- Estonija planira da uz granicu sa Rusijom izgradi oko 150 bunkera, uglavnom u oblasti Ida-Viruma, kao deo jačanja odbrane istočnog krila NATO-a.
- Ministar odbrane Martin Herem naveo je da će oko 100 objekata biti na državnom zemljištu, a 50 na privatnim i opštinskim parcelama.
- Estonija je najavila i trajno premeštanje borbeno spremne brigade u bazu manje od 50 kilometara od ruske granice.
Estonija planira da duž granice sa Rusijom izgradi oko 150 bunkera kako bi ojačala odbranu i unapredila spremnost za moguće bezbednosne pretnje. Projekat je deo šire strategije NATO-a za jačanje istočnog krila Alijanse, prenosi Kijev Indipendent.
Bunkeri na istoku zemlje
Bunkeri će biti izgrađeni u oblasti Ida-Viruma, na severoistoku Estonije, uz granicu sa Rusijom. Prema pisanju estonskog javnog servisa ERR, ministar odbrane Martin Herem izjavio je da će oko 100 objekata biti podignuto na državnom zemljištu, dok je za preostalih 50 predviđena gradnja na privatnim i opštinskim parcelama.
Za sada nisu objavljeni detalji o nameni i tehničkim karakteristikama planiranih bunkera.
Odluka dolazi u trenutku kada baltičke zemlje pojačavaju odbrambene kapacitete zbog sve izraženije zabrinutosti za bezbednost istočne granice NATO-a. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, članice Alijanse intenzivirale su vojna ulaganja, unapredile planove za brzo reagovanje i pojačale prisustvo svojih snaga u regionu.
Zvaničnici NATO-a upozoravaju i na takozvane hibridne pretnje, među kojima su upadi dronova, povrede vazdušnog prostora i sabotaže. Zbog toga se, uz jačanje kopnenih snaga, posebna pažnja posvećuje i protivvazdušnoj odbrani i zaštiti kritične infrastrukture.
Vojna brigada u bazi nadomak ruske granice
Estonija je ranije ovog meseca najavila i trajno premeštanje borbeno spremne brigade u novu vojnu bazu udaljenu manje od 50 kilometara od ruske granice. Cilj je da vojska bude bolje pripremljena za eventualni oružani sukob i da u slučaju potrebe može brže da reaguje.
Prema navodima iz dostavljenog izveštaja, Estonija za odbranu izdvaja 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno iznad ranijeg cilja NATO-a od dva odsto.
Slične mere preduzimaju i druge baltičke zemlje.U Letoniji je 26. oktobra počela najveća NATO vežba premeštanja snaga do sada, dok je litvanski ministar unutrašnjih poslova Martinas Katelynas početkom meseca pozvao na raspoređivanje vojnika duž granice sa ruskom eksklavom Kalinjingrad, ocenjujući takav potez kao preventivnu meru.
Baltičke zemlje i Finska jačaju i fizičke barijere
Pored vojnih ulaganja, zemlje na istočnom krilu NATO-a pojačavaju i fizičku zaštitu granica sa Rusijom.
Letonija je nedavno završila izgradnju 280 kilometara duge granične ograde, dok je Finska u septembru okončala radove na deonici dugoj 200 kilometara.
Izgradnja bunkera u Estoniji deo je šireg nastojanja severnoevropskih i baltičkih zemalja da unaprede odbrambenu infrastrukturu i povećaju spremnost za moguće bezbednosne izazove. Ipak, konkretna uloga novih objekata biće jasnija tek kada budu objavljeni dodatni detalji o njihovoj nameni i načinu korišćenja.
(EUpravo zato)
