Savet za evropske poslove nije usvojio zaključke o politici proširenja EU u kojima se, pored ostalog, Srbija podseća da će tempo njenog približavanja EU nastaviti da zavisi od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom.
To znači da Srbija neće otvoriti klaster 3 u pregovorima s Evropskom unijom a direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević dodaje da je politička kriza u zemlji uticala na odluku EU, prenosi RTS.
Savet za evropske poslove naglasio je potrebu za daljim napretkom Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom što će, naveo je, ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora. Poručio je i da će se temi otvaranja klastera 3 vratiti naknadno, ali nije precizirao kada će to učiniti, odnosno kada će Srbija ponovo imati priliku za otvaranje klastera.
Zečević je, gostujući u Jutarnjem programu, rekao da na sednici Saveta, kojom je predsedavala Danska, nije postojao konsenzus da se raspravlja o otvaranju klastera 3, jer odluka mora da bude jednoglasna.
Bez predstavnika Srbije na samitu u Briselu
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ni on niti bilo ko od predstavnika vlasti neće otići u Brisel na samit EU-Zapadni Balkan jer smatra da mora da štiti interese Srbije i dodao da će Srbija svakako nastaviti evropskim putem.
"Prvi put u 13 ili 14 godina neću otići ili ja ili neko drugi na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće biti u ime Republike Srbije, tako da će imati Zapadni Balkan bez Republike Srbije. Zašto ovo radim? Ja sam doneo takvu odluku, da ne bude niko drugi kriv. Neću da Vlada trpi bilo kakve pritiske. Razgovarao sam u prethodnih 24 sata sa najvećim brojem evropskih lidera. Beskrajno sam zahvalan na poštovanju koje su prema Srbiji pokazali Ursula fon der Lajen i Antonio Kosta, zahvalan sam predsedniku Makronu, s kojim sam takođe razgovarao", rekao je Vučić za RTS.
Dodao je da smatra kako sve to rade zbog građana Srbije, bez obzira što zna da će to naići na kritike mnogih i u Briselu i u zemlji.
"Mislim da time štitim Republiku Srbiju, njene interese, zato što mi moramo da pokažemo prvo šta je to što smo uradili, a mnogo toga smo uradili i oni su to priznali i govorili. Na ministarskom samitu o tome su govorili i predsednici Španije, Italije, Francuske, prijatelji Srbije iz Grčke, Kipra, Mađarske, Slovačke, Austrije, to veoma snažno podržali. Naravno, drugačija je situacija kada govorite o Hrvatskoj, Bugarskoj, kada govorite o Holandiji, Švedskoj i nekim drugim zemljama. U svakom slučaju, mi ćemo nastaviti evropski put dok sam predsednik, to je naša politika, ali to nije za dugo vremena. Posle toga novi predsednik i nova vlada će donositi odluku na tome kako i kojim putem da idemo", rekao je Vučić.
Govoreći o ovoj odluci predsednika, da Srbija ne prisustvuje Samitu, Zečević smatra da je predsednik uradio ono što se od njega tražilo: usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i formiranje REM-a, ali da zauzvrat nije dobijen pozitivan odgovor o otvaranju klastera 3.
"Vučić je izrazio nezadovoljstvo odnosom prema Srbiji. To je vrsta protesta naše zemlje, jer ispunjava ono što se od nje traži, a nije dobila otvaranje klastera 3. Unutrašnje nezadovoljstvo u EU će biti prisutno, jer su to rituali integracija, a ovim jedna država remeti sklad koji se nameće", navodi Zečević.
Zečević dodaje da evropski put Srbije opterećuje i duboka politička kriza koja traje već godinu dana.
Kada je reč o protestima, kaže, ugrožene su fundamentalne vrednosti, poput slobode kretanja, postoje sumnje u to da će slučaj pada nadstrešnice biti adekvatno rešen, prisutni su zahtevi za izbore, tenzije u medijskoj sferi, što opterećuje naš evropski put.
"Mišljenja sam da Evropska unija dodatno smatra da smo u dubokoj političkoj krizi i da nema smisla da napredujemo u pregovorima dok ne možemo da razrešimo unutrašnje probleme", ističe Zečević.
Prema njegovim rečima, Evropska komisija je motor Evropske unije i ima entuzijazam za proširenje, jer smatra da je dobro za stabilnost cele Evrope, ekonomsku razmenu i napredak, kao i bezbednosne prilike. Zato je njena ocena, u izveštaju iz novembra, da Srbija treba da otvori klaster 3, bila pozitivna.
Uticaj izborne godine i odnosa sa Prištinom
Zečević kaže i da iz evropske perspektive ostaje problem odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se od Beograda traži da prizna prištinska dokumenta i podrži ulazak u međunarodne organizacije, dok se od Prištine očekuje formiranje Zajednice srpskih opština.
Na pitanje da li će na evropsku perspektivu uticati to što Srbija ulazi u izbornu godinu, Zečević kaže da to može biti dobar argument ukoliko se izborna kampanja bude odvijala bez incidenata, odnosno ako su svi politički akteri uvereni da će izborni rezultati biti objektivni.
"To bi bio naš argument za napredak u procesu evropskih integracija. U suprotnom, ako bude političkih tenzija i optužbi za izborne manipulacije, to je za nas veliki minus i ponovo će pojedine države članice reći da je politička situacija u Srbiji nestabilna i da su funkcionisanje sistema i demokratija dovedeni u pitanje", zaključuje direktor Instituta za evropske studije.
Najznačajniji događaj godine u EU krugovima
Unutar Evropskog saveta, ovo je bez sumnje trenutak koji se s najvećom pažnjom čeka, kada je reč o tehničkom i političkom radu na dosijeima zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.
Ministri za evropska pitanja razmatraju i usvajaju Zaključke o proširenju EU za 2025. godinu, dokument koji prikazuje trenutno stanje, identifikuje ključne izazove i formuliše preporuke za svakog partnera.
Zaključci su sačinjeni na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije u kojem je procenjen napredak svake od zemalja kandidata, a oni će zvanično biti usvojeni na Samitu EU 18. i 19. decembra.
(EUpravo zato.rs)
