Nakon više od godinu i po dana bez punog institucionalnog kapaciteta, Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ponovo je počeo da radi.
Iako je formiranje novog saziva označeno kao važan korak za funkcionisanje regulatora, pred REM-om je sada zadatak da pokaže da li će novi sastav doneti i suštinske promene u radu institucije.
Pitanje REM-a, međutim, odavno nije samo unutrašnje političko i medijsko pitanje u Srbiji. Tokom prethodnih meseci ono je postalo i jedno od ključnih pitanja u odnosima Beograda i Brisela, jer je Evropska unija upravo reformu regulatornog tela za elektronske medije označila kao jedan od važnih uslova za napredak Srbije u procesu pristupanja.
U evropskim institucijama više puta je ukazivano da bez funkcionalnog i nezavisnog REM-a nema punog napretka u oblasti slobode medija i demokratskih standarda, koji su deo šireg poglavlja vladavine prava. Posebno je pitanje REM-a povezivano sa mogućnošću otvaranja Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast, za koji je Evropska komisija ocenila da Srbija mora da ispuni određene uslove.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u više navrata je isticala da Srbija mora da sprovede reforme u oblasti medija ukoliko želi napredak na evropskom putu.
Tokom posete Beogradu u aprilu 2025. godine navela je da se od Srbije očekuje usvajanje i sprovođenje medijskih zakona, kao i imenovanje novih članova REM-a, uz poruku da Evropska komisija i Evropski parlament pažljivo prate dešavanja u zemlji.
Komesarka Kos je kasnije poručila i da EU od Srbije očekuje punu slobodu izražavanja i medija, uključujući reformu REM-a, kao deo uslova za nastavak korišćenja evropskih sredstava.
Koliko je čekanje na novi Savet usporilo evropski put Srbije?
Činjenica da REM više od godinu dana nije imao pun sastav Saveta predstavljala je jedan od elemenata zbog kojih je Brisel izražavao zabrinutost.
Bez punog kapaciteta regulatora bilo je otežano donošenje odluka koje se odnose na funkcionisanje elektronskih medija, ali i ispunjavanje obaveza koje je Srbija preuzela u okviru evropskog procesa.
Upravo zbog toga formiranje novog saziva REM-a može se posmatrati kao uklanjanje jedne od prepreka koje su evropske institucije navodile u razgovorima sa Beogradom. Međutim, samo imenovanje članova Saveta neće automatski značiti da je evropski uslov ispunjen.
Za Brisel će, osim samog postojanja institucije, biti važno kako REM bude funkcionisao u praksi – da li će odluke donositi nezavisno, transparentno i u skladu sa zakonom, kao i da li će doprineti stvaranju ravnopravnijih uslova za sve učesnike na medijskom tržištu.
Šta sada očekuje Evropska unija?
Novi saziv REM-a pred sobom ima niz konkretnih zadataka, od izbora predsednika Saveta, preko rešavanja nagomilanih predmeta, do odluka o produženju dozvola emiterima i izboru članova upravnih odbora javnih servisa.
Upravo će ti prvi potezi biti važni i za evropsku procenu napretka Srbije. Brisel će pratiti ne samo da li REM postoji kao institucija, već i da li je sposoban da obavlja svoju zakonom predviđenu ulogu nezavisnog regulatora.
Novoizabrani član Saveta REM-a Miloš Garić ocenio je da je prvi sastanak protekao u konstruktivnoj atmosferi i da ne očekuje blokadu rada. Kako je rekao, među članovima će postojati različiti stavovi, ali očekuje da će se odluke donositi dogovorom i u skladu sa zakonom.
Ostaje, međutim, pitanje da li će novi sastav REM-a biti dovoljan signal Briselu da je Srbija ispunila jedan od dugo isticanih uslova ili će Evropska unija tražiti konkretne rezultate pre nego što oceni da je napravljen stvarni napredak.
(EUpravo zato.rs)
