Druga po redu Evropska nedelja mogućnosti danas je zvanično otvorena u Evropskoj kući u Beogradu.
Pod sloganom "Možeš i ti", Evropska nedelja mogućnosti održava se u Beogradu i Nišu od 23. do 27. septembra 2024. godine, a partnerski je organizuju Delegacija Evropske unije u Srbiji i Vlada Republike Srbije.
Tokom ove nedelje, zainteresovani će moći da se informišu o najvažnijim programima i fondovima Evropske unije koji su dostupni svim građanima, organizacijama i preduzećima u Srbiji. Mogućnosti su brojne, a podrazumevaju javne pozive, grantove, zajmove, prilike za mlade, studentske razmene, takmičenja, unapređenje veština i besplatne obuke.
Biće održano više od 100 informativnih sesija i panela, a zainteresovani će potpuno besplatno saznati kako da konkurišu za programe, projekte i fondove EU - i to direktno od predstavnika aktuelnih programa i projekata.
EU nije samo glavni politički i ekonomski partner Srbije i njen najveći donator, već i prijatelj
Evropsku nedelju mogućnosti zvanično su otvorili Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji i Tanja Miščević, ministraka za evrointegracije u Vladi Republike Srbije, dok se prisutnima, putem video poruke obratio i evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji.
Komesar Varhelji je podržao Evropsku nedelju mogućnosti rekavši da je ona proizvod dugog partnerstva između Srbije i EU.
On je naveo da Evropska nedelja mogućnosti šalje jasnu poruku da EU nije samo najvažniji srpski politički i ekonomski partner i najveći donator, već i posvećeni partner koji investira u srpski rast i modernizaciju, na putu ka članstvu u EU.
Istakao je da je EU čula "istorijski poziv" i učinila proširenje EU jednim od najviših prioriteta agende novog sastava Komisije.
"Plan rasta za Zapadni Balkan promoviše ekonomsku integraciju regiona sa EU i ima potencijal da udvostruči ekonomije Zapadnog Balkana u narednom periodu. Verujem da će Srbija iskoristiti prednosti trenutnog momenta i sve pogodnosti koje Plan rasta pruža. Jer Srbije jeste mesto u EU a ona je u potpunosti posvećena podršci Srbiji na putu ka modernizaciji i reformama. Mi smo vaš parter na ovom putu", istakao je komesar Varhelji.
Ambasador Žiofre je istakao da će Evropska nedelja mogućnosti još jednom pokazati koliko je veza između EU i Srbije snažna i jaka.
"Videćete kako je i koliko Evropska unija angažovana da pomogne srpskim građanima da iskoriste šansu da naprave ovu zemlju modernijom i demokratskijom. Nedelja mogućnosti nije samo događaj, već želimo da ovo bude trenutak u kome ćemo produbiti naš odnos sa srpskim građanima", naveo je Žiofre.
Kako je kazao, ovo je velika prilika za sve građane da razmene svoje ideje, dok je po pitanju Plana rasta za Zapadni Balkan još jednom podsetio koliko je on važan za našu zemlju.
"Moći ćete da osetite benefite članstva u EU i pre zvaničnog pristupanja, pre svega u pristupanju globalnom tržištu ili SEPA sistemu. Plan rasta ima za cilj da osnaži ekonomije zemalja Zapadnog Balkana koje su na putu ka članstvu u EU, a od ove podrške koristi će imati svi, i države i privreda, ali i građani", kazao je Žiofre.
On je istakao da EU Srbiji nije samo partner i donator već i prijatelj, da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i da želi da našu zemlju što je pre moguće, vidi kao punopravnu članicu.
Kako je naveo, sledeći mandat Evropske komisije biće usmeren ka proširenju, a Srbija treba da iskoristi taj momenat i da sve od sebe kako bi ubrzala svoj proces pristupanja.
Tanja Miščević, ministraka za evrointegracije u Vladi Republike Srbije, na otvaranju je istakla da je cilj Evropske nedelje mogućnosti da pokaže kako na najbolji način iskoristiti potencijale koje Srbiji pruža status kandidata za članstvo u EU.
Ona se osvrnula na to da je prošle godine bila održana jedna od najvećih izložbi u centru grada koja se odnosila na mogućnosti u oblasti jednog od programa EU.
Kako je kazala, izložba je bila takoreći izazov da država mora obezbediti više sredstava, jer su, kako je navela, naši istraživači povukli više sredstava, predstavili bolje projekte nego sto su to radile njihove kolege iz Evrope.
Miščević je izjavila da je osnovni cilj Evropske nedelje mogućnosti da se sve ono što se dobro radi, još više unapredi.
„Prilike postoje ne samo za državu, već i za svakog od nas, od malih i srednjih preduzeća do nevladinih organizacija na lokalnom nivou. Važno nam je da govorimo o procesu evrointegracija, jer ne bismo bili na ovom nivou u pristupnom procesu da nismo razgovarali, ne bi bilo ni mogućnosti. Nadam se da ćete dobiti odgovore na svoja pitanja, da će se roditi i nova, kao i nove ideje", poručila je ministarka Miščević.
Program Evropske nedelje mogućnosti tematski podeljen je po danima:
23. septembar - Biznis i inovacije (Beograd)
24. septembar - Kultura (Beograd)
25. septembar - Civilni sektor i mediji (Beograd)
26. septembar - Mladi, obrazovanje i sport (Beograd)
27. septembar - Lokalni razvoj, zelena tranzicija i teritorijalna saradnja (Niš)
septembar - Lokalni razvoj, zelena tranzicija i teritorijalna saradnja (Niš)
Prvi panel, održan danas u Evropskoj kući bio je posvećen Planu rasta za Zapadni Balkan: Koje su koristi za mala i srednja preduzeća?
Na panelu su o ovoj temi govorili ambasador EU, Emanuele Žiofre, ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević i predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), Kori Udovički.
Ovom prilikom je još jednom poslata poruka o važnosti Plana rasta za Zapadni Balkan, za sve zemlje, uključujući i Srbiju, da se reformišu i da ojačaju svoje ekonomije kako bi bile spremne za pridruživanje evropskoj porodici.
Ambasador Žiofre je kazao da će ekonomska pomoć biti podstrek za ekonomiju Srbije.
„Plan rasta se tiče dovođenja nove dinamike i proširenju Evropske unije, ali je fokus na socijalno-ekonomskim problema, da se Srbija približi EU i da EU treba da da "više goriva" srpskoj ekonomiji koja dobro napreduje, ali treba da bude još bolja. Plan rasta se tiče toga. Dakle, integrisanja Srbije u tržište EU i pre članstva, gde ćemo ako izvršimo uplatu između Beograda i neke evopske prestonice, to biti kao domaća uplata bez naknada za prenos u inostranstvo“, naveo je ambasador.
On je dalje pojasnio da će građani moći da pređu granice brže nego sada i da će integrisati Srbiju u digitalno tržište, kako bi mogli da sve aktivnosti olakšaju.
„Više od pola milijardi evra će otići Srbiji da bi unapredila infrastrukturne projekte, a pola će i direktno u budžet Srbije“, najavio je on i pojasnio da će novac će biti prenet u Srbiju u zamenu za više reformi i to je ključni aspekt Plana rasta.
Kako je dodao, Vlada pravi nacrt reformske agende u kojoj će identifikovati ključne reforme u kojima će unaprediti privredu, poslovno okruženje, digitalne transformacije, veštine i vladavina prava.
(M.A./EUpravo zato)
