- Marta Kos je predstavila tri novine u ovogodišnjem Paketu proširenja: indikativne mape puta, postepenu integraciju i jaču vezu sa evropskom bezbednošću.
- Mape puta dobijaju Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, a novi model treba da donese više koristi kandidatima i pre članstva.
- Kos poručuje da proširenje ostaje moguće i da bi uključivanje kandidata u bezbednosne strukture EU ojačalo evropsku otpornost.
Ovogodišnji Paket proširenja Evropske unije donosi tri važne novine - indikativne mape puta za zemlje koje najbrže napreduju ka članstvu, novi model postepene integracije i snažniji fokus na povezanost proširenja sa evropskom bezbednošću.
To je u obraćanju pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) u Briselu poručila evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ističući da je EU u proteklih godinu dana napravila veliki korak napred i da je sledeće proširenje moguće.
Kos je podsetila da je pre godinu dana postojala velika doza skepticizma u pogledu proširenja, posebno zbog nemogućnosti otvaranja pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom. Međutim, kako je ocenila, situacija se od tada značajno promenila.
"Iz te perspektive, mogu da kažem da smo napravili veliki korak napred", rekla je Kos.
Ona je istakla da je izveštaj o proširenju važan instrument ne samo za zemlje kandidate, kojima omogućava da sagledaju ostvareni napredak i obaveze koje im predstoje, već i za države članice, istraživačke centre i druge aktere koji prate proces proširenja.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Tri novine u ovogodišnjem Paketu proširenja
Prva novina odnosi se na skup indikativnih mapa puta za četiri zemlje koje su tokom protekle godine ostvarile najveći napredak na putu ka članstvu u EU, Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.
Kako je objasnila Kos, ove mape puta predstavljaju "žive dokumente", zasnovane na principu zasluga, čija je svrha da podrže i usmeravaju napredak zemalja kandidata. One, međutim, ne prejudiciraju ishod pregovora niti zamenjuju obavezu potpunog i verodostojnog ispunjavanja uslova za članstvo.
Za Crnu Goru, koja je najviše odmakla u procesu pristupanja, mapa puta obuhvata ključne etape koje vode do potpisivanja Ugovora o pristupanju. Kada je reč o Albaniji, Ukrajini i Moldaviji, dokumenti daju pregled očekivanih koraka za narednu godinu.
Kos je naglasila da napredak ovih zemalja pokazuje kako približavanje članstvu zavisi od političke volje i odluka svake države kandidata, dodajući da sve zemlje mogu da se pridruže grupi onih koje brzo napreduju.
"Svaka zemlja kandidat može da se pridruži grupi zemalja koje brzo napreduju. Ohrabrujemo sve zemlje kandidate da donesu takvu odluku", poručila je evropska komesarka.
Druga novina je predlog novog modela postepene integracije, koji bi zemljama kandidatima omogućio da ostvare dodatne koristi od približavanja Evropskoj uniji i pre punopravnog članstva.
"Želimo više Evrope za naše zemlje kandidate i pre nego što postanu članice Evropske unije", istakla je Kos.
Prema njenim rečima, takav pristup doneo bi jasne koristi i zemljama kandidatima i državama članicama, a istovremeno bi doprineo ostvarivanju zajedničkih strateških prioriteta EU.
Izveštaj o proširenju za 2026. godinu, kako je navela, utvrđuje koherentan, strateški i predvidiv pristup postepenoj integraciji, koji dopunjuje i osnažuje postojeći pristupni proces.
Kao konkretan naredni korak, Kos je najavila da će u prvom kvartalu naredne godine biti pokrenut dijalog o postepenoj integraciji sa zemljama obuhvaćenim procesom proširenja. Cilj razgovora biće procena postojećih mera i razmatranje dodatnih mogućnosti za njihovo uključivanje u politike i strukture EU.
Treća novina odnosi se na snažniji fokus na povezanost proširenja i evropske bezbednosti.
Kos je podsetila da je proširenje od početka predstavljalo način za jačanje mira, slobode, bezbednosti i prosperiteta na evropskom kontinentu, ali je ukazala i na to da dešavanja u zemljama kandidatima imaju neposredne posledice po bezbednost Evropske unije.
Dezinformacije, sajber-napadi i organizovani kriminal, kako je navela, ne pogađaju samo zemlje kandidate već predstavljaju izazov za čitavu Evropu.
Posebno je izdvojila Ukrajinu, koja, uprkos ruskoj agresiji, pokazuje izuzetnu otpornost. Njeno iskustvo i sve intenzivnija saradnja sa Evropskom unijom, ocenila je Kos, doprinose jačanju evropske bezbednosti i odbrambene spremnosti.
Uključivanje zemalja kandidata u bezbednosne strukture EU omogućilo bi bolju razmenu informacija i koordinisanije delovanje, kao i efikasnije suočavanje sa migracijama, organizovanim kriminalom i spoljnim pritiscima.
"Sve to doprinosi jačanju Evrope kao celine", poručila je Kos.
Ona je podsetila da ovogodišnji Paket proširenja dolazi mesec dana nakon što je Evropska komisija predstavila preispitivanje politike proširenja, uključujući i saopštenje o pripremama za proširenu Uniju. Tadašnja procena pokazala je da je proširenje moguće, ali i da postoje izazovi koje je potrebno rešiti.
"Današnji izveštaj pokazuje da smo na dobrom putu ka sledećem proširenju Evropske unije", zaključila je evropska komesarka.
(EUpravo zato.rs)
