Evropska unija već godinama predstavlja najvećeg donatora i investitora u Srbiji, sa finansijskom podrškom koja obuhvata gotovo sve oblasti društva.
Samo kroz IPA fondove, u Srbiju su uložene milijarde evra, dok pomoć stiže i iz drugih evropskih finansijskih mehanizama.
Saradnja Srbije i Evropske unije danas je intenzivnija nego ikada ranije, kroz veliki broj projekata i programa koji pokrivaju gotovo sve sektore. Napredak Srbije na putu ka članstvu u EU ogleda se u kombinaciji sprovedenih reformi i korišćenja sredstava iz evropskih fondova.
Prema rečima Ane Ilić iz NALED-a, od 2008. godine, odnosno od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je iz evropskih izvora dobila oko 4,5 milijardi evra, što je iznos koji premašuje podršku svih ostalih donatora u prethodnim decenijama.
Evropska sredstva usmerena su u hiljade projekata koji imaju direktan uticaj na razvoj ekonomije, unapređenje infrastrukture i jačanje stabilnosti ne samo Srbije, već i celog regiona.
Ulaganja u železnicu Niš-Beograd
Jedna od najvećih pojedinačnih investicija koje finansira Evropska unija na Zapadnom Balkanu realizuje se upravo u Srbiji, modernizacija železničke pruge između Niša i Beograda.
Kako navodi Mauro di Veroli, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji, za ovaj projekat obezbeđeno je 600 miliona evra iz IPA fondova, uz zajmove Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, čime je ukupna vrednost investicije dostigla 2,2 milijarde evra.
Ova železnička trasa deo je Koridora 10, koji povezuje centralnu Evropu sa Grčkom i ima veliki značaj za Srbiju i širi region.
Po završetku radova, vreme putovanja biće prepolovljeno, dok se ovom prugom godišnje preveze više od devet miliona putnika i gotovo isto toliko tona robe.
IPA fondovi kao glavni izvor podrške
Najveći deo finansijske pomoći dolazi upravo iz IPA fondova, a ta sredstva se najčešće koriste za obnovu škola, bolnica, kulturnih ustanova i sportskih objekata.
U periodu od 2007. do 2013. godine Srbija je iz IPA fondova dobila oko 1,5 milijardi evra.
U narednom ciklusu, od 2014. do 2020, taj iznos je povećan na 1,7 milijardi evra, dok je u aktuelnom finansijskom okviru do 2027. godine planirano dodatnih 2,2 milijarde evra.
Energetska bezbednost i diverzifikacija
U trenutku kada je energetska bezbednost jedno od ključnih pitanja, izgradnja infrastrukture za raznovrsnije izvore snabdevanja postala je prioritet. Jedan od takvih projekata je gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, vredan više od 94 miliona evra.
Evropska unija je u ovaj projekat uložila više od polovine sredstava u vidu bespovratne pomoći. Kako ističu stručnjaci, ovaj gasovod ima veliki strateški značaj jer Srbiji omogućava pristup različitim dobavljačima i povećava sigurnost snabdevanja energentima.
Mauro di Veroli naglašava da je diverzifikacija nabavke gasa ključno pitanje energetske bezbednosti, a povezivanje sa Bugarskom, članicom EU, pruža Srbiji novu i pouzdaniju energetsku opciju.
Reforme kao put ka novim sredstvima
Primer da se sprovođenje reformi isplati jeste i Plan rasta za Zapadni Balkan, koji predviđa dodelu novih sredstava na osnovu ostvarenih rezultata. Cilj ovog programa je da se, kroz kombinaciju reformi i finansijske podrške, Srbija dodatno približi punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
