- EUmeter pokazuje da je Srbija druga među kandidatima po spremnosti za EU, sa ocenom 3,12, odnosno 53 odsto, odmah iza Crne Gore.
- Platforma procenjuje da bi do 2026. ocena mogla da poraste na 3,26, ali brzina sprovođenja reformi i poštovanje rokova ostaju glavni izazovi.
Tok procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji već godinama zvuči uglavnom birokratski. Spominje se usklađivanje sa velikim brojem zakona, sprovođenju reformi, ispunjavanju rokova i obavezama koje je potrebno ispuniti. Zbog toga deluje, da iako o tome stalno govorimo, opet nije uvek jednostavno dobiti odgovore na jednostavna pitanja: šta je Srbija zaista uradila, gde trenutno stoji u odnosu na druge kandidate i šta bi još trebalo da bude urađeno.
Upravo kako bi dao odgovore na ta pitanja i proces evropskih integracija učinio transparentnijim, merljivim i uporedivim, EUpravo zato je razvioEUmeter, platformu koja na jednom mestu prati realizaciju obaveza Srbije u procesu usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije.
EUmeter polazi od opisne ocene Evropske komisije za 2025. godinu, kvantifikuje je prema utvrđenoj metodologiji i kaže da je Srbija imala ocenu pripremljenosti 3,12, odnosno 53 odsto.
Zatim, posmatra sledeći period, koji takođe analizira i Evropska komisija, period od 1. septembra 2025. do 31. avgusta 2026. godine i pokazuje da je Srbija ostvarila napredak, ali i da značajan deo potencijala još nije iskorišćen.
Na osnovu reformi sprovedenih tokom posmatranog perioda, projektovana ocena EUmetera za 2026. iznosi 3,26, odnosno 56,5 odsto.
Dakle, trend je pozitivan, ali brzina kojom se reforme sprovode ostaje jedan od izazova.
Srbija je druga među državama kandidatima po nivou spremnosti za članstvo
Prema ocenama Evropske komisije iz 2025. godine, Srbija je druga među državama kandidatima po nivou pripremljenosti za članstvo u EU, odmah iza Crne Gore. Srbija ima ocenu 3,12, odnosno 53 odsto spremnosti, dok je Severna Makedonija veoma blizu, sa 3,11 i 52,8 odsto. Albaniju se sa ocenom od 2,89 nalazi na petom mestu.
Ovaj rezultat pokazuje da Srbija trenutno zauzima visoku poziciju među državama kandidatima.
Svakako treba uzeti u obzir da su rezultati dinamični i predstavljaju presek na osnovu poslednjeg izveštaja Evropske komisije, a ne konačnu ocenu. Nova pozicija Srbije i drugih kandidata biće poznata sa narednim godišnjim izveštajem.
Ipak, podatak o poziciji Srbije govori da postoji dobra osnova za dalje napredovanje, što zavisi od brzine kojom taj potencijal može biti pretvoren u konkretne rezultate.
EUmeter pokazuje da Plan 2026 ima veliki potencijal
Napredak koji pokazuje EUmeter treba posmatrati u odnosu na cilj koji je Srbija postavila za završnicu pristupnog procesa. Vlada Srbije je u aprilu 2025. godine usvojila "Plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine".
Plan predstavlja operativni okvir za realizaciju ključnih obaveza iz pregovora, sa merama i rokovima raspoređenim po pregovaračkim poglavljima i na tromesečnom nivou. Njegov cilj je da se do kraja 2026. godine ispune najvažnije obaveze koje vode ka završetku pregovaračkog procesa.
Upravo zato je Plan 2026 poslužio kao važna osnova za praćenje napretka, jer između ostalog, daje i mogućnost da se prati da li se reforme sprovode u roku. To je posebno važno u procesu pristupanja, u kojem se napredak ne meri samo brojem usvojenih zakona i sprovedenih reformi, već i sposobnošću institucija da preuzete obaveze realizuju prema utvrđenoj dinamici.
Srbija je u mnogim oblastima prešla polovinu puta
EUmeter pokazuje da Srbija nije jednako uspešna u svim oblastima. U pojedinim poglavljima reforme se sprovode znatno brže, dok druga ostaju veliki izazov i zbog svog obima značajno utiču na ukupan rezultat.
