Već mesec dana stanovnici Moldavije ne moraju da brinu da će im mobilni internet slučajno ostati uključen tokom putovanja u Evropsku uniju i da će ih po povratku kući dočekati astronomski račun za telefon jer je ova država zajedno sa Ukrajinom u januaru postala deo sistema rominga Evropske unije, iako sama država nije članica EU. Vest da je pokrenuta inicijativa da u iste pregovore uđu i zemlje Zapadnog Balkana dočekana je u region s velikim oduševljenjem.
"Iznenadni računi ili veći troškovi tokom putovanja nešto su što u EU više ne poznajemo. Danas smo predložili da se to proširi i na Zapadni Balkan", izjavila je komesarka EU za proširenje Marta Kos.
Prednost putovanja bez rominga mogla bi biti značajna, s obzirom na to da je najvažniji trgovinski partner Bosne i Hercegovine i dalje Evropska unija, kako je ranije saopštila Spoljnotrgovinska komora BiH, sa više od 73 odsto izvoza i 66 odsto uvoza.
Kada je reč o turističkim posetama, gosti iz Hrvatske su najbrojniji u BiH, ali i obrnuto. Građani BiH često putuju i u zemlje u kojima nemaju vizna ograničenja ili gde imaju snažnu dijasporu, poput Nemačke, Austrije i Slovenije.
Zemlje Evropske unije su takođe primarna destinacija za iseljavanje građana BiH. Susedna Hrvatska, članica EU, prva je na listi zemalja u kojima žive građani BiH. Prema podacima Ministarstva bezbednosti BiH, u toj zemlji živi više od 363 hiljade građana BiH.
Takođe, više od 333 hiljade građana BiH živi u Nemačkoj.
Ambasada Švedske saopštila je za Radio Slobodna Evropa da je jačanje veza među ljudima dugogodišnji prioritet Švedske. Oko 60.000 građana BiH živi u toj zemlji.
"Postepeno jačanje veza između ljudi u Bosni i Hercegovini i Evropskoj uniji korisno je za sve i nešto je što Švedska podržava i promoviše," navodi se u saopštenju Ambasade Švedske u BiH.
Naglašeno je da su ranije podržavali slične mere, poput prethodnog sporazuma o smanjenju rominga između EU i Zapadnog Balkana.
"Zato što doprinose konkretnim koracima koji unapređuju proces proširenja EU, podržavaju ekonomsku konvergenciju i smanjuju prepreke za švedske kompanije. Pored toga, švedska spoljna politika prema regionu naglašava da su vladavina prava i reforme u središtu pristupanja EU, dok su povezivanje i digitalna integracija alati za stabilnost i rast. Inicijativa za roming u skladu je sa tim prioritetima."
Na samitu Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana održanom u Tirani u decembru 2022. godine potpisana je deklaracija kojom su se zemlje obavezale na postepeno smanjenje roming tarifa. Niže cene stupile su na snagu 2023. godine.
Prema deklaraciji, cena jednog gigabajta trebalo bi da iznosi 14 evra 2026. godine.
Šta znači "Roming kao kod kuće"?
Jedna od najuspešnijih priča jedinstvenog digitalnog tržišta, kako ju je svojevremeno nazvao tadašnji slovenački ministar javne uprave Boštjan Koritnik, program "Roming kao kod kuće" na snazi je u Evropskoj uniji od 2017. godine.
Ovaj program Evropske komisije predstavlja uredbu EU koja omogućava korišćenje mobilnih telefona u drugim državama članicama po istim cenama kao u matičnoj zemlji.
To znači da prilikom korišćenja mobilnog telefona u EU nema dodatnih roming naknada za pozive, SMS poruke ili korišćenje interneta, naplaćuju se domaće tarife. Isto pravilo važi i za sve pozive i poruke koje primate dok ste u inostranstvu. Međutim, dok neka zemlja ne uđe u roming sistem, dnevni troškovi rominga za korisnike EU kartica u BiH mogu iznositi između sedam i 15 evra dnevno za internet.
Za korisnike kartica telekom operatera iz BiH, cene se kreću od sedam evra po gigabajtu do 12 evra za putne pakete, koji se obično preporučuju. U suprotnom, trošak korišćenja interneta može znatno porasti.
U budućnosti bi, međutim, ti troškovi mogli biti smanjeni. Na primer, ako korisnik prosečnog paketa jednog od tri operatera iz BiH potroši jedan gigabajt mobilnog interneta tokom putovanja, mogao bi da potroši između 35 i 75 evra za pet dana. Bez rominga, svi troškovi bili bi svedeni na mesečni račun, što znači da bi mogao da plati oko 13 evra za ceo mesec po trenutnim cenama.
Glavobolja oko razmišljanja o karticama, dodatnim podacima i računima mogla bi prvo nestati za one koji često putuju i kreću se između zemalja Zapadnog Balkana i EU.
Prethodna istraživanja pokazala su da je 81 odsto putnika iz Evropske unije osetilo korist nakon ukidanja rominga širom bloka 2017. godine.
Prilikom planiranja odmora, cena igra veliku ulogu, a svaka dodatna stavka utiče na odluku, kaže Amel Lizde, vlasnik turističke agencije Checkpoint Travel iz Mostara, specijalizovane za individualna putovanja po meri.
"Sama činjenica da moraju da razmišljaju o romingu predstavlja psihološku barijeru, čak i ako trošak na kraju nije ogroman. Dešava se da gosti ostanu bez interneta odmah po dolasku ili da kasnije dobiju neočekivano visoke račune, što stvara negativan prvi utisak. Ukidanje rominga između BiH i EU uklonilo bi tihu, ali stvarnu prepreku putovanjima i dodatno olakšalo dolazak evropskih gostiju, kao i poslovanje domaćih kompanija koje sarađuju sa tržištem EU," dodaje Lizde.
(EUpravo zato.rs)
