Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu, održanoj pod nazivom "Institucionalne i političke implikacije procesa proširenja EU i globalni izazovi", poslanici i zvaničnici razmatrali su kako buduće proširenje Evropske unije može doprineti jačanju Unije, ali i koje unutrašnje reforme moraju pratiti taj proces.
Govornici su istakli da proširenje EU nesumnjivo ima potencijal da ojača evropski blok, ali su upozorili da ono ne sme biti vođeno isključivo geopolitičkim interesima, već mora da ide paralelno sa institucionalnim i političkim promenama unutar same Unije.
Evropska komesarka za startapove, istraživanja i inovacije Ekaterina Zaharieva podsetila je da je Evropska komisija u martu 2024. usvojila prvi plan revizije politike pretproširenja. Kako je rekla, planirana reforma će se fokusirati na ključne sektore poput vladavine prava, funkcionisanja jedinstvenog tržišta, bezbednosti hrane, klimatske i energetske politike, migracija, kao i društvene i teritorijalne kohezije.
"U našem radnom programu za 2025. predviđena je dubinska analiza postojećih politika u kontekstu budućeg proširenja. Takođe, razmatramo šire korišćenje kvalifikovane većine pri donošenju odluka u Savetu EU, kao način da se prevaziđe princip jednoglasnosti u određenim oblastima", izjavila je Zaharieva.
Ona je dodala da Komisija ima u vidu osetljivost ovih pitanja za neke članice EU, ali da veruje kako je iskorišćavanje punog potencijala postojećih ugovora neophodno ukoliko EU želi da ostane funkcionalna u svetlu budućeg širenja.
Diskusija u Strazburu ukazala je na to da se proces proširenja sve više posmatra kao test otpornosti evropskih institucija i vrednosti, ali i kao prilika za redefinisanje uloge EU u globalnom kontekstu.
Prema mišljenju Katlin Van Bremt, poslanice grupe Socijalista i demokrata u EP, proširenje EU može da označi velike promene, ukoliko se sprovede na pravi način, jer donosi mir i stabilnost širom Evrope. Ipak, ona je naglasila da u tom procesu ne bi trebalo da ima prečica i da se o vladavini prava, slobodi medija i demokratiji ne može pregovarati. Govoreći o tome, pomenula je odlazak predsednika Srbije na paradu u Rusiju, naglasivši da "EU mora da odgovori, više ne sme da bude povlađivanja i da se radi o kredibilitetu EU i budućnosti Srbije."
I Željana Zovko iz Evropske narodne partije složila se da proširenje mora biti prioritet, ali je ukazala na birokratske prepreke i nesuglasice među susednim zemljama koje usporavaju napredak kandidata sa Zapadnog Balkana.
"Ako ih prepustimo onima koji žele da razgrade Evropu, mir i bezbednost neće imati ko da štiti", rekla je Zovko.
Vladimir Prebilič, poslanik Zelenih, naglasio je da bez reformi unutar EU, proširenje neće biti uspešno. On je istakao važnost obezbeđivanja većih finansijskih sredstava iz budžeta EU za proširenje, ocenjujući to kao investiciju u stabilnost kontinenta.
U diskusiju se uključio i Tonino Picula, izvestilac EP za Srbiju, koji je poručio da EU mora da podrži istinske, "a ne kozmetičke reforme", rekavši da se "proširenju dugo pristupalo transakcijski – uz pretpostavku da će novac rešiti sve". Ipak, naglasio je, jasno je da bez vladavine prava i jasne geopolitičke orijentacije, napretka nema.
Tomas Vajc iz Zelenih ocenio je da Crna Gora i Albanija imaju realnu šansu za članstvo do 2028. godine, kao i da su to pouzdani partneri EU.
"Regionu je hitno potreban jasan signal da je proširenje moguće", poručio je Vajc, pozvavši na otvaranje vrata za te dve države.
(EUpravo zato.rs)
