U poslednjih godinu i po dana, u najmanje 23 oružana sukoba širom sveta stradalo je više od 100.000 civila, dok se ratni zločini poput mučenja i silovanja odvijaju gotovo bez ikakvih posledica.
Ovo su ključni nalazi opsežnog istraživanja koje upozorava da je međunarodno pravo, stvoreno kako bi ograničilo stradanje u ratu, dovedeno na ivicu potpunog kolapsa, piše britanski Guardian.
Studija Ženevske akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, pod nazivom "War Watch", detaljno dokumentuje smrt 18.592 dece u Pojasu Gaze, nagli porast broja civilnih žrtava u Ukrajini, kao i „epidemiju" seksualnog nasilja u Demokratskoj Republici Kongo.
Razmere kršenja međunarodnog prava, uz gotovo potpun izostanak efikasnih globalnih odgovora, dovele su autore do zaključka da se međunarodno humanitarno pravo nalazi na "kritičnoj tački pucanja".
Sistematska kršenja međunarodnog prava
„Zločini se ponavljaju jer su prethodni bili tolerisani. Naše delovanje, ili izostanak delovanja, odlučiće da li će međunarodno humanitarno pravo u potpunosti izgubiti smisao", izjavio je Stjuart Kejsi-Maslen, glavni autor izveštaja.
Savremeni zakoni ratovanja, čiji je osnovni cilj zaštita civila, značajno su razvijeni nakon Drugog svetskog rata, naročito usvajanjem Ženevskih konvencija 1949. godine. Studija "War Watch" obuhvatila je analizu 23 sukoba u periodu od jula 2024. do kraja 2025. godine.
"Ne znamo tačan broj civila ubijenih tokom 2024. i 2025. godine, ali sa sigurnošću možemo reći da je u svakoj od te dve godine broj žrtava bio znatno veći od 100.000", navodi se u istraživanju.
U izveštaju se ističe da su "teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena u ogromnim razmerama, uz gotovo potpunu nekažnjivost", dok su pokušaji pokretanja sudskih postupaka za ratne zločine ostali ograničeni i sporadični.
Gaza: Više od 18.000 ubijene dece
Jedan od najsmrtonosnijih sukoba zabeležen je u Pojasu Gaze, gde je Izrael sprovodio vazdušne napade i kopnene operacije tokom dvogodišnjeg rata koji je započeo napadom Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Prema podacima istraživanja, ukupno stanovništvo Gaze smanjeno je za oko 254.000 ljudi, što predstavlja pad od 10,6 odsto u odnosu na procene pre izbijanja sukoba. Iako je u oktobru 2025. postignut prekid vatre, borbe su nastavljene i nakon toga, a do kraja godine ubijeno je ukupno 18.592 dece i oko 12.400 žena.
Nagli rast civilnih žrtava u Ukrajini
U Ukrajini je tokom 2025. godine zabeležen najveći broj stradalih civila od početka rata. Ukupno je poginulo 2.514 civila, što predstavlja porast od 70 odsto u odnosu na 2023. godinu, navodi se u izveštaju.
Ruski napadi dronovima često su, kako se ističe, bili usmereni direktno na civilne ciljeve, dok su milioni ljudi ostali bez struje i drugih osnovnih usluga.
Seksualno nasilje kao ratno oružje
Seksualno i rodno zasnovano nasilje dokumentovano je u gotovo svim analiziranim sukobima. Posebno alarmantna situacija zabeležena je u Demokratskoj Republici Kongo, gde istraživači govore o pravoj "epidemiji" takvog nasilja, u kojem su učestvovale gotovo sve strane u sukobu.
Žrtve su uglavnom bile žene i devojčice, starosti od jedne do 75 godina.
Slični zločini zabeleženi su i u Sudanu, nakon što su pobunjeničke snage u oktobru 2025. zauzele grad El Fašer. Preživele žrtve svedočile su o višesatnim i višednevnim grupnim silovanjima, koja su se ponekad odvijala i pred članovima porodice.
Poziv na hitnu akciju
Autori izveštaja upozoravaju da, iako Ženevske konvencije obavezuju države da poštuju međunarodno humanitarno pravo "u svim okolnostima", u praksi postoji sve veći jaz između formalnih obaveza i realnosti na terenu.
"Borba protiv raširene nekažnjivosti za teška kršenja međunarodnog prava mora postati politički prioritet", zaključuje se u studiji.
Među predloženim merama su zabrana prodaje oružja državama za koje postoji jasan rizik da će ga koristiti za ratne zločine, zabrana upotrebe navođenih i nenavođenih bombi u naseljenim područjima, kao i ograničavanje upotrebe dronova i veštačke inteligencije u napadima na civilne ciljeve.
Studija takođe poziva na jačanje sistematskog procesuiranja ratnih zločina i veću političku i finansijsku podršku Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, uz napomenu da mnoge velike sile, među njima SAD, Rusija, Kina, Izrael i Indija, nisu članice tog suda.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
