Centralna izborna kancelarija (BEC) registrovala je još četiri kandidata za predsedničke izbore u Rumuniji i to kandidature koje su podneli: Anamaria Gavrila (Partija mladih - POT), Silviu Predoju (Partija nacionalne akcione lige), Daniel Funeriu (nezavisni kandidat) i Sebastijan Konstantin Popesku (Partija Nova Rumunija). To znači da je do sada odobrena kandidatura ukupno 12 kandidata.
Prethodno je na isti način registrovano još osam kandidata: Nikusora Dana (nezavisni kandidat), Krina Antoneskua (Savez Rumunija napred), Viktora Pontu (nezavisni kandidat), Elenu Laskoni (Savez za spas Rumunije - USR), Džordža Simiona (Savez za Uniju Rumuna – AUR), Laviniju Sandru (Partija socijalno-liberalne unije - PUSL), Kristijana Terhesa (Rumunska nacionalna konzervativna partija), Džon-Jon Banu-Musčel (nezavisni kandidat).
BEC je odbacio kandidaturu 11 kandidata, koji najkasnije do 18. marta mogu da podnesu žalbe Ustavnom sudu na registraciju ili odbijanje registracije. Ustavni sud (CCR) ima rok da se o njima izjasni do 19. marta, a 20. marta kandidature postaju konačne.
Ustavni sud Rumunije (CCR) objavio je 14. marta da je, zbog nepoštovanja zakonskih propisa u vezi sa izbornim postupkom, suštinskim za demokratiju i vladavinu prava, potvrdio odluku Centralnog izbornog biroa (BEC) da zabrani Kalinu Đorđeskuu da se kandiduje za predsednika u maju.
CCR tvrdi da "pokretanje, organizacija i sprovođenje" izbornog procesa u maju proizilazi iz presude od 6. decembra 2024. i da bi bilo "nedopustivo" da se sada smatra da Đorđesku ispunjava uslove za pristupanje funkciji predsednika.
Predizborni dogovor desničara
Predsednički izbori u Rumuniji ponoviće se 4. i 18. maja nakon što je ustavni sud poništio prve izbore u decembru. Nakon što mu je ustavni sud zabranio učešće na ponovljenim izborima, u prvi plan izbili su krajnji desničari George Simion i Anamaria Gavrila koji su se dogovorili da će se jedan od njih povući ako im kandidature budu odobrene.
Centralni izborni ured prihvatio je njihove kandidature, ali još se ne zna ko će se od njih dvoje povući. Istraživanje AtlasIntela, sprovedeno od 13. do 15. marta i objavljeno je juče na portalu hotnews.ro, pokazalo je da bi kandidati krajnje desnice dobili najviše glasova u prvom krugu izbora.
Simion bi dobio 30,4 posto glasova ako on bude kandidat, a Gavrila 30,2 posto. S druge strane, gradonačelnik Bukurešta Dan, koji je nezavisni kandidat, verovatno bi pobedio u drugom krugu izbora, prema ovom ispitivanju. Rumunske krajnje desne strane uopšteno su proruske u spoljnopolitičkim pitanjima i protive se vojnoj pomoći Ukrajini. Samo 48 sati pre drugog kruga predsedničkih izbora, Ustavni sud Rumunije je u decembru doneo odluku bez presedana - izbori su poništeni i raspisani su novi.
Kako je došlo do jačanja desnice?
Desničarski ekstremisti, predvođeni Kalinom Đorđeskuom, sve više stiču podršku šireći radikalne i proruske ideje. Ovaj porast popularnosti dovodi do novih političkih tenzija, a zemlja nikada nije bila u ovakvom političkom vakuumu od pada Čaušeskovog režima 1989. godine.
Prošle nedelje, nasilni protesti u Bukureštu ukazali su na moguće pogoršanje situacije. Pristalice desničarskih stranaka sukobile su se s policijom i demolirale prodavnice i kafiće, što je dovelo do straha od eskalacije nasilja. Iako je broj demonstranata bio relativno mali, brutalnost protesta pokazuje duboko nezadovoljstvo u društvu.
Glavni povod za trenutnu krizu bilo je isključenje Kalina Đorđeskua iz ponovljenih predsedničkih izbora, zakazanih za maj 2025. godine. Centralna izborna komisija (BEC) odlučila je da Đorđesku nije dozvoljeno da učestvuje zbog kršenja obaveza predsedničkog kandidata, navodeći njegovu podršku antidemokratskim idejama. Ustavni sud Rumunije podržao je ovu odluku, odbacujući Đorđeskovu žalbu. Đorđesku je, naime, pobedio u prvom krugu izbora krajem novembra 2024, ali su izbori kasnije poništeni zbog dokaza o ilegalnom finansiranju njegove kampanje i mogućem ruskom uplitanju u izbore.
Iako se finansijske zloupotrebe potvrđuju, dokazi o ruskoj intervenciji još uvek nisu u potpunosti razjasnjeni. Ovaj slučaj izazvao je reakcije na međunarodnom nivou, s američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, koji je Đorđeskov slučaj koristio kao primer "nedemokratskih procesa u Evropi". Osnivač Tesle, Ilon Mask, na platformi X nazvao je njegovu diskvalifikaciju "ludošću".
Đorđesku, pak, tvrdi da je njegov izostanak iz izbora "udarac globalnoj demokratiji" i optužuje Evropsku uniju za "diktaturu", dok rumunsku vladu naziva "tiranijom". Ovaj razvoj događaja samo doprinosi porastu političkih podela i nesigurnosti u Rumuniji.
(EUpravo zato.rs)
