Donald Tramp je položio zakletvu i postao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Čitav svet bio je fokusiran na njegovu inauguraciju koja je okupila brojne političke lidere iz sveta, biznismene, milijardere. Ono što je mnogima zapalo za oko jeste da je iz Evropske unije bila samo jedna politička liderka - premijerka Italije Đorđa Meloni.
Kako piše Gardijan, Meloni se pozicionirala kao most između buduće Trampove adminsitracije i Evropske unije, iz koje na ceremoniju nije pozvan niko od njenih čelnika – ni predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ni predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, ni šefica diplomatije Kaja Kalas.
Iz Velike Britanije na inauguraciji su bili predstavnici bivših konzervativnih vlasti koje su laburisti žestoko porazili na izborima prošle godine: kratkotrajna premijerka Liz Tras, bivša ministarka unutrašnjih poslova Suela Brejverman i bivši ministar odbrane Lajam Foks.
Sa teritorije Evropske unije, tačnije iz Nemačke, pozive su dobili nemački ambasador Andreas Mihaelis, predstavnik nemačkih opozicionih Hrišćanskih demokrata Jirgen Hart, ali i najmanje četvoro predstavnika krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD).
Kandidatkinja AfD za kancelarku, Alis Vajdel, nije prisustvovala zbog obaveza vezanih za kampanju pred predstojeće izbore. Ipak, stranku su predstavljala najmanje tri zvaničnika, uključujući njenog ko-lidera Tina Črupalu.
AfD je stekla značajnu podršku u istočnoj Nemačkoj, dok je u nekim delovima zapadne Nemačke doživljavaju kao ekstremističku partiju. Stranka je pod istragom zbog sumnje u podsticanje mržnje. U međuvremenu, poznati milijarder Ilon Mask, blizak saradnik Donalda Trampa, javno je izrazio podršku ovoj partiji.
Među prisutnima su bili argentinski predsednik Havijer Milei, poznat po svom "anarho-kapitalističkom" stavu i bliskim vezama s Trampom, kao i konzervativni lideri El Salvadora i Ekvadora, Najib Bukele i Danijel Noboa.
Iako je bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro bio pozvan, nije mogao da prisustvuje jer mu je pasoš oduzet zbog istrage koja se vodi protiv njega. Na ceremoniju su umesto njega otišli supruga Mišel i sin Edurado, dok je Bolsonaro, prema pisanju Gardijana, ostao kod kuće u suzama, žaleći što ne može da ode.
Ceremonija je uključivala i dvoje protivnika Vladimira Putina, s kojim Donald Tramp ima prijateljske odnose. Među njima su ruski opozicionar Mihail Hodorkovski i bivša predsednica Gruzije, Salome Zurabičvili.
Šta je govorio Tramp?
U svom predsedničkom govoru Tramp je rekao koje će biti njegove prve odluke onog trenutka kada uđe u Ovalni kabinet.
Na početku govora Tramp je rekao da od ovog trenutka počinje "zlatno vreme Amerike", ističući da će uvek Ameriku postavljati na prvo mesto.
"Od danas pa nadalje, naša zemlja će cvetati i ponovo će biti poštovana širom sveta. Bićemo predmet zavisti svake nacije i nećemo dozvoliti da nas više iskorišćavaju svakog dana, ja ću, vrlo jednostavno, staviti Ameriku na prvo mesto", rekao je on.
Između stavova o bivšoj administraciji i atentatu na njega, Tramp je u svom predsedničkom govoru spomenuo i migrante. On je istakao da će potpisati niz izvršnih naredbi koje će nametnuti strogu antimigrantsku politiku širom zemlje i sigurno izazvati pravne izazove.
"Potpisaću niz istorijskih izvršnih naloga. Ovim akcijama započećemo potpunu restauraciju Amerike i revoluciju zdravog razuma. Sve je u vezi sa zdravim razumom. Prvo ću proglasiti vanredno stanje na našoj južnoj granici. Svaki ilegalni ulazak će odmah biti zaustavljen, a mi ćemo započeti proces vraćanja miliona i miliona kriminalnih stranaca nazad na mesta odakle su došli. Ponovo ćemo uspostaviti moju politiku 'ostanka u Meksiku'", rekao je Tramp i rekao da će prekinuti "praksu hvatanja i puštanja" i da će poslati trupe na južnu granicu da odbiju "pogubnu invaziju na našu zemlju".
"Prema naredbama koje sam danas potpisao, kartele ćemo takođe označiti stranim terorističkim organizacijama, a pozivanjem na Zakon o ilegalnim neprijateljima iz 1798. godine, uputiću našu vladu da iskoristi punu i ogromnu moć federalnih i državnih organa za sprovođenje zakona da eliminiše prisustvo svih stranih bandi i kriminalnih mreža koje donose razorni zločin na tlo SAD, uključujući naše gradove", rekao je.
Šta je sa ekonomijom?
