Kako se arktički led povlači, a geopolitičke tenzije rastu, severno krilo NATO-a izranja kao jedno od strateški najvažnijih, ali istovremeno i najzapostavljenijih, područja Alijanse.
Evropa se suočava s neprijatnom realnošću: nije dovoljno pripremljena da igra ozbiljnu ulogu u regionu koji će u narednim decenijama postati ključni vojni i ekonomski koridor.
Zapadni saveznici danas nemaju dovoljne vojne kapacitete koji bi mogli da izdrže ekstremne arktičke uslove i istovremeno obuzdaju Rusiju u oblasti koja obuhvata oko četiri odsto površine Zemlje.
Iako su se mnoge evropske zemlje protivile agresivnom pristupu američkog predsednika Donalda Trampa prema Arktiku, suština njegove poruke nailazi na širu saglasnost: Arktik zahteva hitnu i posebnu pažnju. Problem je u tome što Evropa za to nema ni razvijene doktrine ni odgovarajuća sredstva.
Na vojnom planu, Arktik je od presudnog značaja za odbranu severnog Atlantika, naročito imajući u vidu da ruska Severna flota brojčano i kapacitetima nadmašuje snage NATO-a u tom regionu.
"Kada govorimo o odbrani Ujedinjenog Kraljevstva, prolaz Grenland-Island-Velika Britanija je izuzetno važan", kaže Entoni Heron iz Arktičkog instituta.
Kako navodi, svaka potencijalna pretnja Britaniji gotovo sigurno bi došla iz arktičkog pravca.
Praćenje tog prostora, dodaje on, zahteva stalnu situacionu svest u regionu koji je ogroman, slabo naseljen i izuzetno neprijateljski prema ljudima i tehnologiji.
Ta svest, međutim, ne odnosi se samo na vojna kretanja. Ispod leda nalazi se kritična infrastruktura savremenih ekonomija, podmorski kablovi i energetske veze koje prenose ogromne količine podataka između Evrope i Severne Amerike, a koje predstavljaju atraktivne mete za špijunažu i sabotažu.
Među planiranim projektima su i kabl Far North Fiber, koji bi preko Severozapadnog prolaza povezao Japan i Evropu, kao i Polar Connect, čiji je cilj bezbedna digitalna povezanost Arktika sa Azijom i Severnom Amerikom.
"Sposobnost nadzora i praćenja podmornica na Arktiku ključna je za zaštitu tih kablova. Njihovo presecanje imalo bi katastrofalne posledice po ekonomiju", upozorava Heron.
Klimatske promene istovremeno otvaraju nove pomorske rute koje bi mogle značajno skratiti putovanja u poređenju sa Sueckim i Panamskim kanalom, ali one sa sobom donose i novu stratešku konkurenciju.
Rusija će, prema procenama, proširiti svoje vojno prisustvo kako bi zaštitila te rute, čime se povećava pritisak na NATO da reaguje.
"Ako propustimo ovu priliku i ne odgovorimo na vreme, ekonomske posledice bi mogle biti ozbiljne", upozorava Heron.
Problem kapaciteta
Uprkos rastućem značaju regiona, prisustvo NATO-a na Arktiku ostaje neujednačeno i u velikoj meri oslonjeno na Sjedinjene Američke Države, što se posebno vidi na primeru Grenlanda.
"Kada govorimo o Grenlandu, uglavnom govorimo o američkom prisustvu, naročito kada je reč o satelitima", kaže Heron, iako je ostrvo izuzetno povoljno pozicionirano za rano otkrivanje pretnji i praćenje ruskih kretanja.
Dok su Danska, Švedska i Norveška decenijama ulagale u snage za hladne uslove, druge evropske zemlje ozbiljno zaostaju. Pojedine, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, i dalje nemaju jasno definisanu arktičku vojnu doktrinu.
Dugogodišnje nedovoljno ulaganje znači da NATO danas raspolaže sa malo savremenih kapaciteta prilagođenih Arktiku, a njihovo premeštanje iz drugih regiona često nije moguće zbog ekstremnih uslova. Za razliku od toga, Rusija raspolaže sa 30 do 40 specijalizovanih baza i unapređenih aerodroma širom svog arktičkog prostora.
"Ne mogu se svi sistemi koji funkcionišu drugde jednostavno preneti na Arktik i očekivati da rade", objašnjava Verineja Kodrean iz kompanije Euroatlas. Ekstremna hladnoća, led i udaljenost narušavaju rad dronova, senzora, komunikacione opreme i navigacije.
Problem ulaganja
Arktik nameće ozbiljna tehnička ograničenja.
U oblastima poput Grenlanda ili Severnog pola gotovo da ne postoji stalna infrastruktura, što znači da vojne snage moraju sve da nose sa sobom. Čak i uspostavljanje osnovne komunikacije može biti logistički izazov koji traje satima i zahteva velike timove.
Hladnoća dodatno smanjuje izdržljivost opreme: baterije se brzo prazne, dronovi se lede, a kablovi pucaju. Satelitska rešenja nude domet, ali nose i rizike, mogu biti ranjiva i pod kontrolom trećih strana.
Situacija je još složenija ispod ledenog pokrivača. Navigacija u blizini magnetnog pola je otežana, komunikacija nepouzdana, a izranjanje često nemoguće. „Na Arktiku, 24 sata vas ne odvede daleko", kaže Kodrean.
Iako se razvijaju nove platforme, poput autonomnih podvodnih vozila sa vodoničnim pogonom koja mogu nedeljama boraviti ispod leda, te tehnologije su još u ranoj fazi.
"Budućnost bezbednosti Arktika odlučivaće se pod vodom, a ne u vazduhu ili na ledu", smatra Kodrean.
Prema njegovim rečima, evropska strateška autonomija neće se graditi samo diplomatijom, već stalnim podmorskim kapacitetima.
Postoje znaci da evropske vlade počinju da razmišljaju dugoročnije. Francuska je, na primer, prošle godine usvojila arktičku odbrambenu strategiju, prepoznajući vojne i ekonomske prednosti regiona.
Ali taj zaokret neće biti lak.
"Surova istina je da će to zahtevati ogromna ulaganja, a to znači da će se novac morati povlačiti iz drugih oblasti, što javnost u zemljama NATO-a neće lako prihvatiti", zaključuje Heron.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
