Mnogi Evropljani netremice gledaju kako američki glasači izlaze na birališta i biraju svog sledećeg predsednika.
Decenijama se "ritual" na drugoj strani Atlantika prati sa interesovanjem, uzbuđenjem, pa čak i određenim stepenom poštovanja.
Ipak, i svaki stanar Bele kuće ima uticaj na političku budućnost Starog kontinenta.
Međutim, u zavisnosti od kandidata, radoznalost Evropljana može da se pretvori u zabrinutost. U nekim slučajevima i u potpuni strah.
Evropa posmatra žestoku borbu između Kamale Haris, demokratske kandidatkinje koja je obećala da će se zalagati za slavljenu transatlantsku alijansu i "suprotstaviti se diktatorima"; i Donalda Trampa, republikanskog kandidata koji je Volodimira Zelenskog opisao kao "najvećeg prodavca" i hvalio se da će ohrabrivati Rusiju da radi "šta hoće".
Za većinu Evropljana izbor je jednostavan.
Nedavno istraživanje IouGov-a sprovedeno u sedam evropskih zemalja pokazalo je ogromnu naklonost ka Harisovoj, posebno među pristalicama Marin Le Pen, francuske liderke krajnje desnice. S druge strane, Mađar Viktor Orban čuva "nekoliko boca šampanjca" da proslavi Trampovu pobedu.
U Briselu je donedavno vladao oprezan optimizam.
Harisova je, koristeći zamah podstaknut povlačenjem Džoa Bajdena, brzo obezbedila skromnu, ali solidnu prednost u većini država.
Ona i njene pristalice su uživali u trenutku, koristili su mimove pop-kulture, punili stadione slavnim ličnostima i usvojili šaljiv pristup da republikance odbace kao čudake.
Kamalin nastup u septembarskoj debati je naširoko hvaljen, zbog čega je postala favoritkinja kladioničara za 47. predsednicu Sjedinjenih Država.
Onda su se stvari promenile, žar je ugašen. Umesto prideva "čudan", Harisova je za Trampa počela da koristi termin "fašista". Izborni dan, na zaprepašćenje Evrope, protiče u neizvesnosti.
Bitka
Harisova i Tramp su efektivno izjednačeni u sedam sving država.
Razlika u procentima u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Severnoj Karolini, Džordžiji, Arizoni i Nevadi spada u okvire greške, dok anketari kažu da nikada u skorije vreme nisu videli ništa slično.
Kamalin najsigurniji put do Bele kuće uvek je bio takozvani "Plavi zid" koji čine Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin. Sveukupno, u ove tri države demokrate mogu da dobiju 270 glasova, što je minimum za pobedu u celoj zemlji.
Ali njeno skromno vođstvo u Plavom zidu, koje je bilo dosledno otkako je ušla u trku, jednostavno je nestalo. To je Donaldu Trampu dalorealnu šansu da osvoji severni region kao što je to neočekivano učinio 2016.
Tokom vikenda je usledila još jedna šok bomba: visoko cenjena anketa pokazala je da Harisova ima prednost od tri boda u Ajovi, državi koja nije glasala za demokrate od kada se Obama kandidovao 2012. Dan kasnije, konačna anketa Njujork tajmsa pokazala je da Harisova vodi u Severnoj Karolini za dva, a u Džordžiji samo za bod, dok je Tramp komotno osvojio Arizonu.
Sada je sve moguće! Ta nepredvidivost doprinosi zabrinutosti.
Povratak Trampa - noćna mora za Brisel
Izgledi da se Tramp, čovek sa dobro dokumentovanim gađenjem prema multilateralnom sistemu, vrati u Belu kuću predstavlja noćnu moru za zvaničnike i diplomate u Briselu. Oni se plaše da će živahni milijarder zatvoriti oči pred ekspanzionizmom Vladimira Putina, uvesti neselektivne carine na svaki mogući uvoz i napustiti (opet) Pariski sporazum. I to je samo početak.
U jeku prvog Trampovog predsedavanja, EU je počela da govori o "strateškoj autonomiji", teorijskom pristupu koji bi osigurao da blok bude zaštićen od hirovitih uspona i padova i odluka iz Vašingtona.
Ideja, koju je promovisao francuski predsednik Emanuel Makron, postepeno je stekla sledbenike, postala mejnstrim i inspirisala nove politike za, na primer, razvoj lokalne zelene tehnologije, privlačenje investicija i suzbijanje ekspanzije Kine.
Uprkos svim pričama o "multipolarnom svetu" u nastajanju, Sjedinjene Države još uvek igraju veliku ulogu i mogu samostalno da odrede na koju stranu ide klatno, donoseći bogatstvo nekim delovima sveta, dok ostavljaju pustoš u drugim.
Ti odnosi se najbolje oslikavaju na primeru rata u Ukrajini. Sjedinjene Države su od samog početka delovale kao glavni snabdevač Kijeva naprednim oružjem. Sama pomisao na to da se Vašington nakon pobede Trampa povuče i ostavi blok, dovoljna je da se u Briselu stvori panika.
Fon der Lajenova, glasni zagovornik čvrstih veza EU i SAD, predstavila je ambiciozne ciljeve za svoj drugi mandat, koji bi mogli da budu teško uzdrmani potencijalnim Trampovim predsedavanjem.
"Spreman za bilo koji rezultat"
Ulozi su toliko veliki da je Evropska komisija formirala specijalnu radnu grupu za pripremu potencijalnih scenarija nakon 5. novembra.
"Naša uloga je da budemo spremni za bilo koji rezultat izbora u Sjedinjenim Državama", rekao je portparol Komisije u ponedeljak.
Iako bi pobeda Harisove naterala evropske prestonice (osim Budimpešte) da odahnu, ona nije pokazala posebno veliko interesovanje za Kontinent mimo uopštenog cilja da zadrži demokratske saveznike na okupu protiv autoritarnih režima.
Poslednjih godina, američka politika je sve više okrenuta ka unutra, a kada govore o spoljnoj, uglavnom je reč o Rusiji, Kini ili Bliskom istoku.
Bajden, koji se ponosio okupljanjem Zapada protiv Kremlja, je stara škola, koja veruje u transatlantsku alijansu kojoj sledeća generacija lidera, poput Harisove i Obame, nije odrasla.
Promena fokusa Vašingtona izazvala je neprijatno pitanje - Da li je ikome stalo do Evrope? Za mnoge, odgovor je samo Evropi.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
