Veštačka inteligencija i politika proširenja: Kako EU planira da koristi AI da bi pomogla kandidatima

Politico je nedavno pisao da se Evropska komisija sve više oslanja na veštačku inteligenciju (AI) kako bi učinila politiku proširenja efektivnijom. Ovo je možda zvučalo kao iznenađenje, pogotovo ako se uzme u obzir da se EU često posmatra kao troma institucija koja preferira tradicionalan pristup razradi politika.

Na kojim poljima je EU do sada koristila AI

Uvođenje AI u rad Komisije nije potpuna novina. Prevodilačka služba EU je već od 2023. godine počela značajno da se oslanja na mašinsko prevođenje usled rasta obima posla i smanjenog broja prevodilaca.

U okviru tog pilot-projekta, Komisija je počela odmah da objavljuje automatske prevode, označene odgovarajućom napomenom, dok se priprema verzija koju je pregledao i odobrio čovek. Prevod je bio omogućen na svim zvaničnim jezicima EU, odnosno na 24 jezika.

Ovo je značajno jer se u praksi veliki broj tekstova nekada objavljivao prevashodno na engleskom, francuskom i, eventualno, nemačkom, dok se na ostale jezike čekalo malo duže. Sa pojavom AI, ovo se menja jer se pruža pravovremen pristup informacijama.

Tada je fokus bio na upotrebi AI za prevođenje u ključnim oblastima, ali je ideja bila da se prevođenje putem AI postepeno proširi na sve oblasti. Videvši prve pozitivne rezultate, institucije EU počele su da razmatraju kako AI može biti upotrebljen i na drugim poljima.

Sledeći korak napravljen je 2024. godine, kada je IT odeljenje Komisije, DG DIGIT, pokrenulo pilot-projekat zasnovan na AI kako bi pomoglo zaposlenima u izradi nacrta dokumenata javnih politika. "GPT@EC", kako se novi alat zove, predstavlja jedan od prvih pokušaja uvođenja generativnog AI alata koji podseća na proizvode namenjene širokom tržištu, poput ChatGPT-a.

Kao i drugi javno dostupni AI alati, i ovaj sistem funkcioniše tako što korisnik unosi instrukciju kao upit u polje za razgovor, nakon čega se generiše traženi tekst, slika ili video. Iako je u međuvremenu zabranjeno oslanjanje na AI za generisanje novih slika i videa koji će biti upotrebljeni u zvaničnim dokumentima, fokus je ostao na tekstu.

Zamisao je da ovaj alat u praksi pomogne zaposlenima u Komisiji da izrađuju nacrte, sažimaju dokumente, razrađuju ideje ili generišu softverski kod. To je, dakle, pokušaj ostvarivanja praktičnog uticaja na proces kreiranja politika EU, što pokazuje visok nivo spremnosti Unije da promeni svoj konvencionalni pristup ovom pitanju.

AI kao ispomoć u politici proširenja

Broj kandidata za članstvo EU je dramatično porastao otkako je počeo rat u Ukrajini. Gotovo sve države Zapadnog Balkana prave i zvanične iskorake na svom putu ka EU, dok su im se pridružile i Ukrajina i Moldavija. Očekuje se da će se obim posla dodatno uvećati, pogotovo ako se toj grupi kandidata pridruže Island, a možda i Norveška i Jermenija u budućnosti.

Istovremeno, opšte je poznato da Evropska komisija ima ograničene administrativne kapacitete i ljudstvo. Kombinacija nagle prioritizacije proširenja i izostanka proporcionalnog povećanja kadrova uticala je na to da EU počne da razmišlja izvan ustaljenih okvira. Upravo se u tom periodu pojavio ChatGPT, a potom i mnogi drugi alati zasnovani na AI.

Sama EU je istovremeno prioritizovala regulaciju veštačke inteligencije i utvrđivanje pravila za njenu efektivnu, pravednu i bezbednu upotrebu širom Unije. Iz toga je proisteklo i pitanje kako AI može da se koristi da bi se olakšao i ubrzao proces proširenja.

Proces pristupanja EU podrazumeva obradu ogromne količine pravnog i administrativnog materijala. Zadaci koji se često ne vide u javnosti, a koji su i te kako važni u praksi, podrazumevaju prevođenje evropskog zakonodavstva, njegovo upoređivanje sa domaćim propisima, identifikovanje pravnih praznina, pripremu akcionih planova, izveštavanje o napretku itd. U takvom sistemu sve više se prepoznaje da AI može služiti kao pomoćni alat za tehničke i analitičke zadatke koji zahtevaju brzinu.

Članovi Evropske komisije se već sada oslanjaju na gore opisani "GPT@EC" AI alat za procenu zakona država kandidata kako bi se utvrdilo da li su usklađeni sa zakonodavstvom EU. Zato je Politico i nazvao AI "tajnim oružjem EU za proširenje". Ovo je i te kako značajno ako se uzme u obzir da su se države regiona često žalile na to da je samoj Evropskoj komisiji potrebno mnogo vremena da proceni da li je određeni zakon usklađen sa pravnim tekovinama EU.

U praksi je to usporavalo čitav proces, jer su vlade morale da čekaju povratne informacije iz Brisela pre nego što nastave sa izmenama propisa ili slanjem novih zakonodavnih predloga. Takva dinamika posebno opterećuje države sa slabijim administrativnim kapacitetima, jer se kašnjenja ne dešavaju samo na strani kandidata, već i na strani same EU.

AI kao alat i za države kandidate

Proces pristupanja podrazumeva obradu velikog broja pravnih akata, identifikovanje neusaglašenosti između domaćeg zakonodavstva i pravnih tekovina EU, kao i praćenje rokova i obaveza koje se stalno menjaju. Na primer, Albanija se od 2023. godine oslanja na AI kako bi ubrzala prevođenje i usklađivanje domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU. Iako za sada nema dovoljno javno dostupnih informacija o tome da li i drugi kandidati slede albanski primer, realno je očekivati da će se pre ili kasnije i oni u većoj meri osloniti na AI za poslove ove vrste.

Ovo je posebno značajno jer bi upotreba takvih alata mogla da pomogne kandidatima da izbegnu situaciju u kojoj zbog administrativnih prepreka jure cilj koji je stalno u pokretu. Uz to, upotreba AI može doprineti izbegavanju problema sa kojima su se suočavale države poput Bugarske, Hrvatske i Rumunije, koje su u procesu pristupanja često bile pod pritiskom da u kratkom roku usvoje veliki broj propisa.

U takvim okolnostima dolazilo je do grešaka u prevodu, terminoloških nedoslednosti, nelogičnosti i mehaničkog preuzimanja formulacija bez dovoljne pravne i jezičke obrade. Iako AI svakako neće biti magično rešenje za sve probleme sa kojima se region suočava, njime će im barem deo posla biti olakšan.

(EUpravo zato.rs)