"Evropska komisija je prepoznala našu posvećenost": Državna sekretarka o postignućima i izazovima Zelene agende u Srbiji

U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku, Srbija je u dva od 33 pregovaračka poglavlja dobila ocenu "dobar napredak". Jedno od njih je Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene.

U intervjuu za naš portal, Radenović Bojić, državna sekretarka u Ministarstva za evropske integracije, govori o postignućima, izazovima i prioritetima Srbije u procesu evropskih integracija, uz poseban osvrt na Zelenu agendu.

Kako komentarišete Izveštaj EK i trenutni nivo usklađenosti Srbije sa EU standardima u zaštiti životne sredine?

Ovu visoku ocenu doneo nam je rad na usvajanju propisa koji se odnose na upravljanje otpadom, na integrisanu dozvolu za kontrolu industrijskog zagađenja, kao i na usvajanje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP).

Srbija prati sve ono što EU radi na promociji snažnog delovanja u oblasti klime, održivog razvoja i zaštite životne sredine. Pravne tekovine Unije sadrže odredbe koje se odnose na klimatske promene, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku i civilnu zaštitu. Uspostavili smo i Institucionalni okvir, kako bismo na najbolji način prevazišli izazov sadržan u činjenici da se zaštita životne sredine nalazi u nadležnosti više ministarstava i rezultati su već tu, kao što je navela i Evropska komisija..

S obzirom da je postignut sporazum sa EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih lanaca snabdevanja i električnih vozila, kako ocenjujete da će to uticati na prilike u Srbiji?

Cilj Memoranduma o razumevanju sa EU jeste da se pokrene Strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima. Namera i naša i Evropske unije jeste da zajednički radimo na razvoju novih lokalnih industrija i visoko kvalitetnih radnih mesta duž lanca vrednosti električnih vozila, uz puno poštovanje visokih ekoloških i društvenih standarda, kao i uz uvažavanje zabrinutosti lokalnih zajednica o potpunoj transparentnosti u ovom procesu.

To Strateško partnerstvo pruža okvir za snažno javno-privatno angažovanje na više nivoa između institucija i tela EU, industrijskih aktera, poslovnih udruženja, socijalnih partnera, predstavnika civilnog društva, relevantnih ministarstava zainteresovanih država članica i Srbije, javnih organizacija, finansijskih institucija i investitora.

Ovo partnerstvo nadograđuje se na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je stupio na snagu još 2013, a u skladu je i sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan. Doprineće ubrzanju integracije Srbije u jedinstveno tržište EU i daljem jačanju njene ekonomske, socijalne i ekološke konvergencije sa EU.

Nacionalni energetski i klimatski plan je usvojen i postavlja temelje za dalji razvoj. Šta su prioriteti, a šta izazovi u implementaciji ovog plana?

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije (NEKP) usvojen je 25. jula 2024. godine, nakon čega je dostavljen Sekretarijatu Energetske zajednice.

NEKP, kao ključni strateški dokument, označava prekretnicu razvoja sektora energetike definišući strateške ciljeve i dinamiku njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Drugim rečima, ovaj plan služi kao svojevrsna "mapa puta" u sprovođenju energetske tranzicije, a politike i mere za ostvarivanje ciljeva postavljenih ovim Planom definisane su u pet ključnih oblasti: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Donošenjem Integrisanog plana Srbija je ispunila obavezu propisanu Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice. Sa druge strane, pokazali smo i spremnost da povećamo sigurnost snabdevanja, energetsku nezavisnost, da se intenziviraju ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, ali i da doprinesemo spajanju tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem električne energije Evropske unije. Donošenjem NEKP-a Srbija je nedvosmisleno pokazala da deli viziju EU u oblasti energetike, u skladu sa resursima kojima raspolažemo.

Navodim i primer, jedan od glavnih ciljeva nam je i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji na 33,6 odsto do 2030. godine, kao i povećanje učešća tih izvora u proizvodnji električne energije na 45 odsto, čime će postati ravnopravni uglju u domaćoj proizvodnji električne energije.

