U evropskim političkim krugovima poslednjih dana vlada zabrinutost zbog nove američke Strategije nacionalne bezbednosti, koju je administracija predsednika Donalda Trampa predstavila prošlog petka.
Dokument postavlja niz tvrdnji koje su u evropskoj javnosti odjeknule kao ozbiljna upozorenja: od procena da Evropi preti "civilizacijsko uništenje", pre svega kroz imigraciju, preko tvrdnje da Rusija više ne predstavlja pretnju miru, pa sve do sugestije da same evropske države narušavaju svoje demokratske procese.
Šta piše u dokumentu?
Dokument u osnovi poziva evropske saveznike da preuzmu većinu nenuklearnih odbrambenih kapaciteta NATO do 2027. godine. SAD, kako se navodi, čak razmatraju i mogućnost povlačenja iz pojedinih zajedničkih mehanizama alijanse, iako nije precizirano o kojima je reč.
Strategija sadrži niz neuobičajeno oštrih ocena usmerenih na evropske institucije i politike. Trampov tim direktno optužuje Brisel da je odgovoran za civilizacijsko izumiranje Evrope i gubitak sposobnosti da ispuni savezničke obaveze.
"Delovanja Evropske unije i drugih nadnacionalnih organizacija podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike preoblikuju kontinent i izazivaju razdor, cenzura suzbija slobodu govora, politička opozicija se progoni, a pad stope nataliteta dovodi do razarajućeg gubitka nacionalnog identiteta i samopouzdanja", stoji u dokumentu.
Istovremeno, primetno je da strategija nigde ne navodi Rusiju kao neprijatelja SAD ili kao pretnju regionalnoj bezbednosti — što je dodatno uznemirilo evropske prestonice.
Još veći nemir izazvala je formulacija prema kojoj bi jedan od ciljeva buduće američke politike mogao biti i otvoreno mešanje u unutrašnje poslove evropskih država, što strategija eksplicitno pominje. Za mnoge evropske političare, naročito u Nemačkoj, ovakve formulacije predstavljaju presedan bez presedana u posleratnim transatlantskim odnosima.
Burne reakcije u Berlinu
U Berlinu su reakcije burne. Nemačka vlada pokušava da ublaži tenzije i istovremeno naglasi da, uprkos oštrom tonu iz Vašingtona, partnerstvo sa SAD ostaje od ključnog značaja. Ali istovremeno, nemački zvaničnici poručuju da se u mnogim tvrdnjama iz nove strategije sa Amerikom jednostavno ne slažu.
Prvi potez u tom smislu načinio je portparol kabineta Sebastijan Hil u ponedeljak ujutru 8. decembra kada je u Berlinu rekao da su Evropa i SAD istorijski, ekonomski i kulturno povezane i ostaće bliski partneri. Međutim, naglasio je da odbacuju "kritične glasove usmerene ka Evropskoj uniji".
Odbacuje i optužbe da Nemačka i Evropa ometaju slobodu izražavanja, kao i tvrdnju da Rusija više ne predstavlja pretnju.
"Ne delimo tu procenu", rekao je portparol i dodao da nemačka vlada stoji iza procene NATO da je Rusija pretnja miru, slobodi i stabilnosti, kao i da je Rusija vratila rat u Evropu.
Nakon toga je kancelar Fridrih Merc (CDU) bio u Londonu, gde je razgovarao s britanskim premijerom Kirom Starmerom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o situaciji u zemlji koju je napala Rusija. Nova američka bezbednosna strategija takođe je bila tema razgovora, posebno njen značaj za Ukrajinu.
Na početku sastanka, Merc je rekao da je sudbina Ukrajine ujedno i sudbina Evrope, i naglasio da niko ne bi trebalo da sumnja u našu podršku Ukrajini.
Stručnjaci u kabinetu kancelara u Berlinu nisu potpuno iznenađeni novim planovima SAD za postupanje sa Evropom.
Glavna dopisnica Dojče velea, Mihaela Kifner, koja je tokom godine pratila Merca na brojnim putovanjima, rekla je da je "šok zbog Trampovog originalnog plana od 28 tačaka za Ukrajinu i dalje toliko dubok u kabinetu kancelara da nova američka bezbednosna strategija više nikoga i ne zbunjuje.
"Očigledna je spoznaja da Evropa ne samo da će morati da se snalazi u budućnosti bez SAD, već da Vašington aktivno želi raspad EU na etnički homogene nacionalne države", preneo je DW.
"Sudbonosni trenutak"
Ipak, jedna ključna slabost Trampove administracije sada nudi Evropljanima nadu: za razliku od prethodnih bezbednosnih strategija, u kojima je svaka rečenica bila potkrepljena internim akcionim planovima, novi dokument Vašingtona više liči na nekakav ideološki dokument sa stavom.
Oštre reakcije stigle su iz političkih krugova u Berlinu, na primer od Norberta Retgena, stručnjaka za spoljnu politiku poslaničke grupe vladajuće CDU.
"Prvi put od kraja Drugog svetskog rata, SAD više ne stoje uz Evropljane i, što je trenutno gotovo najvažnije, ne stoje više ni strani Ukrajine", rekao je Retgen i dodao da je još važnije ostati čvrst u pogledu toga da se za obnovu Ukrajine iskoriste milijarde sa zamrznutih ruskih računa u Evropi, posebno u Belgiji.
Takođe je ocenio da je ovo sudbonosni trenutak za Evropu i ako se ne mobilišu ruska sredstva da bi se pomoglo Ukrajini, to bi značilo da nema spremnosti za odbranu suvereniteta.
Drugim rečima, odnos Vašingtona i evropskih prestonica izgleda da je narušen. Evropa sada može da se osloni samo na sebe.
I opozicioni Zeleni takođe su duboko zabrinuti nakon objavljivanja strateškog plana SAD. Liderka stranke Franciska Brantner ocenila je da novi američki dokument znači, pre svega, da Evropa više ne može sebi da dozvoli da gubi vreme. Kontinent sada mora da investira u sopstveni suverenitet.
(EUpravo zato.rs)
