Najviše govorila o odnosu sa SAD, Kinom i o podršci Ukrajini, spomenula i Balkan: Kako je teklo saslušanje Kaje Kalas?

Na ključnom saslušanju o imenovanju pred komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kaja Kalas, nominovana za funkciju visoke predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, snažno se založila da Evropa ima centralnu ulogu u odbrani Ukrajine i suprotstavljanju Rusiji i Kini.

Po pitanju stava prema Kini i zavisnosti EU od nje, Kalasova je istakla da je Peking "sada više konkurent i sistemski rival", dodajući da je "zavisnost EU od Kine u ključnim sektorima prava ranjivost, kao i da "moramo da smanjimo rizik".

Ona je u nastavku saslušanja govorila i o razdvajanju EU i NATO, te jasno odbacila ideje o nekoj vrsti vojske EU "što je san EU federalista koji na prvom mestu žele manje američkog prisustva na kontinentu", navela je ona i dodala:

"Mislim da nam nije potrebna zasebna vojna sila pored NATO", rekla je Kalasova i dodala da bi "stvaranje alternativnu strukturu, samo izazvalo zabunu kada izbije pravi sukob".

Po pitanju jačanja evropske odbrambene industrije, Kalasova je navela da će uskoro izneti nove ideje, ali je malo toga predložila kada je reč o rešavanju dva osnovna problema: nedostataku investicija i tendenciji evropskih zemalja da favorizuju svoje domaće proizvođače.

Jedno od mogućih rešenja finansiranja Kijeva u budućnosti, a naročito ukoliko SAD povuku svoju podršku, moglo bi, kako kaže, da bude zaplena zamrznutih ruskih sredstava unutar EU i njihovo prosleđivanje Ukrajini.

Kalasova o Gruziji nije govorila, dok je po pitanju Belorusije kazala da je nužnost da se radi sa opozicijom.

Oko prblema Jermenija-Azerbejdžan, Kalasova je istakla važnost rada na "mirnom rešenju" i naglasila potrebu za transportnim koridorima i energetskom saradnjom.

Kalasova je o Zapadnom Balkanu malo govorila. Odgovor na pitanje - kako će ona pristupiti regionu, posebno Bosni i Hercegovini, bio je jedini put da ga je spomenula.

U samom odgovoru nije ponudila ništa konkretno. Kazala je da je Dejtonski sporazum o Bosni i Hercegovini "veoma dobar", ali da "nedostaju delovi", ne precizirajući na šta konkretno misli.

Kratko je rekla da će "uložiti dosta vremena i energije" u dijalog Beograda i Prištine, kao i da će redovno razgovarati sa političarima u Bosni i Hercegovini o pronalaženju načina na koji bi Dejtonski sporazum mogao da bude unapređen, kako bi država ostvarila napredak na putu ka EU.

"Za većinu suseda Evropske unije, uključujući Zapadni Balkan i Ukrajinu, EU ima snažnu moć privlačenja", navela je Kalasova, i obećala da će, ako dobije zeleno svetlo i postane visoka predstavnica Unije, blisko sarađivati sa komesarkom za proširenje Martom Kos, uz konstataciju da pristupanje Uniji ostaje "proces zasnovan na zaslugama".

U pogledu Balkana, Kalasova je navela da proširenje EU mora u narednih pet godina da bude "priča o uspehu".

(M.A./EUpravo zato/politico.com/europeanwesternbalkans.rs/slobodnaevropa.org)