Naš najveći izazov svakako jeste sprovođenje zadatih ciljeva u svetlu sveopštih, pa i energetski izazovnih globalnih prilika. Srbija je svesna značaja energetske tranzicije i ostaje posvećena kontinuiranom radu na sprovođenju svih politika i mera zadatih svojim Integrisanim planom.

Pitanje upravljanja vodama i kvalitetom vode, koje se spominje i u Izveštaju, često se ističe kao prioritet. Kako Ministarstvo koordinira sa lokalnim upravama kako bi unapredilo kapacitete i održivost u ovom sektoru?

Ministarstvo za evropske integracije nadležno je i za planiranje i programiranje razvojne pomoći koju dobijamo od Evropske unije, najviše iz IPA fondova. To planiranje i opredeljivanje na koje projekte će novac otići radimo na osnovu potreba koje nam dostave druge institucije, uključujući i one sa lokala. Dobar primer projekta u sektoru voda, koji je finansirala EU, a čiji su krajnji korisnici bili upravo sa lokala, jeste projekat "EU podrška reformama u sektoru voda", vredan 1,8 mliona evra. Okončan je u martu 2024. godine i za rezultat ima uspostavljanje osnova za unapređenje efikasnosti u pružanju vodnih usluga, omogućavajući harmonizaciju sa EU propisima u ovoj oblasti.

Ovaj projekat je pružio podršku za poboljšanje sistema komunalnih usluga na lokalnom nivou, poboljšanje rada javnih komunalnih preduzeća, dao preporuke za odvajanja vodnih od ostalih komunalnih usluga. Takođe, razvio je i metodologiju tarifa, kao i model uspostavljanja Regulatornog tela. Čak 20 lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzeća dobilo je podršku za unapređenje kvaliteta rada kroz reviziju postojećih organizacionih, upravljačkih, finansijskih i operativnih struktura, kao i predlaganje mera za efikasnije funkcionisanje.

Srbija radi na unapređenju kvaliteta vazduha kroz lokalne planove. Da li postoji plan za dalje širenje mreže za praćenje kvaliteta vazduha i usklađivanje sa EU standardima u ovoj oblasti?

I u dostizanju evropskih standarda u ovoj oblasti imamo finanijsku i tehničku pomoć Evropske unije. Kroz projekat monitoringa zaštite vazduha, koji takođe sa više od 3 miliona evra finansira Evropska unija iz IPA 2020, a čiji su glavni korisnici Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine, nabavljena je oprema kojom će se instalirati devet novih stanica, zameniti 11 postojećih stanica, obezbediti 1 mobilna stanica i nadogradnja opreme za 21 postojeću stanicu na 41 lokaciji u 28 gradova i opština.

Dodatna merenja i kontrola kvaliteta vazduha omogućiće da se u skladu sa stanjem na terenu sprovode adekvatne mere, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha i zaštitilo dodatno zdravlje ljudi. Rezultati pravilnog sistema monitoringa i merenja kvaliteta vazduha neophodna su osnova za izradu planova kvaliteta vazduha za područja gde nivoi zagađujućih materija prelaze granične vrednosti, kao i adekvatno planiranje investicija za zaštitu vazduha.

Na koji način će se raditi na unapređivanju saradnje sa susednim zemljama u oblasti prekogranične zaštite životne sredine?

Republika Srbija učestvuje u 11 programa evropske teritorijalne saradnje i dve makro regionalne strategije. Projekti tih programa su često usmereni i na prekograničnu zaštitu životne sredine bilo da sa susedima radimo na prilagođavanju na klimatske promene i na njihovo ublažavanje, ili na prevenciju rizika i upravljanjenjima.

