Spoljnopolitički odbor (AFET) Evropskog parlamenta glasaće 3. juna o izveštaju o Srbiji u kojem je izvestilac Tonino Picula ukazao da su reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazadjene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.
Nacrt izveštaja, na koji je nakon predstavljanja u EP podnet ukupno 531 amandman, obuhvata događaje iz 2025, kao i novije događaje, uključujući misiju Odbora za spoljne poslove u Srbiji od 22. do 24. januara 2026.
"Naglašava da je napredak na putu ka pristupanju EU, procesu koji se zaista zasniva na zaslugama i koji je reverzibilan, uslovljen punim poštovanjem vrednosti EU, usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire) i pridržavanjem demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, koji su sadržani u Kopenhaškim kriterijumima; naglašava da to podrazumeva ne samo usvajanje reformi, već i njihovu temeljnu i potpunu primenu, jer trajni jaz između zakonodavnog usklađivanja i efikasne primene i dalje podriva napredak Srbije; ističe da se put svake zemlje ka integraciji u EU mora procenjivati na osnovu sopstvenih zasluga i da nijedna zemlja ne bi trebalo da bude vezivana za drugu ili tretirana kao deo paketa; podvlači da ne mogu postojati prečice kada su u pitanju vrednosti EU i osnovni principi, budući da je pristupanje EU i tehnički i politički proces", navodi se u dokumentu u koji je EUpravo zato imao uvid.
Takođe je ocenjeno da je Srbija ostvarila određeni napredak u pripremama za članstvo u EU, ali da ključne obaveze preuzete radi otvaranja Klastera 3 uglavnom nisu ispunjene, uz kritiku retorike vlasti prema državama članicama koje nisu podržale njegovo otvaranje. Istovremeno se naglašava da proces proširenja mora ostati zasnovan na strogim i pravičnim kriterijumima, uz priznavanje reformskih rezultata kada oni postoje.
Iako Srbija članstvo u EU ističe kao svoj strateški cilj, ocenjuje se da konkretni postupci često nisu u skladu sa tim opredeljenjem, zbog čega se traži jasnije i doslednije potvrđivanje njenog evropskog kursa. Takođe se ističe da Srbija, zbog svog značaja i položaja na Zapadnom Balkanu, ima važnu ulogu u regionalnoj stabilnosti, dok se istovremeno izražava zabrinutost zbog aktivnosti koje se tumače kao pokušaji širenja političkog uticaja na susedne države i podrivanja njihovog suvereniteta.
"Ponavlja se da postoji značajna potreba da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP), naročito sa restriktivnim merama koje je EU usvojila u kontekstu ruskog rata agresije protiv Ukrajine, te izražava ozbiljnu zabrinutost zbog kontinuiranog neuspeha Srbije da se u potpunosti uskladi sa CFSP EU; žali zbog činjenice da je nivo njenog usklađivanja među najnižima od svih zemalja kandidata; konstatuje da neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU, uključujući i neusvajanje restriktivnih mera, nije u skladu sa jednim od posebnih ciljeva predviđenih članom 3 Uredbe o Instrumentu za reforme i rast; ponavlja svoj stav da puno usklađivanje ostaje uslov o kojem nema pregovora za pristupanje; pozdravlja nedavno usklađivanje Srbije sa Odlukama Saveta (CFSP) 2026/438 i (CFSP) 2025/490, ali ponavlja da selektivno usklađivanje nije dovoljno," piše u izveštaju.
Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je predstavljajući izveštaj, na sednici AFET 17. marta, da ukupni tempo pristupanja već godinama stagnira i da su reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazadjene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.
(EUpravo zato.rs)
