Konfekcijska odeća koja se proizvodi u Indoneziji, Maleziji ili na Tajvanu – preplavila je srpsko tržište. Uprkos tome, na našoj teritoriji i dalje postoje kompanije koje se bave ovom delatnšću – i još bolje – uspešne su u tome. Takva je kompanija "Azra 1975" iz Sjenice.
Vlasnica ovog proizvodno tekstilnog kombinata, Azra Pilica, majka je četvoro dece i u ovaj posao ušla je sa više od 15 godina iskustva, iz krajnje nužde. Kada je troje dece bračnog para Pilica, Azre i Fikreta krenulo na fakultete, shvatili su da im je dodatni novac nephodan, ako žele da školuju decu. Sa bogatim iskustvom u velikoj kompaniji, Azra odlučuje da svoje znanje i vreme uloži u nešto svoje – u kompaniju koja se bavi uslužnim šivenjem, koja danas broji 19 zaposlenih, čiji se proizvodi koriste širom Srbije i koja im je na kraju – pomogla da deci obezbede dostojanstven život.
"S obzirom na to da imamo četvoro dece, i u nekom periodu 2017. i 2018. godine, nama su se poređala tri studenta. Baš iz te potrebe zbog njihovog školovanja, jer nam je privatno značilo da nam decu idu na fakultete, pokrenuli smo poslovnu ideju, prvo sa dve radnice", započinje priču za Eupravo zato Azrin muž, Fikret Pilica, koji se bavi pomaganjem svojoj supruzi, administracijom i komunikacijom sa klijentima.
Kako ističe naš sagovornik, sve što su postigli, desilo se zbog velikog požrtvovanja, marljivosti i poštenim radom, jer to je "jedino sa čim može da se napravi ozbiljna poslovna priča".
"Sve drugo, neki lov u mutnom ili razmišljanje i pristup biznisu na neki pogrešan način, mislim da je unapred osuđen na propast", iskren je Fikret.
Kako su zadovoljni poslovanjem do sada?
Kad su 2017. krenuli sa poslovanjem, kompanija je imala samo dve radnice, od kojih je jedna bila upravo Azra. Tada su krenuli sa proizvodnjom donjeg rublja i majica za muškarce i žene, a kasnije su širili svoj asortiman na dečiju odeću, pa kasnije i na više komada odeće za odrasle. Oni šiju uslužno, po naružbini određenog brenda. Po dogovoru, šiju prema standardima kompanije koja je naručila i sa materijalima koje žele.
Ovo im se pokazalo kao veoma uspešan model poslovanja, s obzirom na to da su, kako ističe Fikret, sada veoma zadovoljni.
"Šest godina od početka poslovanja, mi smo veoma zadovoljni, oboje. Troje dece koje smo slali na fakultete u tom periodu su završili škole uspešno, a sve to u jednom normalnom okruženju, bez oskudacija i ekonomskih problema. To nam je bio primarni cilj, da njih iškolujemo i da rade ono što su hteli. Ujedno, mi poslujemo pozitivno sad za sad", kaže naš sagovornik i dodaje da, uprkos tome, imaju izazov sa pronalaženjem novih klijenata i širenja na inostrano tržište.
Kako ističe, ideja mu je bila da njihove proizvode probaju da prodaju firmama iz Nemačke, Italija ili Francuske.
"Oni sada svoju proizvodnju prebacuju na Tajland, Indoneziju, Maleziju, verovatno zbog jeftinijih troškova poslovanja. Istina je da je cena rada tamo jeftinija nego kad nas, ali i rabat je veći, ali i rizik. Mi ovde smo mnogo bliži, imamo bolju infrastrukturu i ta komunikacija mogla bi da bude kompaktnija", ističe Fikret.
Kako im je EU pomogla na tom putu?
Kao jedan od prelomnih momenata na preduzetničkom putu, Fikret Pilica ističe pomoć koju su od EU dobili, u okviru programa EU PRO.
"U tom našem radu i na preduzetničkom putu, ja sam došao do podatka na internetu da EU učestvuje u pomaganju malih i srednjih preduzeća u Srbiji gde oni daju ozbiljno upotrebljivu pomoć. Onda sam ja našao njihov sajt i konkurisao sam. S obzirom na to da smo mi imali polovne mašine, koje nisu bile modernizovane, već elektronske, odlučili smo da konkurišemo za EU PRO sredstva, našim biznis planom i predlogom kako bi to sve trebalo da izgleda. Oni su prepoznali našu energiju i našu posvećenost tome i ozbiljno su shvatili da nam treba pomoć", kaže Fikret.
Kompanija je tom prilikom od Evropske unije, a u sklopu projekta za razvitak lokalnih samouprava EU PRO, dobila više od 25.000 evra u mašinama.