Cilj je da kroz saradnju sa EU i drugim međunarodnim partnerima,Srbija podrži lokalne inicijative koje se bave pitanjima kao što su tretman otpadnih voda, zaštita biodiverziteta i smanjenje zagađenja vazduha. Naravno, uz istovremeni razvoj za to potrebne infrastrukture.

U okviru programa prekogranične saradnje sa susednim zemljama zastupljeni su i ti "zeleni prioriteti". Recimo, u programu sa Rumunijom, u kojem je u toku priprema ugovora za pet projekata u oblasti zaštite životne sredine, četiri se odnose na upravljanje rizicima. Takođe je u pripremi drugi javni poziv za prikupljanje predloga projekata koji će biti usmeren na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Kroz program Mađarska – Srbija ugovoreno je 17 projekata usmerenih na ove ciljeve, a pre svega na prilagođavanje klimatskim promenama i prevenciju rizika i na zaštitu biodiverziteta i smanjenje zagađenja.

U programu Bugarska-Srbija za jačanje otpornosti regiona opredeljeno je više od sedam miliona evra, a iz programa Hrvatska – Srbija sprovode se veća aktivnost i na saradnji u jačanju otpornosti na klimatske promene.

Slično je i sa programima transnacionalne saradnje, u kojima recimo Program Dunavskog regiona obuhvata prioritet Zeleniji Dunavski region sa niskom emisijom ugljenika. U toku je 19 projekata na te teme u kojima učestvuju i partneri iz Srbije, a očekuje se da će do kraja godine biti odobrena i lista projekata iz drugog javnog poziva.

U okviru transnacionalnog IPA ADRION programa, koji takođe ima kao prioritet Podršku zelenijem Jadransko-jonskom region otpornijem na klimatske promene, u toku je 18 projekata u kojima učestvuju partneri iz naše zemlje, čiji će rezultati doprineti i smanjeju rizika od prirodnih katastrofa, očuvanju prirode i zelene infrastrukture u gradovima i smanjenju svih oblika zagađenja.

Srbija radi na uspostavljanju novih zakonodavnih okvira za zaštitu prirode, posebno kroz mrežu Natura 2000. Koje su dalji koraci u očuvanju biodiverziteta i prirodnih resursa?

Uspostavljanje evropske ekološke mreže Natura 2000 u Srbiji otpočelo je 2016. godine, takođe uz podršku Evropske unije, sprovođenjem još jednog IPA projekta, pod nazivom "EU za Naturu 2000 u Srbiji". Jedan od najvažnijih rezultata bio je identifikovanje potencijalnih područja Natura 2000, pa je tako definisano 277 Područja od interesa za zajednicu i 85 Područja posebne zaštite.

Razvijena je, između ostalog, i mobilna i veb portal aplikacija za prikupljanje podataka o rasprostranjenju divljih vrsta i tipova staništa u skladu sa Direktivom o staništima i Direktivom o pticama, kako bi se napravio inventar budućih područja evropske ekološke mreže "NATURA 2000". Mobilna aplikacija se može koristiti i za prikupljanje terenskih podataka o vrstama i staništima koji nisu spomenuti u Direktivi EU o staništima i divljim vrstama, a koje su deo nacionalne vegetacije, flore i faune. U okviru projekta je, na primer, urađena i analiza propisa u ovoj oblasti sa preporukama na koji način treba da ih uskladimo sa pravnim tekovinama EU. Taj posao nam je važan i radi ubrzanja pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Sve ovo predstavlja dobru osnovu za nastavak aktivnosti u očuvanju prirode uz stalni rad na podizanju javne svesti i znanja o Naturi 2000 i značaju očuvanja biodiverziteta u Srbiji. Konkretno, uskoro nas očekuje i nastavak ovog projekta, pre svega nastavak poslova na uspostavljanju mreže Natura 2000 u Srbiji. Iz IPA 2022 Evropska unija je izdvojila bespovratno dodatnih 3,5 miliona evra, kako bismo imali podršku da sprovedemo sve što je u ovoj oblasti sada neophodno.