Dok su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija dobile indikativne mape puta (engl. roadmaps) ka završetku pregovora, Srbija je ostala u grupi država kojima Komisija poručuje da se takav dokument može očekivati tek kada dostignu sličan nivo napretka, a možda još važnije, političke posvećenosti. Ovogodišnji izveštaj pak ne dolazi u uobičajenom trenutku - objavljen je svega desetak dana nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, zbog čega se istovremeno čita i kao bilans jednog perioda i kao poruka onima koji tek preuzimaju odgovornost. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.

Šta brojke kažu?

Ukoliko se kvantifikuju ocene Komisije, odnosno kvalitativne ocene prevedu u brojčane vrednosti, ukupan

stepen spremnosti Srbije za članstvo iznosi 3,15 (na skali od 1 do 5). Pod tom ocenom spadaju 33 poglavlja i dve podoblasti u klasteru 1 (Osnove) - reforma javne uprave i ekonomski kriterijumi - i predstavlja napredak od tek 0,01 u odnosu na prošlu godinu. Razlika je toliko mala da je preciznije govoriti o stagnaciji nego o napretku.

Blagoj promeni u ukupnoj oceni doprinele su pre svega dve oblasti: Klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) porastao je sa 3,13 na 3,25 zahvaljujući određenom napretku u oblasti životne sredine i klimatskih promena, dok je Klaster 1 (Osnove) porastao sa 2,96 na 3,04, ali gotovo isključivo zbog tehničkog poglavlja 18 koje se odnosi na statistiku - jedinog poglavlja u kojem je zabeležen dobar napredak.

Ipak, u skladu sa najavama koje je i EUmeter istakao početkom septembra, u najvećem broju pregovaračkih poglavlja zabeležen je samo ograničen napredak ili nije bilo napretka uopšte, dok je Evropska komisija čak konstatovala i nazadovanje u dva poglavlja.

Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.

EUmeter je prikazao napredak Srbije između objavljivanja dva Izveštaja. U skladu sa time, klaster 3, koji i dalje ima najvišu prosečnu ocenu (3,44), pao je za 0,06, dok su preostala tri klastera ostala na prošlogodišnjem nivou.

Više od proseka govori broj oblasti u kojima je Komisija zabeležila nazadovanje, a koji je ove godine rekordan:

  • sloboda izražavanja, drugu godinu zaredom (kao deo poglavlja 23);
  • reforma javne uprave, prvi put (kao deo klastera Osnove);
  • obrazovanje i kultura, iako je reč o privremeno zatvorenom poglavlju 26;
  • spoljni odnosi (poglavlje 30), takođe prvi put.

Uz to, u šest poglavlja - među kojima je i najbitnije poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima - nije bilo nikakvog napretka. Treba imati u vidu i da Komisija ni ove godine nije brojčano ocenila funkcionisanje demokratskih institucija. Da jeste, s obzirom na ton izveštaja u tom delu, prosečna ocena Osnova, a time i ukupna ocena, verovatno bi bila niža.

Gde leže ključni problemi?

Komisija u središte stavlja duboku političku polarizaciju, koja se dodatno zaoštrila u predizbornom periodu. Iako je tokom godine usvojeno šest izbornih zakona, nisu sprovedene sve prioritetne preporuke OEBS-a/ODIHR-a, a sami izbori bili su obeleženi ukorenjenim prednostima odlazećeg režima koje su suštinski iskrivile "izborno igralište". Posebna pažnja u izveštaju se posvećuje civilnom društvu, za koje Komisija ističe da je bilo izloženo pritiscima i napadima, što je rezultovalo ograničavanjem prostora za slobodno udruživanje i slobodno izražavanje.

Drugi set problema tiče se spoljne politike i regiona. Usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom ostala je niska. Istovremeno, Komisija beleži faktičko povlačenje Srbije iz inicijativa koje se odnose na regionalnu saradnju i blokiranje Zajedničkog regionalnog tržišta, zategnute odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, kao i ograničeno sprovođenje obaveza iz dijaloga sa Prištinom. Upozorava se i na činjenicu da su uloga države i prisustvo ministara na sahrani Ratka Mladića predstavljali kontradikciju u odnosu na osnovne vrednosti Unije.

Šta dalje?

Ono što ovaj izveštaj razlikuje od prethodnih jeste kontekst u kojem se objavljuje. Komisija u svom saopštenju o Paketu proširenja 2026 konstatuje da su izbori novoj vladi dali "snažan mandat za reforme" i da će dalji napredak zavisiti upravo od njene spremnosti da preokrene negativne trendove - od obnove demokratskog dijaloga i jačanja pravosuđa do jasne i nedvosmislene posvećenosti evropskim vrednostima, uključujući i spoljnu politiku. Ono što je ohrabrujuće u tom pogledu jeste to što iskustvo drugih kandidata pokazuje da se u procesu pristupanja izgubljene godine mogu brzo nadoknaditi kada postoji jasna politička volja - a sledeći izveštaj Komisije mogao bi da bude prvi u kojem će Srbija biti opisana kao zemlja koja se vratila na evropski put.