O proširenju, geopolitičkim i geoekonomskim temama, kao i izazovima sa kojima se suočavaju i Evropska unija i Zapadni Balkan, uoči konferencije BELTALKS, koju organizuje GLOBSEC, čiji je on jedan od osnivača, razgovarali sa Vladimirom Bilčikom. Slovački diplomata i nekadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju ocenjuje da odgovornost nije samo na zemljama kandidatima.
To je jedan od motiva za organizaciju konferencije u Beogradu, kako bi se na njoj okupili svi akteri Zapadnog Balkana, a na pitanje šta je glavna poruka koja bi trebalo da izađe sa skupa, Vladimir Bilčik kaže:
"Prvo izdanje BELTALKS-a održali smo prošle godine, a ove godine nastavljamo i rastemo – i po obimu konferencije i po programu, broju govornika i učesnika.
Nadam se da će glavna poruka ovogodišnjeg skupa biti da je BELTALKS, Belgrade Economic Talks, platforma koja povezuje. Povezuje ljude koji donose odluke, ljude koji rade na promenama, ekonomskim i društvenim, i ljude koji se bave Evropom.
Belgrade Economic Talks je platforma koja pruža prostor za razgovor o Evropi, evropskim integracijama i proširenju Evropske unije, naročito sa predstavnicima privrede i ljudima koji donose odluke.
Čitava ideja BELTALKS-a jeste da u Beogradu okupi Evropu i zemlje kandidate kako bi razgovarali o budućnosti proširene Evropske unije i o tome kako da do nje najlakše dođemo, pre svega kroz jačanje ekonomske agende.
Dolaze nam predstavnici nekoliko zemalja kandidata – Severne Makedonije, Ukrajine, Moldavije i, naravno, Srbije. Imamo četiri specijalna izaslanika iz država članica Evropske unije, iz Francuske, Italije, Češke i Mađarske. Imamo i predstavnike brojnih međunarodnih finansijskih institucija.
Nadam se da će rezultat biti platforma koja ne samo da povezuje ljude nego i stvara ideje, ideje koje mogu da pokrenu promene i na kraju dovedu do onoga što već dugo kasni – mnogo snažnijeg prisustva Evrope na Zapadnom Balkanu i u zemljama kandidatima, a potom i pristupanja ovog regiona Evropskoj uniji."
Srbija ima domaće zadatke, ali i Evropa ima svoje
Govoreći o Srbiji, Bilčik ne izdvaja jednu oblast kao dovoljan pokazatelj napretka, već proces posmatra kroz tri grupe obaveza – zakonodavne promene, njihovu primenu u praksi i šire reforme. Istovremeno, ukazuje i na potrebu da i Evropska unija preuzme svoj deo odgovornosti za budućnost proširenja.
Kada danas pogledate Srbiju, gde vidite najveći napredak na njenom putu ka Evropskoj uniji?
"To je veoma dobro pitanje, a odgovor nije jednostavan. Srbija ima mnogo domaćih zadataka. Postoji čitav niz otvorenih pitanja koja Srbija mora da reši da bi imala realnu šansu da u doglednoj budućnosti uđe u Evropsku uniju.
Jedan deo je tehničke, zakonodavne prirode. Drugi se odnosi na stvarne promene – da ti zakoni zažive u praksi, da se primenjuju. Treći deo odnosi se na reforme koje zadiru u
brojne oblasti ekonomije, ali i društvenog i političkog života. To su unutrašnje reforme, normalizacija odnosa Beograda i Prištine i usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije. To su tri stvari koje stalno ponavljamo kada bilo koga iz Evropske unije pitate šta Srbija treba da uradi.
Dakle, mnogo toga je u rukama same Srbije. Ali mislim da postoji i jedan širi evropski problem kada je reč o proširenju. Danas o proširenju razgovaramo u potpuno drugačijim okolnostima. To su okolnosti rata, ruske invazije na Ukrajinu koja i dalje traje. Mislim da je to iz korena promenilo naš pristup proširenju. Evropska unija se ranije uvek širila u relativno stabilnim međunarodnim okolnostima. To je uvek bio transatlantski poduhvat koji su podržavale Sjedinjene Države. Danas je i tu situacija bitno drugačija.
A to je prilika i za Evropu.
Jer Evropa mora da dokaže da je prirodan izbor. Da smo mi prirodno okruženje. A izazovi nam danas dolaze i sa istoka, i sa zapada, ali i iznutra. Zato mislim da postoji i ozbiljan evropski domaći zadatak – da pokažemo da smo, uprkos svim izazovima, spremni za ovo proširenje i sposobni da ga sprovedemo.
Možemo da primimo ove zemlje. Možda postepeno, u više faza, ali na kraju će nas to učiniti jačima – geoekonomski, geopolitički i bezbednosno, jer smo izloženi brojnim pretnjama.
Dakle, nije reč samo o tome šta se događa u Srbiji. Reč je i o tome šta se događa u Evropi. Mislim da obe strane te iste medalje moraju da se kreću u istom pravcu.
Evropska unija mora mnogo uverljivije da pokaže da ozbiljno namerava da se proširi."
Postepena integracija kao mogući novi model proširenja
Od samita u Tivtu, kao i od predloga Vučiča i Rame, dosta se priča o ideji postepenog pristupanja – modela u kojem bi zemlje kandidati mogle da dobijaju konkretne koristi od integracije u evropsko tržište i druge evropske politike i pre formalnog članstva. Bilčik ovaj pristup povezuje sa promenjenim geopolitičkim okolnostima i sve češćim razmišljanjem o alternativama punopravnom članstvu.
