Predstavnici 27 država članica Evropske unije, evropskih institucija, zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo okupili su se u italijanskim gradovima Taormina i Mesina, povodom sedamdesete godišnjice istorijske Mesinske konferencije iz 1955. godine (sastanka šest država članica Evropske zajednice za ugalj i čelik, koji se smatra početnom tačkom procesa evropske integracije).
Na ovom skupu Italija je obnovila svoj cilj da postane motor integracije, šaljući jasne poruke u vezi sa proširenjem EU na zemlje Zapadnog Balkana, ali i na Ukrajinu i Moldaviju.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani poručio je da je reč o "snažnoj poruci svim zemljama kandidatima za pristupanje Evropskoj uniji", naglašavajući da je ubrzavanje procesa ponovnog ujedinjenja prioritet za Italiju, a Zapadni Balkan naveo je kao glavnog korisnika tog procesa.
Kada je reč o planu, očekivanja su konkretna - zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da uđu u EU "pre 2030. godine".
"Bivši predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je pomenuo 2030. kao cilj. Ja bih želeo da taj rok pomerimo unapred kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, a zatim ćemo razgovarati o Moldaviji i Ukrajini, koje su takođe zemlje kandidati i s pravom bi trebalo da postanu deo naše Unije", poručio je Tajani i dodao da su "Albanija i Crna Gora načinile veoma važne korake napred".
Italijanski šef diplomatije dodao je da je, slušajući danas predstavnike "mnogih od tih zemalja", jasno da im je cilj "da učine sve kako bi se u kratkom roku pridružile Evropskoj uniji".
"One su napravile politički izbor, i ispravno je da ih podržimo i učinimo sve što je u našoj moći, kao Italija, da im pomognemo", dodao je ministar.
Skup se, međutim, nije ticao samo Evropske unije, pa su se među zvanicama našle i Moldavija i Ukrajina, "kako bi se uputio jasan signal pažnje".
Značaj ujedinjenja i stvaranja jače, demokratske i bezbedne Evrope pomenula je i komesarka za proširenje Marta Kos, koja je poručila da je "pre 70 godina, Mesinska konferencija inspirisala smeliju Evropu", a da danas mi "oživljavamo duh Mesine i završavamo ujedinjenje našeg kontinenta".
"Ujedinjena, demokratska, bezbedna i prosperitetna Evropa je naša zajednička budućnost danas kao i juče", poručila je komesarka za proširenje.
Među temama i kriza na Bliskom istoku
Konferencija je takođe bila prilika i za raspravu o krizi na Bliskom istoku, koju dodatno pogoršava eskalacija između Irana i Izraela i koja izaziva sve veću zabrinutost. Tajani je potvrdio da će ambasadori "ostati tamo dokle god ima Italijana kojima treba pomoći", osvrnuvši se na razgovore koje je vodio sa šefovima misija u Teheranu i Tel Avivu, Paolom Amadeijem i Lukom Ferarijem. Italija takođe radi na organizaciji čarter letova – "prvi verovatno kreću iz Egipta, sa građanima u avionima" – kako bi pomogla sunarodnicima "da napuste izraelsku teritoriju", objasnio je Tajani dodavši da se ne radi o "evakuaciji, već o pomoći i koordinaciji".
Iako je situaciju ocenio kao "generalno zabrinjavajuću", Tajani je istakao da "nema neposredne opasnosti po naše vojnike" raspoređene u tom području i pojasnio da trenutno nema "informacija o učešću američkih vojnih baza u Italiji" u eskalaciji između Irana i Izraela, iako je dodao da "ne znamo šta Sjedinjene Američke Države planiraju da učine".
Ove izjave usledile su nakon izveštaja londonskog iranskog opozicionog emitera "Iran International", prema kojima je italijanska premijerka Đorđa Meloni juče razgovarala sa visokim bezbednosnim zvaničnicima i vojnim komandantima o mogućnosti da SAD iskoriste vojne baze u Italiji za eventualni napad na Iran.
Konferencija u Mesini i Taormini predstavljala je pokušaj da se evropski projekat revitalizuje – s Italijom u prvom planu poziva na širu, jaču i kohezivniju Evropu – kao i konkretna diplomatska akcija u upravljanju međunarodnim krizama.
Pozivajući se na delove Mesinske i Taorminske deklaracije, italijanski mediji prenose da "proces unutrašnje reforme Evropske unije mora da se odvija odvojeno, ali paralelno sa procesom proširenja". EU će tako biti spremna da "efikasno sprovede proširenje zasnovano na zaslugama, kao geopolitičku prednost i stratešku investiciju u mir, bezbednost i prosperitet celog kontinenta", u duhu "solidarnosti, međusobnog poverenja i otvorene i transparentne saradnje".
(EUpravo zato.rs)
