U najnovijem Izveštaju o napretku Srbije, u delu koji se odnosi na ekonomske kriterijume, Evropska komisija ocenjuje da poslovno okruženje u našoj zemlji i dalje opterećuju suvišna birokratija i parafiskali, kao i ograničena efikasnost i transparentnost javne uprave i inspekcijskih organa.
S druge strane, Brisel beleži da su nadležne institucije ostvarile pomake u oblastima kao što su zelene i socijalne javne nabavke, digitalizacija i unapređenje eUsluga za građane i privredu.
Političke okolnosti i sužavanje prostora za rad civilnog društva, navodi se u poslednjem preseku EK, otežavaju i unapređenje regulatornog okvira. Bez javno-privatnog dijaloga između države, privrede i civilnog sektora nije moguće očekivati ni veći iskorak ka ukidanju administrativnih barijera i ostvarivanju konkurentnosti domaće privrede na evropskom tržištu.
Parafiskali su obavezna neporeska plaćanja (takse, naknade, članarine) koja privrednici i građani plaćaju državi ili javnim preduzećima za određene usluge, dozvole ili regulative, ali bez direktne, proporcionalne protivusluge ili s nejasnom vrednošću, što predstavlja značajno opterećenje, posebno jer često postoji dupliranje nameta ili naplata nejasnih usluga.
"Za gotovo sve probleme koje je Brisel mapirao u oblasti poslovnog okruženja i konkurentnosti, NALED predlaže rešenja i pruža direktnu podršku u implementaciji, od reforme parafiskala kroz ePlaćanja, preko eBolovanja i eKartona, pa sve do primene ESG standarda i obezbeđivanja subvencija i grantova za male biznise i inovatore. Mnoge preporuke iz izveštaja EK, posebno u okviru Klastera 3, poklapaju se sa onim što predlažemo i pratimo kroz našu Sivu knjigu i Regulatorni indeks Srbije", ističe Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u.
"Na umerenom do dobrom nivou pripremljenosti"
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija na "umerenom do dobrom" nivou pripremljenosti u oblasti oporezivanja, ali ističe da parafiskalni nameti i skriveni porezi ostaju jedan od glavnih generatora sive ekonomije.Dobra vest je da bi to pitanje konačno moglo biti rešeno već naredne godine, posle decenije i po zalaganja privrede.
"Očekujemo da 2026. bude ključna za uvođenje elektronske naplate više od 2.000 taksi i naknada, čime će se obezbediti puna transparentnost neporeskih nameta i stvoriti uslovi za ukidanje duplih ili previsokih parafiskala. Zbog značaja za privredu i građane, ova preporuka je našla svoje mesto i u Reformskoj agendu Srbije, kao deo Plana rasta EU za Zapadni Balkan", govori Ilić za NALED Bilten.
Kada je reč o socijalnoj politici i zapošljavanju, ocena je da smo umereno pripremljeni. Modernizacija Zakona o radu i prepoznavanje novih i fleksibilnih oblika angažovanja bi sigurno doprinelo boljem rezultatu. Potrebne su i mere za podršku socijalnom preduzetništvu. Civilno društvo se godinama zalaže za ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istek roka, što bi doprinelo i socijalnom preduzetništvu i značajnom smanjenju količine otpada od hrane. Uključivanje socijalne komponente u rad privatnog i javnog sektora, kao element ESG-a, bilo je u fokusu rada NALED-a tokom prethodne "Godine ravnopravnosti".
"Drago nam je što je Komisija konstatovala pomak u javnim nabavkama kroz uvođenje zelenih i socijalnih kriterijuma, što je ostvareno uz pomoć Projekta za odgovorno upravljanje koji sprovodimo uz podršku Švedske. Udeo zelenih javnih nabavki u Srbiji trostruko je porastao za samo tri godine, sa 1,94% na 6,92%. Vidimo da ovakve mere daju rezultate i zato ćemo nastaviti da se zalažemo da se poveća broj predmeta u kojima bi zeleni kriterijumi bili obavezni, kao i da se uvedu nabavke sa obaveznim socijalnim elementima kroz koje bi podršku dobila socijalna preduzeća i društveno-odgovorni ponuđači koji brinu o marginalizovanim grupama", zaključuje Ilić.
(EUpravo zato/NALED)
