Zvono se oglašava u stručnoj školi Hans-Švajer u Gelsenkirhenu. 10 je sati i počinje treći školski sat. Razred budućih dimničara ima čas politike sa praktičnim eksperimentom. Oni simuliraju izbore za Bundestag 2025. sa svim što uz to ide, piše Dojče vele.
Analiziraju programe stranaka, simuliraju koalicione pregovore i vežbaju glasanje, koristeći ručno izrađenu glasačku kutiju. Ova aktivnost škole ima za cilj povećanja političke svesti, posebno uoči predstojećih saveznih izbora.
"Mislim da mi čas politike u školi koristi, kao i ostalima, radi sticanja opšteg znanja", kaže 22-godišnji Đani.
Jedna tema mu je posebno važna uoči izbora.
"Mislim da se trenutno mnogo toga svaljuje na strance i tvrdi da Nemačka ne funkcioniše kako bi trebalo, ali verujem da su mnoge prepreke rezultat različitih propisa i da problem nisu nužno uvek stranci."
Đani je već odlučio za koju će stranku glasati. Mnogi drugi učenici još nisu sigurni kome će dati svoj glas, ali znaju koja su im pitanja važna pri izboru.
"Gde se još može živeti?"
"Još uvek živim kod kuće, ali razmišljam da se odselim kada završim školu. Pitanje je: šta sebi mogu priuštiti? Gde bih mogla da živim?" kaže 21-godišnja Tea, učenica koja se školuje za rad na području zbrinjavanja otpadnih voda.
Nije uvek bila zadovoljna radom vladajuće koalicije sastavljene od SPD-a, Zelenih i FDP-a.
"Stranke na vlasti su previše raspravljale o nekim temama, a premalo toga su učinile", kaže ona.
Sve što Tea spominje zaokuplja i druge mlade glasače u Nemačkoj od 18 do 24 godine, objašnjava Jorg Šonenborn, stručnjak za izbore javnog servisa ARD.
Inflacija i cene trenutno su najveća briga mladih. Takođe je tipično da oni žele promene.
Na prethodnim izborima za Evropski parlament to se posebno odrazilo kroz glasanje za manje stranke. Stranke poput Volta, koje nisu zastupljene u nemačkom Bundestagu, dobile su gotovo trećinu glasova mladih.
Mladi ljudi još uvek nisu toliko fiksirani u pogledu stranke i kandidata kojima žele da daju svoj glas i više su skloni eksperimentiranju, kaže Šonenborn.
Ipak, "za savezne izbore vrede druga pravila glasanja. U tom smislu verovatno će se odlučiti za opozicione stranke u Bundestagu", dodaje on.
"Na izborima 2021. godine FDP i Zeleni su dobili najveću podršku mladih, dok su na evropskim izborima prošle godine to bili CDU/CSU i AfD."
Šonenborn predviđa da će opozicija i ovaj put imati veće šanse kod mladih.
Pitanja migracija sve važnija
U stručnoj školi u Gelsenkirhenu fokus je na praktičnom političkom obrazovanju kako bi se učenici bolje informisali o politici.
Mnogi informacije dobijaju isključivo preko TikToka, gde je AfD posebno prisutan.
Tako je i 19-godišnji Đanluka prošle godine došao u kontakt sa ovom strankom. Tada su ga, kako kaže, privukle AfD-ove izjave o migracionoj politici, zbog čega je glasao za njih na Evropskim izborima 2024.
Danas bi doneo drugačiju odluku.
"Mislim da to nije bilo ispravno, ali u tom trenutku su imali, moram priznati, prave argumente za mene", kazao je on.
Za njega je to bila pre svega politika prema migrantima. Na saveznim izborima najverovatnije će glasati za jednu od manjih stranaka, kaže Đanluka. Kod većih stranaka se ne oseća shvaćenim i prepoznatim.
Apel za više političkih obrazovnih ponuda
Frank Gruel, naučnik iz Nemačkog instituta za politizaciju mladih, primećuje da su migracije postale važno pitanje i za mlade naraštaje u Nemačkoj.
"To ima mnogo veze s time što je AfD uspeo učiniti migracije značajnom temom i povezati sva relevantna pitanja o ekonomiji i socijalnoj pravdi sa pitanjem migracija."
Ta stranka ove sadržaje širi i putem društvenih mreža.
Gruel apeluje na povećanje nivoa političkog obrazovanja - onako kako to rade u srednjoj školi u Gelsenkirhenu.
Na kraju dvostrukog časa učenici i učenice glasaju, ali rezultati glasanja su samo za internu upotrebu.
(M.A/EUpravo zato/index.hr)
