U Briselu je 24. aprila održan Policy Briefing pod nazivom "EU Enlargement in the New Era: Montenegro's Perspective", u organizaciji European Policy Centre (EPC), na kom je crnogorska ministarka za evropske poslove Maida Gorčević predstavila najnovije pomake Crne Gore na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
U fokusu razgovora sa Korinom Stratulat, zamenicom direktora i rukovodiocem Programa za evropsku politiku i institucije pri EPC-u, bili su rezultati koje je Crna Gora postigla od juna 2024. godine, kada je kao prva zemlja kandidat dobila pozitivan Interim Benchmark Assessment Report (IBAR), što je omogućilo zatvaranje tri pregovaračka poglavlja u decembru iste godine – nakon sedam godina bez značajnijeg napretka u pristupnom procesu. Trenutno je Crna Gora zatvorila šest od ukupno 33 poglavlja.
Ministarka za evropske poslove Crne Gore, Maida Gorčević, je za EUpravo zato objasnila kako vidi proces proširenja u ovom aktuelnom geopolitičkom momentu?
"Geopolitika je uvek bila nešto što je obeležavalo ili otvaralo vrata samom procesu proširenja. Ako pogledamo šta se sve dešava od ruske agresije na Ukrajinu, taj proces se namestio u delu politike proširenja, gde su se otvorila vrata, ne samo za Crnu Goru, nego i za sve države kandidate.
Prepoznajući geopolitički momenat, prepoznali smo takođe i momenat unutar Crne Gore, dakle političku volju da se određene reforme sprovedu, a na kraju krajeva i da mobilišemo celu Crnu Goru - kada kažem celu Crnu Goru, to ne podrazumeva samo rad Vlade, nego rad i parlamenta, i sudske organe vlasti, celog društva, jer 80 odsto naših građana od nas i očekuje da Crna Gora postane sledeća članica Evropske unije.
Verujem da smo kao država, vrlo odgovorno pristupili ovom zadatku, da koristimo geopolitičku situaciju, ali ne na osnovu samo geopolitike, nego na osnovu rezultata koji se očekuju od nas. Sam proces proširenja podrazumeva i onaj princip po zaslugama koji države članice često ističu, ali i Evropska komisija. To je nešto na osnovu čega možemo da se pohvalimo da je zbog toga Crna Gora prošle godine dobila IBAR, zatvorila tri poglavlja i da već ove godine možemo govoriti o onoj završnici, a to je zatvaranje preostalih poglavlja koje imamo i obavezu da na osnovu agende i plana do kraja 2026. zatvorimo sva poglavlja. Tako da, koristeći geopolitiku i celokupnu situaciju uz vredan i predani rad, verujem da Crna Gora zaista može iskoristiti ovu istorijsku šansu."
Ambicija nove crnogorske vlade, koja je preuzela dužnost 2023. godine i koja je jasno postavila cilj – zatvaranje svih pregovora do 2026. i punopravno članstvo do 2028. godine, naišla je na odobravanje i podršku Evropske komisije, koja vidi Crnu Goru kao zemlju sa najkonkretnijim institucionalnim kapacitetima i političkom voljom da zaključi proces proširenja.
Učesnici su razgovarali i o očekivanjima Crne Gore u kontekstu šire evropske političke dinamike, kao i o ulozi EU u očuvanju stabilnosti i podsticanju reformi u regionu. Posebna pažnja posvećena je pitanju održivosti reformskog zamaha i Planu rasta za Zapadni Balkan.
"Plan rasta je jedna vrsta motivacije i on nije motivacija samo za Crnu Goru, on je motivacija za ceo region. Uvek kada postoji finansijska podrška od strane Evropske unije, to je nešto što pomaže državama da isporučuju reforme i motiviše te države kandidate za one reforme koje su neophodne. Pomoću Plana rasta je možda lakše iskomunicirati koje benefite ćemo imati onda kada budemo punopravna članica Evropske unije", rekla je Maida Goračević.
Kako je istakla, za Crnu Goru Plan rasta ide ruku pod ruku sa pregovaračkim procesom, istovremeno sa članstvom u SEPA i radom na regionalnim inicijativama. Kroz sve te reforme koje donosi Plan rasta, i novac koji će Crna Gora dobiti, prvu tranšu početkom maja meseca, zemlja se prirpema da zatvara poglavlja što je zapravo glavni prioritet.
"Plan rasta vidimo samo kao pomoćno sredstvo i ubrzanje za ono što nam treba, ali nikako kao prvu i glavnu stvar. Verujem da će države koje su usvojile Reformsku agendu to znati da prepoznaju i iskoriste, a smatram da je ovo dobra inicijativa koja doprinosi očuvanju regionalne povezanosti — ne samo kroz zajedničke inicijative, već i kroz liderske i ministarske sastanke, na kojima međusobno delimo informacije, ne samo o Planu rasta, već i o celokupnom procesu, u saradnji sa Evropskom komisijom. EK je upravo taj Plan rasta i zamislila kao održavanje regiona, jer je region sam po sebi izuzetno važan Evropskoj uniji. Verujem da će nas ovo možda i usmeriti da sutra možemo više i brže i bolje da se učlanimo u Evropsku uniju", dodala je ministarka Gorčević.
Organizatori su poručili da ovakvi direktni susreti sa evropskim donosiocima odluka doprinose boljem razumevanju izazova i potencijala regiona, ali i jačanju političkog poverenja koje je ključno za buduće proširenje Evropske unije.