Predsednik je potom prešao na izvršne naredbe koje će danas potpisati u vezi sa ekonomijom, a posebno obećanjima da će sniziti cene i obnoviti radna mesta u proizvodnji.
"Kao glavnokomandujući, nemam veću odgovornost nego da branim našu zemlju od pretnji i invazija, a to je upravo ono što ću uraditi, uradićemo to na nivou koji niko do sada nije video", rekao je Tramp.
Osvrnuo se i na inflaciju i cene.
"Sledeće ću uputiti sve članove mog kabineta da okupe ogromna ovlašćenja koja su im na raspolaganju kako bi porazili rekordnu inflaciju i brzo snizili troškove i cene. Inflacionu krizu izazvala je masovna prekomerna potrošnja i eskalacija cena energenata, i zato ću danas proglasiti i vanredno stanje u zemlji. Mi ćemo bušiti, draga, bušiti", rekao je Tramp i dodao da će Amerika ponovo biti država koja proizvodi.
"Mi imamo nešto što nijedna druga nacija koja proizvodi nikad neće imati, najveće količine nafte i gasa i to ćemo koristiti", rekao je Tramp.
"Ponovo ćemo biti bogata zemlja, a to tečno zlato pod našim nogama će tome pomoći uz pomoć mojih akcija. Danas ću okončati Dogovor o zelenoj energiji, i opozvati mandat za električna vozila, spasavajući našu auto industriju i čuvajući moje sveto obećanje našim velikim američkim automobilskim radnicima. Drugim rečima, moći ćete da kupite automobil po svom izboru", rekao je predsednik.
Želi da obogati Amerikance
Istakao je da će započeti remont trgovinskog sistema kako bi zaštitio radnike i porodice.
"Umesto da oporezujemo naše građane da bi obogatili druge zemlje, mi ćemo tarifirati i oporezovati strane zemlje da bismo obogatili naše građane", rekao je Tramp.
Dodao je da će se američki san uskoro vratiti.
"Biće to ogromne količine novca koje će se sliti u našu kasu iz stranih izvora. Američki san će se uskoro vratiti i napredovati kao nikada ranije da povrati nadležnost i efikasnost našoj saveznoj vladi, moja administracija će uspostaviti potpuno novo odeljenje za efikasnost vlade", poručio je novi predsednik.
Tramp je poručio da je ozbiljan u pogledu ponovnog nametanja američke kontrole nad Panamskim kanalom, optuživši državu centralne Amerike da loše upravlja vitalnim trgovinskim putem i obećavši - "Vratićemo ga".
"Predsednik Mekinli je učinio našu zemlju veoma bogatom kroz tarife i kroz talenat. Bio je prirodni biznismen i dao je Tediju Ruzveltu novac za mnoge velike stvari koje je uradio, uključujući Panamski kanal, koji je glupo dat zemlji Panami nakon što su Sjedinjene Države, mislim, pomislile na ovo je potrošilo više novca nego ikada potrošeno na projekat ranije i izgubilo 38.000 života u zgradi Panamskog kanala. Prema nama su postupali veoma loše zbog ovog glupog poklona koji nikada nije trebalo da bude dat, a obećanje Paname nama je prekršeno. Svrha našeg dogovora i duh našeg sporazuma su potpuno prekršeni. Američki brodovi se ozbiljno naplaćuju i ne tretiraju se pošteno na bilo koji način, oblik ili formu, a to uključuje i mornaricu Sjedinjenih Država, a iznad svega, Kina upravlja Panamskim kanalom, a mi to nismo dali Kini. Dali smo ga Panami i vraćamo ga nazad", rekao je Tramp.
Uz najavu da će biti "pomiritelj i ujedinitelj", Tramp je pomenuo sporazum o primirju između Izraela i Hamasa, ali ne i druga krizna žarišta u svetu
Pitanje pola
Uz spoljnopolitička obećanja, Tramp se osvrnuo i na jedno od najspornijih kulturoloških pitanja u današnjoj Americi.
"Zvanična politika" američke vlade biće da postoje samo dva roda - muški i ženski, rekao je Tramp.
Tokom izborne kampanje, Tramp je često osuđivao praksu da se transrodni sportisti takmiče u ženskoj konkurenciji, kao i politiku većih građanskih prava za transrodne pojedince.
Posmatrači očekuju da će Trampova administracija zahtevati da se u dokumentima, poput pasoša, jasno naglasi rod po rođenju i okončati budžetska davanja za operacije promene pola.
(EUpravo zato)
Među brojnim konzervativnim i desničarskim liderima i političarima iz celog sveta koji su danas došli u Vašington na predsedničku inauguraciju Donalda Trampa bila je i premijerka Italije Đorđa Meloni kao – jedina liderka iz Evropske unije.
Kako piše Gardijan, Meloni se pozicionirala kao most između buduće Trampove adminsitracije i Evropske unije, iz koje na ceremoniju nije pozvan niko od njenih čelnika – ni predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ni predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, ni šefica diplomatije Kaja Kalas.