"Oni su bukvalno iznos od preko 25.000 evra u mašinama, odvojili za nas, i to bespovratno. Značajno su nam pomogli. Mi smo iskoristili ta sredstva gde smo zaista kupili 13 novih mašina koje su kompjuterizovane i koje su nam veoma olakšale rad i proizvodnju su podigle na veći nivo", iskren je Fikret.
Sve ovo, međutim, nije išlo tako jednostavno. Najveći izazov im je predstavljalo to što lokalne samouprave nisu imale programe za edukaciju privrednika o tome kako da konkurišu za sredsva EU.
"Nema edukacija u kojima bi nam prostim jezikom objasnili šta se od nas traži i očekuje, šta možemo da dobijemo i ostalo. Jer nisu svi privrednici elokventni i fakultetski obrazovani da bi razumeli sve ono što piše", priča.
Kako su preživeli krize?
Godine za nama u znaku su kriza koje su najviše pogađale male i srednje preduzetnike. Prvo epidmeija koronavirusa, a onda i rat koji je uticao na troškove poslovanja, i to znatno.
Period epidemije preživeli su na, moglo bi se reći, krajnje inovativan način za jednu kompaniju koja se bavi proizvodnjom.
"Vreme korone je bilo strašno i bio je žestok izazov opstati. Nekako smo tada došli na zajendičku ideju, zbog ograničene slobode kretanja, da iskusnijim radnicama koje rade dobro, podelimo mašine. Mi smo tada našu proizvodnju podelili po privatnim kućama. Tako smo uspeli da premostimo i da odradimo elementarni minimum proizvodnje. To je jaka poslovna ideja na koju smo došli i dosta nam je pomoglo", priča i ddodaje da su posle toga sve mašine vratili u pogon, a radnice su nesmetano nastavile da rade punim kapacitetom.
Sa trenutnim izazovom, inflacijom, gotovo je isto.
"Prilično je opterećujuće s obzirom na to da se nama cena rada već godinama ne povećava. Nasuprot tome, povećavaju se obaveze prema državi, penzijsko i invalidsko osiguranje za svakog zaposlenih i cena rada, kao i cena osnovne zarade koja je povećana gotovo dva puta od 2018. godine."
Šta bi im trenutno bilo potrebno?
Pored edukacije za projekte EU koju lokalne samouprave, u ovom slučaju, Sjenica, (ne) nude, trenutno bi kompaniji "Azra 1975" bilo neophodna još jedna mašina koja se zove "krojačnica".
"Da bismo zaokružili proizvodnju i da bismo imali bolji kvalitet nama treba jedna krojačnica, tj krojni stroj (mašina) koji bi nam mnogo ubrzao i olakšao iskrajanja, pošto mi to sada radimo ručno, ili sa nekim starim mašinama. Mogli bismo i da povećamo kapacitet proizvodnje za više od 10 odsto", ističe Fikret.
Međutim, nakon dobijanja sredstava od EU u okviru projekta EU PRO, potrebno je da prođe devet godina, kako bi opet mogli da konkurišu.
Šta bi savetovao onima koji razmišljaju o konkurisanju za neki EU projekat?
Broj projekata koje EU u Srbiji sprovodi kako bi građanima Srbije olakšao život i poslovanje, brojan je. Iako je EU PRO projekat koji je završen 2021, a naslednik EU PRO Plus je u toku, velika je verovatnoća da će EU nastaviti sa tradicijom ovakvih projekata.
Zato smo pitali Fikreta šta bi savetovao preduzetnicima koji razmišljaju da li da se upuste u konkurisanje za EU projekte.
"Drugim preduzetnicima koji bi konkurisali za projekte EU bih mogao da preporučim ovo maksimalno. Video sam da je to jedna ozbiljnost. Da zaista ljudi koji su se založili i osmislili takve projekte, žele da pomognu našem narodu i da podignu našu privredu".
Pilica ima i konkretan savet za preduzetnike o tome kako oni treba da posluju.
"Samo bih posavetovao svakome da ozbiljno priđu poslu, tj da budu posvećeni, da budu pošteni i da budu odgovorani u svemu tome. Tu nema greške i nema blanko pričanja. Mora da postoji jaka baza, odnosno dokaz o tome kako je osmišljen biznis do najsitnijih detalja. Ako neko misli da može da ide na neku prevaru ili nešto, bolje da ne učestvuje", kaže.
Planovi za skoriju budućnost su im, ističe, fokusirani na rast, ali i osnivanje sopstvenog brenda.
"Mi imamo i naš brend u glavi, međutim, još smo mali i nemamo dovoljno sredstva da bismo krenuli sa tim. Mada bi sa nekom pomoći sada mogli lako da se pojavimo na tržištu i sa kvalitetom, i sa dobrim artiklima jer imamo jak katalog modela koji su interesantni i atraktivni", zaključuje naš sagovornik.
(JA/EUpravo zato)
· Reaguj