Među uspešnijim oblastima izdvajaju se politika konkurencije i carinska unija. U Poglavlju 8 – Politika konkurencije – ispunjeno je 100 odsto obaveza obuhvaćenih posmatranim uzorkom, dok je u Poglavlju 29 – Carinska unija – realizovano 87,5 odsto.
Energetika je takođe među oblastima sa značajnim napretkom. Sa druge strane, velika i zahtevna poglavlja poput Slobode kretanja robe i Životne sredine i klimatskih promena trenutno imaju oko trećinu ispunjenih obaveza. Transportna politika i Poljoprivreda i ruralni razvoj ostaju na oko 20 odsto.
Kada se rezultati posmatraju po institucijama, posebno se izdvaja Ministarstvo finansija, koje je ostvarilo najbolje rezultate među resorima obuhvaćenim analizom. To pokazuje da tempo realizacije obaveza može značajno da se razlikuje od institucije do institucije i da postoje primeri dobre prakse koji mogu da posluže kao model za ubrzanje sprovođenja reformi i u drugim oblastima.
To znači da ukupan rezultat ne zavisi samo od toga koliko je reformi sprovedeno, već i od toga u kojim oblastima se napredak ostvaruje.
Klaster 3 je najbolje ocenjen po nivou pripremljenosti
Kada se napredak posmatra kroz pregovaračke klastere, slika izgleda ovako. Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast – iako još uvek neotvoren, izdvaja se kao najbolje ocenjen po nivou pripremljenosti.
Istovremeno, najveći prostor za napredak postoji u oblastima koje obuhvataju veliki broj obaveza, a to su Klaster 2 – Unutrašnje tržište i Klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost. Upravo bi ubrzanje reformi u ova dva klastera moglo snažno da utiče na ukupni rezultat.
Najveći potencijal za napredak
Među oblastima koje imaju najveći potencijal za dalji napredak posebno se izdvajaju poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, odnosno pravdu, slobodu i bezbednost.
Za razliku od većine drugih oblasti, njihovo sprovođenje nije obuhvaćeno Planom 2026. na isti način, pa se napredak prati kroz Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU.
Podaci pokazuju da je u Poglavlju 23 ispunjeno 50 odsto obaveza, ali nijedna od njih nije realizovana u predviđenom roku. U Poglavlju 24 ispunjeno je 25 odsto obaveza, dok je u roku realizovano svega 8,3 odsto.
Iz tog razloga vladavina prava predstavlja jednu od najvećih rezervi za napredak. Ubrzanje reformi u ovoj oblasti ne bi značilo samo bolji rezultat na EUmeteru, već bi imalo širi značaj za kvalitet institucija, pravnu sigurnost i poverenje građana u sistem.
Poštovanje rokova
Od 280 akata koji ulaze u ukupni presek Plana 2026, usvojena su 122, odnosno 43,6 odsto. Međutim, kada se posmatra reformski period 2025–2026, ispunjeno je 35,5 odsto od 245 predviđenih akata.
Još važniji podatak jeste da je svega 23,2 odsto obaveza ispunjeno u roku.
To znači da problem nije samo u tome što neke reforme nisu završene, nego i to što kada se obaveze realizuju, značajan deo njih kasni u odnosu na planiranu dinamiku.
Zato bi veća disciplina u poštovanju rokova mogla da bude jedan od najbržih načina da Srbija poboljša svoj učinak.
Dakle, brojevi koje nam pokazuje platforma EUmeter kažu da Plan 2026 daje rezultate i da je Srbija napravila korak napred, a da će sledeći zavisiti od toga koliko brzo će taj prostor za napredak biti iskorišćen.
Šta dalje?
Podaci EUmetera pokazuju da Srbija ima dobru osnovu za dalje napredovanje, ali i jasno ukazuju na oblasti u kojima reforme moraju da budu ubrzane. Realizacijom reformskih mera predviđenih Planom 2026. Srbija bi mogla značajno da poveća nivo pripremljenosti za članstvo u Evropskoj uniji.
Međutim, za to nije dovoljno samo usvojiti propise. Potrebno je da se reforme sprovedu kvalitetno i, pre svega, u rokovima koji su predviđeni.
Ukoliko se postojeći potencijal pretvori u konkretne rezultate, Srbija do kraja 2026. može napraviti značajan korak napred na putu ka EU.
(EUpravo zato)
