Gotovo polovina Evropljana vidi Donalda Trampa kao "neprijatelja Evrope", znatno više njih rizik od rata s Rusijom ocenjuje kao visok, a više od dve trećine veruje da njihova zemlja ne bi mogla da se odbrani u slučaju takvog sukoba, pokazuje novo istraživanje.
Anketa sprovedena u devet zemalja za parisku platformu za evropske debate Le Grand Continent takođe je otkrila da skoro tri četvrtine ispitanika želi da njihova zemlja ostane u EU, dok gotovo isto toliko njih smatra da je izlazak Britanije iz EU doneo više štete nego koristi.
Žan-Iv Dormažen, profesor političkih nauka i osnivač istraživačke agencije Cluster17, rekao je:
"Evropa se ne suočava samo sa rastućim rizicima, već prolazi kroz duboku promenu svog istorijskog, geopolitičkog i političkog okruženja. Ukupna slika prikazuje Evropu koja je zabrinuta, svesna svojih ranjivosti i koja se muči da zamisli svoju pozitivnu budućnost".
U proseku, 48 odsto ispitanika u devet zemalja Trampa vidi kao protivnika, od visokih 62 odsto u Belgiji i 57 odsto u Francuskoj, do 37 odsto u Hrvatskoj i samo 19 odsto u Poljskoj.
"Trampizam se širom kontinenta jasno doživljava kao neprijateljska sila", rekao je Dormažen i dodao da se takav stav učvršćuje: manje ljudi nego u decembru 2024. opisuje Trampa kao "ni prijatelja ni neprijatelja", a sve više ga vidi kao izrazito neprijateljskog.
Ipak, Evropljani i dalje smatraju odnose sa SAD strateški važnim: na pitanje kakav stav EU treba da zauzme prema američkoj vladi, najpopularniji odgovor (48 odsto) bio je - kompromis.
Anketa sprovedena u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Portugalu, Hrvatskoj, Belgiji i Holandiji pokazala je i da relativna većina (51 odsto) smatra da je rizik od otvorenog rata sa Rusijom u narednim godinama visok, dok ga 18 odsto vidi kao veoma visok.
Poverenje u vojsku nisko
Dormažen kaže da bi takav rezultat "pre samo nekoliko godina bio nezamisliv i pokazuje pomeranje evropskog javnog mnjenja ka novom geopolitičkom režimu u kojem se mogućnost direktnog sukoba na kontinentu sada široko prihvata".
Stavovi se značajno razlikuju u zavisnosti od geografske blizine Rusiji: 77 odsto ispitanika u Poljskoj smatra rizik ratnog sukoba visokim, u poređenju sa 54 odsto u Francuskoj, 51 odsto u Nemačkoj, 39 odsto u Portugalu i 34 odsto u Italiji.
Istraživanje je takođe pokazalo da je poverenje u vojne kapacitete sopstvene zemlje svuda nisko: 69 odsto ispitanika veruje da njihova država "nije baš" ili "uopšte nije" sposobna da se odbrani od eventualne ruske agresije.
Francuzi su bili najviše samouvereni, ali i dalje u manjini, 44 odsto smatra da bi njihova zemlja mogla da se odbrani. U Poljskoj, koja se graniči s Rusijom, 58 odsto misli da ne bi mogla.
"Ulazimo u doba opasnosti, dok istovremeno osećamo trajnu nacionalnu slabost", rekao je Dormažen.
Osećaj ranjivosti široko je rasprostranjen, pokazala je anketa, pa je samo 12 odsto ispitanika reklo da se ne oseća posebno ugroženo različitim vrstama nesigurnosti, od tehnološke i vojne do energetske i prehrambene.
Iako se stavovi razlikuju od zemlje do zemlje, tehnološka i digitalna bezbednost najčešće su navođene kao primarna pretnja (28 odsto), zatim vojna bezbednost (25 odsto). Istovremeno, postoji snažna potreba za evropskom zaštitom: 69 odsto ispitanika smatra da bi EU trebalo da ima veću ulogu u obezbeđivanju sigurnosti.
Velika većina ispitanika podržava članstvo u EU: 74 odsto želi da njihova zemlja ostane u bloku, pri čemu je podrška najviša u Portugalu (90 odsto) i Španiji (89 odsto), a najniža u Poljskoj (68 odsto) i Francuskoj (61 odsto).
Pet godina nakon Bregzita, odluka Velike Britanije da napusti EU ubedljivo se smatra promašajem: 63 odsto ispitanika veruje da je izlazak negativno uticao na zemlju, dok svega 19 odsto misli da je bio pozitivan, uključujući samo 5 odsto koji ga vide kao izrazito pozitivan.
(EUpravo zato/Gardijan)
