Evropska komisija objavila je sedmi godišnji Izveštaj o vladavini prava, u kojem je ocenila stanje u svim državama članicama Evropske unije, kao i u četiri zemlje kandidata.
U delu koji se odnosi na Srbiju konstatuje se da je ostvaren određeni napredak u pojedinim oblastima, ali da brojni izazovi i dalje postoje. Prema oceni Komisije, Srbija nastavlja reforme u oblasti vladavine prava, ali ocenjuje da su za ostvarivanje trajnog napretka neophodne dosledna primena zakona, jačanje nezavisnosti institucija i efikasnije sprovođenje reformskih mera
Oblasti koje su pozitivno ocenjene
U izveštaju se beleže određeni pozitivni pomaci. Evropska komisija navodi da je izabran novi sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, da je u toku uvođenje novog informacionog sistema za upravljanje tužilačkim predmetima, kao i priprema nove Strategije razvoja pravosuđa.
Takođe se ističe da je efikasnost sudova u građanskim i privrednim predmetima ostala stabilna, dok istraživanja pokazuju rast poverenja privrede u zaštitu investicija, kao i veće poverenje u nezavisnost institucija nadležnih za javne nabavke i zaštitu konkurencije.
Postoje oblasti na kojima još mora da se radi
Komisija navodi da su zakonske izmene umanjile zaštitu autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti pravosuđa. Istovremeno, konstatuje da je Srbija, nakon dodatnih izmena, sprovela značajan deo preporuka Venecijanske komisije, ali da zabrinutost u vezi sa autonomijom tužilaštva i dalje postoji.
U oblasti borbe protiv korupcije, Evropska komisija navodi da je većina aktivnosti iz prethodnog Akcionog plana preneta u novi. Istovremeno, ukazuje na izostanak ubedljivih rezultata u istragama i pravosnažnim presudama za visoku korupciju, kao i na pokušaje nedozvoljenog uticaja na rad Tužilaštva za organizovani kriminal. U izveštaju se konstatuje da istraga o urušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje traje, dok izazovi ostaju i u oblasti provere imovinskih prijava, sprečavanja sukoba interesa, primene Zakona o javnim nabavkama i zaštite uzbunjivača.
Evropska komisija u izveštaju navodi da su medijske slobode i dalje među oblastima koje izazivaju zabrinutost. Ukazuje da je rad audiovizuelnog tržišta bio otežan zbog nefunkcionisanja Saveta REM-a, iako su početkom jula usvojene izmene koje bi trebalo da omoguće njegovo ponovno funkcionisanje.
Komisija takođe konstatuje da i dalje postoje izazovi u pogledu uređivačke autonomije i pluralizma javnih medijskih servisa, kao i u primeni medijskih zakona, posebno kada je reč o transparentnosti vlasništva i raspodeli javnih sredstava. U izveštaju se navodi i da se novinari i dalje suočavaju sa otežanim pristupom informacijama od javnog značaja, kao i sa povećanim brojem pretnji i napada.
U delu koji se odnosi na demokratske institucije, EK ocenjuje da je rad Narodne skupštine i dalje ograničen nedostatkom suštinske političke rasprave i slabom mogućnošću parlamentaraca da utiču na zakonodavni proces. Napredak u izbornoj reformi i reviziji biračkog spiska, kako se navodi, tek treba da bude u potpunosti sproveden, dok je način vršenja predsedničkih ovlašćenja i dalje predmet intenzivne javne debate.
(EUpravo zato.rs)
