih brodova u Crnom moru nakon napada dronovima i niz upada bespilotnih letelica u vazdušni prostor država na istočnom krilu Evrope.
Problemi sa dronovima i nastavak podrške Ukrajini
Uprkos političkoj podršci i šestostrukom rastu ulaganja u tehnologije za borbu protiv dronova između 2024. i 2025. godine, procenjuje se da će do 2030. biti završena tek trećina planiranih programa u ovoj oblasti.
Nastavak podrške Ukrajini i njenim odbrambenim prioritetima takođe ostaje među ključnim zadacima Evropske komisije.
"Nastavićemo da ulažemo u svoje odbrambene kapacitete i jačamo ih, posebno u oblasti protivvazdušne i protivraketne odbrane, sistema bespilotnih letelica i municije", navodi se u programu rada.
(EUpravo zato/Index)