"Moramo da budemo mnogo kreativniji kada je reč o proširenju. Ne možemo više da širimo Evropsku uniju na isti način kao pre dvadeset pet godina. Ja dolazim iz Slovačke. Mi smo ušli 2004. godine. Proces je bio prilično jasan. Evropa i čitav transatlantski svet tada su stajali na mnogo čvršćim nogama. I nije se ozbiljno razgovaralo o nekakvom planu B.
Danas mislim da je postepena integracija, u kojoj se zemlje nagrađuju za ostvareni napredak i postepeno uvode u Evropsku uniju, jedan od načina da Unija pokaže da je ozbiljna, upravo sada kada se sve češće govori o planu B. Ovo više nije onaj jednostavan i predvidiv svet koji smo poznavali pre dvadeset ili dvadeset pet godina. Zato je potrebna postepena integracija.
Šengen je velika stvar. To je vrlo konkretan problem za mnogo ljudi iz Srbije. Okruženi ste zemljama na čijim granicama ulazite u šengenski prostor. Svima bi bilo mnogo lakše, a ljudi bi zaista osetili konkretnu korist. Isto važi i za privredu. Ogromni resursi i mnogo novca gube se čekajući u kolonama na granicama.
BELTALKS veoma dobro mesto za razgovor o postepenoj integraciji, jer je tu reč o konkretnim pitanjima, često vrlo snažno vezanim za ekonomiju, u kojima zemlje mogu
relativno brzo da se integrišu, a da još ne dobiju mesto za stolom, pravo glasa, svog komesara ili svoje poslanike u Evropskom parlamentu.
Uostalom, upravo na tome se zasniva predlog koji su Aleksandar Vučić i Edi Rama izneli u aprilu ove godine. Svet postaje veoma nestabilan, nepredvidiv, izbijaju sukobi i mi hoćemo da znamo gde nam je mesto. To ne znači da već sutra moramo da imamo pravo glasa. Ne znači da sutra moramo da imamo pravo veta. Ne znači ni da moramo da imamo svog komesara u Briselu. Ne znači ni da moramo da imamo svoje poslanike u Evropskom parlamentu. Ali treba da budemo deo vašeg geoekonomskog i geopolitičkog prostora. Mislim da ta poruka dodatno osnažuje ovaj pristup.
U Evropskoj uniji upravo se vodi velika rasprava o tome šta bi sve to konkretno značilo. Države članice su pokrenule tu raspravu, a Komisija ju je zatim preuzela."
Šta Zapadni Balkan može da donese Evropskoj uniji?
Vladimir Bilčik ekonomsku integraciju ne vidi samo kao korist koju bi zemlje kandidati dobile od EU. Naprotiv, ističe da bi i sama Unija mogla da dobije novu energiju, investicije, snažnije povezane lance snabdevanja i veću otpornost, posebno u oblastima energetike i novih tehnologija.
"Ulazak Zapadnog Balkana u EU neće odmah iz korena promeniti stvari kada govorimo o obimu ekonomije. Ali mislim da može da donese novu energiju i nove prilike. I može da vrati ono što nam je danas preko potrebno širom Evrope – osećaj da su pozitivne promene moguće. Mislim da smo taj osećaj u Evropi pomalo izgubili.
Sećam se proširenja 2004, kada smo imali ono veliko proširenje Evropske unije. Čak deset zemalja ušlo je 2004. godine – zemlje srednje Evrope, baltičke zemlje, Slovenija, Malta i Kipar. Naravno, to preko noći nije promenilo ekonomsku dinamiku niti brojke, ali je promenilo energiju, ekonomsku konkurenciju i način na koji tržište funkcioniše.
Svako proširenje u određenoj meri poremeti Evropsku uniju. Mnogi ljudi i mnoge zemlje, naročito one koje su već decenijama u Evropskoj uniji, ne žele takve poremećaje.
Proširenje ima posledice. Ono nužno donosi promene. Ali ono što mi govorimo, a to je i poruka BELTALKS-a, jeste da je promena prilika. Jer nije samo Zapadni Balkan taj koji mora da se menja da bi se prilagodio Evropskoj uniji. I Evropska unija mora da se menja da bi se prilagodila budućnosti. A sa Zapadnim Balkanom u Uniji bićemo mnogo snažniji i geoekonomski. Jer ako ovaj prostor integrišemo u Evropsku uniju, on će biti deo evropske ekonomije. Neće biti deo kineske ekonomije, ruske ekonomije niti neka ekonomija koja stoji sama za sebe.
Razgovaram sa mnogo ljudi iz poslovnog sveta, naročito u srednjoj Evropi, iz Češke, Slovačke, Austrije i Mađarske. Oni na Zapadnom Balkanu vide mnogo mogućnosti za širenje svojih ulaganja. Kompanijama iz srednje Evrope teško je da svoje poslovanje dalje šire prema zapadu. Mnogo je više mogućnosti, a u nekim aspektima je i prirodnije, da se govori o međusobnom širenju i povezivanju privreda srednje i jugoistočne Evrope.
To može dodatno da učvrsti i energetsko tržište. Moramo bolje da povežemo gasovode, naftovode i različite izvore snabdevanja. Moramo i da ih diversifikujemo. Povezivanje čitavog Zapadnog Balkana sa ostatkom Evropske unije, povezivanje gasovoda, puteva snabdevanja i lanaca snabdevanja ponovo je važan činilac otpornosti.
A uz to ovde u Srbiji i širom Zapadnog Balkana ima mnogo pametnih ljudi. Budućnost savremene ekonomije leži u novim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji. I tu postoji
ogroman potencijal."
(EUpravo zato)
