Komesarka za proširenje Evropske unije, Marta Kos govorila je danas nakon objavljivanja paketa proširenja za 2026. godinu, koji pokazuje da posvećenost reformama donosi napredak ka članstvu Evropskoj uniji, što nije slučaj sa svim zemljama kandidatima.
Evropska komisija je usvojila svoj godišnji Paket proširenja, u kom se sagledava napredak koji su partneri u procesu proširenja ostvarili tokom protekle godine i utvrđuju reformski prioriteti za naredni period.
Proširenje je jedna od najznačajnijih politika EU, koja učvršćuje mir, stabilnost i prosperitet širom kontinenta. Čvrsto zasnovana na principu zasluga, kredibilna politika proširenja sve više predstavlja ulaganje u kolektivnu bezbednost Evrope, a na putu ka Evropskoj uniji, napredovale su Crna Gora, Moldavija, Ukrajina i Albanija.
U izveštaju Evropske komisije, navode se i glavni zaključci, pa se ističe da Albanija nastavlja da napreduje ka pristupanju EU. Tokom izveštajnog perioda otvorila je poslednji preostali klaster, ispunila prelazna merila za poglavlja o vladavini prava, čime je utrla put za privremeno zatvaranje četiri poglavlja. Sada su potrebni dalji napori u vezi sa svim preostalim poglavljima.
Ostvarenje ambicioznog, ali dostižnog cilja Albanije da pristupne pregovore zaključi do 2027. godine zahteva održavanje reformskog zamaha i podsticanje inkluzivnog političkog dijaloga. Očuvanje zamaha zahtevaće brzo sprovođenje kvalitetnih reformi povezanih sa EU. Istovremeno, tokom izveštajnog perioda zabeležena je najveća građanska mobilizacija u zemlji od demokratske tranzicije.
Pristupanje EU zahteva pristup koji uključuje celo društvo i konstruktivan dijalog.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, o napretku kandidata je rekla:
"Značajan napredak koji su pojedini kandidati ostvarili tokom protekle godine omogućava nam da obećanje o proširenju pretvorimo u stvarnost. Sada predlažemo skup indikativnih mapa puta za najnaprednije zemlje u procesu pregovora — Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju. Jasan put za narednu godinu i čvrsto uporište za predstojeće pregovore. Korak po korak, gradimo potpuniju i snažniju Uniju".
Izveštaji pokazuju da tempo reformi, naročito u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, zajedno sa političkim opredeljenjima u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i napretkom ka ekonomskoj konvergenciji, direktno oblikuje brzinu procesa pristupanja za svakog partnera.
Komisija takođe predstavlja zajednički okvir za postepenu integraciju radi daljeg produbljivanja integracije u strateškim sektorima, kao što su energetika, saobraćaj, digitalni sektor i odbrana. Time će postepena integracija postati strukturisanija i usklađenija.
"Videli smo izuzetan napredak zemalja koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja. Danas nas deli još samo kratko vreme od završetka procesa integracije Crne Gore u EU. Proširena Unija postaje opipljiva i sa druga tri predvodnika, jer bi Albanija, Moldavija i Ukrajina mogle da se pridruže Evropskoj uniji u narednim godinama ukoliko nastave sa reformskim naporima. Takođe je od suštinskog značaja da države članice EU nastave da podržavaju proširenje", kazala je Marta Kos.
U svetlu napretka koji su ostvarile Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, Komisija je predstavila indikativne mape puta sa konkretnim prekretnicama i ciljevima za narednu godinu. Oslanjajući se na prethodna iskustva, naročito iz proširenja 2004. i 2013. godine, one će pomoći da se sledeće faze pripreme organizuju na strukturisaniji i transparentniji način, pružajući podršku radu i zemalja kandidata i institucija EU i država članica.
Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije i donese odluke o narednim koracima u procesu proširenja.
(EUpravo zato)