Iako je ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, među prvima čestitao Donaldu Trampu pobedu na američkim predsedničkim izborima, činjenica je Ukrajinci ove rezultate dočekuju sa pomešanim osećanjima.
Nakon skoro tri godine rata, zvaničnici u Kijevu su priznali da će Ukrajina najverovatnije morati da potraži nekog drugog saveznika na Zapadu pošto je Tramp više puta napomenuo da će učiniti sve da se sukob okonča.
Tačnije, rekao je da će okončati rat za jedan dan. Podsetimo, SAD su najveći finansijer Kijeva otkako je počeo rat sa Rusijom.
Zelenski se na društvenim mrežama prisetio kako je u septembru imao "odličan sastanak" sa Trampom i pohvalio njegov pristup "miru kroz snagu".
"Uzdamo se u snažnu nepodeljenu američku podršku Ukrajini", dodao je u objavi.
Trampova Republikanska partija je mesecima blokirala slanje pomoći Ukrajini zbog čega je Kijev iscrpio ratni budžet.
"Moramo sada da živimo u Trampovom svetu. Veoma sam skeptičan da će se rat završiti za 24 sata, kao što je obećao, ali nam definitivno neće biti dosadno", naveo je na Fejsbuku Timofej Milovanov, predsednik Kijevske škole ekonomije.
Sa druge strane, predsedavajući komiteta za spoljne poslove u parlamentu Ukrajine, Oleksandar Merežko, smatra da Trampova pobeda ne mora da bude toliko loša.
"Ne mislim da će njegova pobeda biti loša po Ukrajinu. Možda teška i izazovna, ali ne nužno loša. Tramp je pragmatični biznismen koji stalno razmišlja o troškovima i benefitima", izjavio je političar, prenosi Politico.
Da li će Tramp prekinuti slanje pomoći Ukrajini?
Trampov kandidat za potpredsednika, Dž. D. Vans, rekao je da "jednostavno nemamo proizvodne kapacitete da večno podržavamo kopneni rat na istoku Evrope".
Kada se vodila debata o paketu od 60 milijardi dolara pomoći, Tramp je izjavio da to treba da se nazove zajmom, a ne donacijom, a potom je predsednika Zelenskog nazvao "možda najvećim trgovcem među političarima koji je ikada živeo".
"Svaki put kada dođe u našu zemlju, ode sa 60 milijardi dolara", dodao je.
Preovladava mišljenje da će Tramp gurati Kijev da postigne mirovni sporazum sa Rusijom što do sada nije bila strategija administracije Džoa Bajdena, ali ni EU.
Zapadni lideri su insistirali da samo Ukrajina može da odluči kako će se rat završiti i na koji način.
Kada je reč o ostatku Evrope, može se reći da su najzabrinutije baltičke države pogotovo nakon što su Finska i Švedska, u jeku rusko-ukrajinskog rata, pristupile NATO-u.
Šta je sa Izraelom?
Kada se zahuktao sukob na Bliskom istoku, nemilosrdnim izraelskim bombardovanjem Pojasa Gaze, a potom i Libana, kao i iranske teritorije, Ukrajina nije više bila toliko u fokusu.
Umesto toga, Izrael je počeo da dobija podršku Vašingtona, a Tramp u ovom slučaju nije bio toliko kritičan.
Bajden je više puta pozivao izraelske zvaničnike da se uzdrže od "prelaženja crvenih linija", ali je jedan izraelski zvaničnik rekao da, ukoliko Tramp pobedi, "moći ćemo da završimo posao".
To se oslanja na izjave nekadašnjeg direktora CIA, Majka Pompea, koji je istakao da je jedini način da se okonča "ratni ciklus na Bliskom istoku da se Iran zdrobi".
U svakom slučaju, kao što reče ukrajinski analitičar, neće nam biti dosadno.
