Lideri vojnog saveza NATO se u utorak i sredu sastaju u turskoj Ankari na još jednom godišnjem samitu.
Skup se održava u jeku ambicioznih predloga američkog predsednika Donalda Trampa da svaka članica mora povećati izdvajanja za odbranu, i to na 5 odsto ukupnog BDP-a.
Očekuju se novi vojni ugovori vredni milijarde dolara.
Na prošlogodišnjem NATO samitu, članice su se složile da povećaju cilj na 5 odsto BDP-a: 3,5 odsto za vojnu potrošnju do 2035. i 1,5 odsto za bezbednosne potrebe.
Ko sve učestvuje na samitu NATO-a?
Lideri svih članica, njih 32, učestvuju na samitu u Turskoj ove nedelje kao i predsednici dve zemlje saveznice - ukrajinski lider Vladimir Zelenski i njegov južnokorejski kolega Li Dže-mjung.
Australija, Japan i Novi Zeland šalju ministre odbrane ili spoljnih poslova, a isto će učiniti i zalivske zemlje pogođene ratom u Iranu: Bahrein, Kuvajt, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ne očekuje se dolazak sirijskog predsednika Ahmeda al-Šare, ali će on imati bilateralni sastanak sa Trampom u Ankari.
Šta Tramp traži od saveznika u NATO-u?
Tramp se još tokom prve predsedničke kampanje žalio da SAD mnogo više ulažu u odbranu nego evropski saveznici. U to vreme, samo pet zemalja izdvajalo je dogovorenih dva odsto BDP-a za odbranu.
Njegova pitanja o zajedničkoj odgovornosti za odbranu poslednjih godina dala su određene rezultate, jer su države članice obećale povećanje vojnih budžeta.
Ozgur Unluhisardžikli, regionalni direktor nemačkog Maršalovog fonda za Tursku, smatra da će NATO ove godine biti fokusiran na sprovođenje prošlogodišnjih obećanja.
"Saveznici su prošle godine u Hagu odlučili da povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto, a evropske zemlje su počele da unapređuju svoje odbrambene industrije. Ove godine će raspravljati o tome kako potrošnju mogu da pretvore u stvarne kapacitete. Zbog toga je Alijansa jača nego prošle godine", uveren je.
Međutim, Paolo fon Širah, predsednik Instituta za globalnu politiku, ističe da će rezultati povećane potrošnje biti vidljivi tek za nekoliko godina.
"Možete potrošiti mnogo, ali možda nećete mnogo i dobiti", rekao je za Al Džaziru.
Šta Ukrajina očekuje od samita?
Ukrajinski predsednik će se sastati sa Trampom u sredu, a pretpostavlja se da će tražiti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane "patriot".
Džek Votling, viši istraživač u Kraljevskom institutu za odbrambene studije, rekao je da Ukrajina traži kontinuiranu političku i vojno-tehničku podršku kako bi Rusiji poslali signal "da će ta pomoć biti dugotrajna".
Cilj je da se, kako kaže, pokaže Rusiji da u narednih godinu ili dve dana neće doći do slabljenja odbrambenih kapaciteta.
"Postoji direktna veza između broja presretača isporučenih Ukrajini i štete koju Rusija može naneti balističkim raketama", dodao je Votling.
Šta evropske zemlje pokušavaju da postignu na samitu NATO-a?
Ugovori vredni milijarde dolara, koje bi evropske zemlje mogle da objave na ovom samitu, pojedini analitičari vide kao pokušaj da se umiri Trampova administracija.
Kako evropske zemlje nisu učestvovale u ratu protiv Irana, Tramp je rekao da mu ne treba njihov novac, već lojalnost. Dodao je i da možda ne bi ni prisustvovao samitu da domaćin nije turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Turska je poslednjih godina ne samo povećala izdvajanja za odbranu, već je postala i jedan od najvećih vojnih izvoznika u NATO-u.
Za sada, ton rasprave o izdvajanjima za odbranu ostaje oštar. Uoči samita, Tramp je nemačku vojnu potrošnju nazvao "smešnom". Sa druge strane, kancelar Fridrih Merc je branio budžet svoje zemlje, rekavši da je to "najveći napor koji smo ikada uložili u jačanje naših odbrambenih sposobnosti".
U međuvremenu, SAD su otišle korak dalje od retorike i najavile postepeno povlačenje ratnih aviona, razarača i podmornica iz zemalja NATO-a.
Da li Alijansa može da pokaže jedinstvo uprkos oštroj retorici i povlačenju snaga, jedno je od ključnih pitanja, smatraju analitičari.
"Glavna vrednost ovog samita je politička, pokazuje da saveznici i dalje razgovaraju, sastaju se i pokušavaju da pokažu jedinstvo, čak i ako nesuglasice i sumnje nisu nestale", rekao je fon Širah.
(EUpravo zato/Al Jazeera)
