U svetlu najnovijih dešavanja na Bliskom istoku, Evropska komisija je najavila novi paket pomoći Pojasu Gaze od 120 miliona evra.
Time ukupna humanitarna pomoć EU Gazi prelazi 450 miliona evra od 2023. godine, uz dodatak vazdušnih mostova EU koji su dostavili više od 3.800 tona pomoći.
EU nastavlja da sarađuje sa partnerima na terenu kako bi osigurala da pomoć brzo stigne do onih kojima je najpotrebnija, naveli su zvaničnici.
Paket pomoći će uključivati:
- Hranu,
- Medicinsku pomoć za podršku radu zdravstvenih ustanova i obezbeđivanje medicinskih zaliha,
- Vodu, sanitarne usluge i higijensku podršku kako bi se omogućio pristup vodi i sanitarnim uslugama,
- Smeštaj za raseljene osobe,
- Zaštitnu pomoć radi podrške bezbednosti i dostojanstvu ugroženih populacija.
EU će blisko sarađivati sa agencijama UN i drugim humanitarnim organizacijama kako bi osigurala brzu isporuku pomoći.
Predsednica Ursula fon der Lajen je izjavila: "Sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca pruža tračak nade koji je region očajnički čekao. Ali humanitarna situacija u Gazi je i dalje teška. Evropa će u 2025. godini usmeriti 120 miliona evra pomoći, uz tone materijalne pomoći, kako bi nastavila da podržava Palestince".
Komesarka za jednakost, pripravnost i krizni menadžment Ađa Labib dodala je: "Prekid vatre omogućava da se seme nade zasadi u Gazi. Ali naš rad za palestinski narod daleko je od završenog. Siguran, trajan i neometan humanitarni pristup hitno je potreban. EU je posvećena podršci stanovnicima Gaze. Ovaj novi paket će pomoći u rešavanju najhitnijih potreba, uključujući sigurnost hrane, smeštaj i zdravstvenu zaštitu. Sarađivaćemo sa našim partnerima kako bismo osigurali da naša pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija".
EU podržava humanitarne organizacije koje deluju u Gazi i na Zapadnoj obali.
EU je takođe pokrenula operaciju Humanitarnog vazdušnog mosta (HAB) kao pomoć stanovnicima pogođenim krizom. Više od 60 letova prevezlo je više od 3.800 tona tereta, uključujući zalihe humanitarnih partnera, artikle iz EU skladišta i donacije država članica.
Podsetimo, palestinska militantna grupa Hamas je 7. oktobra 2023. upala na izraelsku teritoriju kada je ubijeno oko 1.200 ljudi. Izraelska vojska je tada započela gotovo svakodnevno bombardovanje Pojasa Gaze u kome je ubijeno najmanje 47.000 ljudi, a više od 100.000 ranjeno.
Više od 1,8 miliona ljudi živi u uslovima ekstremne gladi pa je bilo koji vid humanitarne pomoći preko potreban.
Većina objekata je potpuno srušena, a UN su procenile da će 10 milijardi dolara biti potrebno za obnovu zdravstvenog sistema u Gazi.
Za sada je na snazi prekid vatre između izraelske vojske i Hamasa, a pitanje je i ko će i na koji način rukovoditi Gazom.
SAD i Izrael su odbacile ideju da bi militantna grupa, čije je političko krilo došlo na vlast 2007. godine, mogla da ostane na toj poziciji.
EU se zalaže za dvodržavno rešenje prema kome bu Izrael i Palestina živeli u miru jedno pored drugog. Međutim, prvo je potrebno da mnogo veći broj država prizna nezavisnost Palestine - za sada je to učinilo 11 država članica EU.
Do sada je nezavisnost Palestine priznalo više od 130 država članica Ujedinjenih nacija (od ukupno 193). Među njima su većina zemalja iz Afrike, Azije, Južne Amerike i Istočne Evrope.
Međutim, značajan broj zapadnih zemalja podržava dvodržavno rešenje, koje bi obuhvatilo i Izrael i Palestinu, uz postizanje mirovnog sporazuma.
Palestina ima status posmatračke države nečlanice u Ujedinjenim nacijama, što je usvojeno glasanjem Generalne skupštine UN 2012. godine. Taj status je korak ka priznavanju punopravne državnosti, ali ne znači automatsko članstvo u UN.
(EUpravo zato/Europa.eu/European Correspondent)
