Najnovije istraživanje Eurobarometra pokazuje da građani Evropske unije kao najveće bezbednosne pretnje vide sukobe u neposrednom okruženju EU, zbog kojih je zabrinuto 72 odsto ispitanika. Sledi strah od terorizma (67 odsto), sajber napada iz zemalja van EU (66), prirodnih nepogoda koje su sve izraženije usled klimatskih promena (66), kao i nekontrolisanih migracija (65 odsto).
Veliki broj građana izražava zabrinutost i zbog problema u oblasti informisanja i komunikacije. Tako 69 odsto ispitanika strahuje od širenja dezinformacija, dok su govor mržnje, zloupotreba veštačke inteligencije za stvaranje lažnih sadržaja i slaba zaštita ličnih podataka razlog za brigu kod po 68 odsto građana. Njih 67 odsto smatra da je ugrožena sloboda izražavanja.
Istraživanje, koje je sprovedeno od 6. do 30. novembra, pokazalo je da velika većina građana smatra da je EU potrebniji zajednički nastup u suočavanju sa globalnim izazovima. Čak 89 odsto ispitanika smatra da zemlje članice treba snažnije da sarađuju, 73 odsto ocenjuje da su potrebna dodatna finansijska sredstva, dok 86 odsto želi da EU ima veću težinu u međunarodnim odnosima.
Aktuelna dešavanja utiču na raspoloženje
Kako navodi Evropski parlament, aktuelna geopolitička dešavanja značajno utiču na raspoloženje građana. Više od polovine ispitanika (52 odsto) pesimistično gleda na budućnost sveta, dok je 39 odsto zabrinuto za budućnost Unije, a 41 odsto za perspektivu sopstvene države. Ipak, na ličnom planu preovlađuje optimizam – čak 76 odsto građana veruje u dobru budućnost za sebe i svoju porodicu.
Oko dve trećine ispitanih smatra da bi Evropska unija trebalo da ima veću ulogu u zaštiti građana od globalnih kriza i bezbednosnih pretnji.
Kada je reč o jačanju položaja EU na međunarodnoj sceni, 40 odsto građana smatra da prioritet treba da budu odbrana i bezbednost. Fokus na ekonomiju, industriju i konkurentnost podržava 32 odsto ispitanika, dok 29 odsto kao najvažniji cilj vidi energetsku nezavisnost.
Rezultati jesenjeg Eurobarometra pokazuju da su na unutrašnjem planu najveći problemi inflacija i rast troškova života, što kao prioritet navodi 41 odsto građana. Privreda i zapošljavanje su na drugom mestu sa 35 odsto, što je za pet procentnih poena više nego u maju 2025. godine.
Iako većina ispitanika očekuje da će njihov životni standard ostati na sličnom nivou u narednih pet godina, više od četvrtine, odnosno 28 odsto, strahuje od njegovog pada. Najviše takvih odgovora zabeleženo je u Francuskoj, gde taj stav deli 45 odsto građana, kao i u Belgiji i Slovačkoj, sa po 40 odsto.
Mir, demokratija, sloboda govora
Kada je reč o vrednostima koje bi Evropski parlament trebalo da štiti, građani EU na prvo mesto stavljaju mir (52 odsto), potom demokratiju (35), slobodu govora (23), ljudska prava (22) i vladavinu prava (21 odsto).
Stavovi prema Evropskoj uniji i njenim institucijama i dalje su pretežno pozitivni, iako beleže blagi pad u odnosu na prethodno istraživanje iz maja. Pozitivan stav prema EU ima 49 odsto ispitanika, što je tri procentna poena manje nego ranije, dok negativno mišljenje ima 17 odsto. Evropski parlament ima podršku 38 odsto građana, takođe tri poena manje, dok ga negativno ocenjuje 20 odsto.
Većina građana i dalje smatra da je članstvo njihove zemlje u EU korisno, a takav stav deli 62 odsto ispitanika, što je za dva procentna poena više nego 2024. godine.
Istraživanje pokazuje i da mladi uzrasta od 15 do 30 godina imaju pozitivniji odnos prema EU i Evropskom parlamentu, više nade u budućnost i veća očekivanja od Unije u odnosu na starije generacije.
U anketi je učestvovalo više od 26.000 ispitanika iz svih 27 država članica Evropske unije.
(EUpravo zato/Eurobarometar)
