Nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva Aušvic u Poljskoj osnovan je 1940. godine.

Za pet godina, koliko je postojao, do oslobođenja 27. januara 1945. godine bio je "fabrika smrti" u koju je nacistička Nemačka deportovala 1.300.000 ljudi, dok su procene da je u Aušvicu ubijeno 1.100.000 ljudi od kojih su 1.000.000 bili Jevreji.

Najviše ih je ubijeno odmah po dolasku u logor, u gasnim komorama.

Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava, pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke 27. januara 1945. godine oslobodile Aušvic, a u logoru je ostalo oko 7.500 zatočenika koje Nemci nisu ubili.

Opredeljujući se za dan oslobođenja Aušvica, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

"Ne znam kako sam preživela ovo"

Među preživelima je i Barbara Donjecka, koja je ponovo posetila kasarnu u kojoj je bila zatvorena kao dete. Stojeći pored drvenog kreveta na kome je nekada spavala, razmišljala je o tim strašnim vremenima.

"Sećanja se vraćaju. Pitam se kako sam ovo uopšte preživela glad, hladnoću, strah za svoj život."

Jedno od njenih najbolnijih sećanja je smrt njene mlade drugarice Helene, koja je imala samo četiri godine.

"Oh, kako je to bilo užasno, toliko smo plakali", priseća se Donjecka.

Ona je dodala da je to bio prvi put da se susrela sa smrću.

"Mislila sam da nećemo umreti. Mislila sam da će umirati samo odrasli, da imamo još mnogo vremena", kazala je ona.

Ko (ne)prisustvuje obeležavanju?

Svetski lideri koji prisustvuju ceremoniji su nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, kanadski premijer Džastin Trudo i britanski kralj Čarls III.

Biće prisutne i druge visoke zvanice iz Austrije, Italije, Poljske i drugih zemalja.

Godišnjica je, međutim, izazvala politička pitanja.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije prisustvovao zbog naloga za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud zbog navodnih ratnih zločina u Gazi. Umesto toga, ministar obrazovanja Joav Kiš predstavljaće Izrael.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić predvodiće delegaciju Republike Srbije na obeležavanju 80. godišnjice oslobođenja logora Aušvic-Birkenau u Poljskoj.

Početak komemorativnog skupa zakazan je za 16 časova.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike, prisustvovaće u Beogradu, na Dunavskom keju, obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, gde će položiti venac na spomenik "Menora u plamenu".

(EUpravo zato/rts.rs, euronews.com)