Sedam ključnih ciljeva istakla je Ursula fon der Lajen kao prioritet prilikom drugog predsedavanja Evropskom komisijom, a sada, 100 dana kasnije, došlo je vreme da se “podvuče crta” i vidi šta je realizovano, a šta ostalo samo “slovo na papiru”.
Od ciljeva u oblasti industrijske dekarbonizacije, preko zaštite zdravstvenog sektora od sajber pretnji, do ambicija u oblasti veštačke inteligencije, EU se suočava sa izazovima koji zahtevaju brzo i efikasno delovanje. Iako su postignuti značajni koraci, brojna pitanja ostaju otvorena.
Sporazum o čistoj industriji: Težak put ka održivoj industriji
U svom programu za drugi mandat, Fon der Lajen je istakla nužnost simultane dekarbonizacije i industrijalizacije evropske ekonomije. Kako bi se to ostvarilo, predložila je „Sporazum o čistoj industriji“, koji bi trebalo da podstakne smanjenje emisija u industrijama poput čelika i cementa, ali i da ojača proizvodnju novih tehnologija, poput električnih toplotnih pumpi.
Sporazum je zvanično predstavljen 26. februara, a odgovara na mnoge izazove industrije, nudeći smanjenje troškova energije, obezbeđivanje potrebnih sirovina i podsticanje tržišta niskougljeničnih proizvoda. Ipak, finansijski okvir ostaje nesiguran, jer novi fond od 100 milijardi dolara oslanja se na već postojeća sredstva i dobrovoljne doprinose država članica. Takođe, pitanja trgovinskih pritisaka nisu dovoljno razrađena, a klimatski ciljevi za 2040. godinu, koji su bili traženi od ekoloških organizacija, još nisu objavljeni.
U narednim godinama, ovaj sporazum će biti realizovan kroz brojne zakonodavne inicijative, dok će ključne reforme, poput prepravke okvira za državnu pomoć, biti usmerene na podršku industriji i konkurentnosti Evropske unije na globalnoj sceni, piše briselski Politico.
Evropski akcioni plan za sajber bezbednost u zdravstvenom sektoru: Pola koraka ka sigurnosti
Sajber napadi na bolnice i zdravstvene ustanove postali su ozbiljna pretnja, a Fon der Lajen je priznala da EU mora preduzeti odlučnije korake kako bi zaštitila svoje zdravstvene sisteme. Plan koji je predstavljen 15. januara obećava pojačanu tehničku podršku, sistem ranog upozoravanja i brzi odgovor na napade. Međutim, veliki problem predstavlja nedostatak jasnog finansijskog okvira, što je izazvalo zabrinutost među tehnološkim firmama.
Usmereni napori na izgradnju sigurnijeg digitalnog prostora za zdravstvene ustanove zavisiće od podrške država članica, a sukcesivno usvajanje ovog plana trebalo bi da se realizuje kroz konsultacije sa različitim akterima do kraja godine. Iako je plan dobrodošao, ključno pitanje ostaje – kako obezbediti neophodna sredstva za njegovu implementaciju.
Inicijativa za AI fabrike: Evropski odgovor na globalnu trku za veštačkom inteligencijom
U nastojanju da osigura tehnološku suverenost EU, predsednica Evropske komisije obećala je razvoj AI fabrika u Evropi, kako bi startapi dobili potrebnu računarsku snagu za konkurisanje na globalnoj sceni. Evropska komisija je u decembru pokrenula projekat vredan 1,5 milijardi evra, koji će obuhvatiti izgradnju sedam AI centara širom Unije. Međutim, u svetlu globalne konkurencije, posebno nakon najavljenog američkog plana vrednog 500 milijardi dolara, Evropska unija mora reagovati brže i snažnije.
Za budućnost, Komisija planira dodatna ulaganja, a u februaru je predstavljen plan za mobilizaciju 200 milijardi evra za razvoj AI hardvera i izgradnju gigafabrika. No, jasni podaci o ukupnim sredstvima i tačnim iznosima iz EU budžeta još nisu objavljeni.
Dijalozi o omladinskoj politici: Mladi u fokusu EU
Jedan od ambicioznih ciljeva bio je omogućiti mladima da aktivno učestvuju u oblikovanju politike EU. Šesnaest komesara je održalo dijalog sa mladima u roku, a ostatak će to učiniti do 10. marta. Iako ovi razgovori predstavljaju značajan korak ka uključivanju mladih u procese odlučivanja, postavlja se pitanje koliko će ovi dijalozi uticati na stvarne promene u politikama EU.
U svakom slučaju, ovo je samo početak i trebalo bi da postane redovan događaj u budućnosti.
Proširenje EU: Prilike i izazovi za nove članice
Fon der Lajen je istakla važnost daljeg proširenja EU, a najvažnija tema je bila mogući pristup Ukrajine Uniji do 2030. godine. Ovaj proces bi mogao dovesti do značajnih promena u postojećim pravilima EU, uključujući i prilagodbu poljoprivrednih subvencija kako bi se obezbedio fer tretman svih članica. Dok se čeka zvaničan pregled politike proširenja, rad na ubrzanju integracije Ukrajine već je u toku, sa ciljem da EU ojača svoje globalne lance vrednosti i privuče više investicija.
Bela knjiga o odbrani: Snažniji vojni sektor EU
U okviru svojih strateških smernica, Fon der Lajen je najavila izradu Bele knjige o evropskoj odbrani, koja će predložiti ključne investicije u vojne kapacitete. Iako ovaj dokument još nije predstavljen, Komisija je već u martu predstavila plan za obezbeđivanje kredita u visini do 150 milijardi evra za povećanje vojne potrošnje među državama članicama.
Ovaj fond omogućava nabavku napredne vojne opreme, uključujući sisteme za borbu protiv dronova i raketnih sistema, čime se Unija priprema za sve veće globalne bezbednosne izazove.
Poljoprivreda i hrana: Vizija koja traži konkretne korake
Fon der Lajen je obećala da će EU imati jasnu i održivu viziju za poljoprivredu i hranu. Ova strategija je predstavljena 19. februara, ali mnogi kritičari smatraju da je ona više naklonjena farmerima nego što pruža konkretna rešenja u pogledu finansiranja i sprovođenja održivih politika. Takođe, premalo je konkretnih koraka koji bi zapravo omogućili značajne promene u sektoru. Očekuje se da će Komisija narednih meseci započeti smanjenje birokratije i pojednostaviti pristup poljoprivrednim fondovima, što bi moglo dovesti do konkretnih promena do kraja godine.
Kakve je poruke donela Beogradu?
"Želimo da se Srbija pridruži Evropskoj uniji", ključna je poruka koju je predsednica Evropske komisije izgovorila nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa kojim se sastala u okviru zvanične posete Srbiji oktobra 2023. godine. Tom prilikom naglasila je da je proširenje na vrhu agende EU i da "žele da se Srbija pridruži EU".
Govoreći o perspektivi Srbije, rekla je da bi, kada bude zaokružen plan podrške, BDP Zapadnog Balkana mogao da se poveća za 10 odsto.
"Ako otvorimo jedinstveno tržište Evropske unije i imamo zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana, trebaju nam jednaka pravila i za to su neophodne reforme", navela je Ursula fon der Lajen i istakla da će "EU doći sa investicijama ako se sprovedu reforme.
(EUpravo zato.rs)
