Desetog dana juna Portugalija proslavlja svoj Nacionalni dan. Za razliku od mnogih država ovaj datum nije vezan za ratnu pobedu ili proglašenje republike, njihov dan je posvećen jeziku, poeziji i ljudima rasejanim po svim kontinentima. Ovaj dan je izabran u znak sećanja na smrt pesnika Luiša de Kamoinša, autora epa Luzitanci, a Portugalci širom sveta slave sve ono što ih povezuje.
Nakon što je Nacionalni dan ove zemlje na Atlanskom okeanu obeležen i u Beogradu, razgovarali smo sa Njegovom ekselencijom ambasadorom Portugalije Žoze Veleš Karosom o vekovnom prijateljstvu dve zemlje, evropskoj budućnosti Srbije i iznenađujućim sličnostima između naša dva naroda.
"Iako imamo i mnogo drevnih bitaka i zaista značajnih političkih događaja tokom naše skoro 900 godina duge istorije, Portugalija obeležava svoj nacionalni dan 10. juna, u znak sećanja na smrt pesnika Kamoinša 1580. godine. On je napisao epsku pesmu Luzitanci (Os Lusíadas), objavljenu 1572. godine, koja slavi istraživanje pomorskog puta Vaska da Game za Indiju i pomorska otkrića 16. veka.
Tog dana takođe slavimo portugalski jezik, kojim govori nekoliko zemalja, kao i portugalske zajednice širom sveta“, objasnio nam je ambasador na početku razgovora.
Na pitanje šta bi još voleo da ljudi u Srbiji znaju o njegovoj zemlji, dodaje:
"Portugalija se nalazi u krajnjem jugozapadnom delu Evrope, okrenuta ka Atlantskom okeanu, sa dugom pomorskom tradicijom. Ima mnogo lepih mesta za videti, od dugih peskovitih plaža na obali do planina i ravnica u unutrašnjosti. Sa bogatim kulturnim nasleđem, Portugalija je danas veoma moderna zemlja, sa kosmopolitskim, prijateljskim i veoma živahnim društvom koje voli da dočekuje strance i posetioce. Drago mi je što vidim da mnogi Srbi posećuju našu zemlju, koristeći direktne letove iz Beograda za Lisabon i Porto."
Srbija i Portugalija imaju diplomatske odnose još od 1882. godine. Kako biste ocenili te odnose danas?
"Čvrsti bilateralni odnosi između Portugalije i Srbije su odlični već veoma dugo. Portugalska ambasada u Beogradu prirodno teži da ih stalno podstiče i dalje unapređuje.
U oblasti kulture, srećan sam što vidim koliko Srbija uživa u portugalskoj književnosti, s obzirom na to da su knjige Žozea Saramaga prevedene na srpski, kao i u našoj muzici, poput fada.
U ekonomskoj i trgovinskoj oblasti, još uvek ima prostora da budemo ambiciozniji. Podstičemo sve moguće investicije privatnog sektora na oba tržišta, imajući u vidu da Srbija očekuje da se pridruži EU i jedinstvenom tržištu u bliskoj budućnosti, što u potpunosti podržavamo."
Evropski put
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je početkom juna boravio u zvaničnoj poseti Srbiji, u okviru šire turneje po Zapadnom Balkanu koja se okončala samitom EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tada se susreo se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem sa kojim je vodio razgovor u četiri oka, a potom su održani i razgovori delegacija Srbije i EU uz učešće premijera Đure Macuta i više ministara.
Ta poseta Antonija Košte, inače Portugalca, privukla je veliku pažnju. Kako Portugalija gleda na evropsku budućnost regiona, a posebno Srbije?
"Gledamo na to kao na budućnost u Evropskoj uniji. Apsolutno. Portugalija je uvek, bez ikakvog oklevanja, podržavala članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Srbija pripada Evropi i trebalo bi da postane članica Evropske unije što pre, kao i ostali kandidati sa Zapadnog Balkana - svi oni, kako je portugalski premijer Luiš Montenegro jasno izjavio nedavno na samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu, 5. juna.
Ove godine Portugalija slavi 40 godina od pristupanja EU, odnosno tadašnjim Evropskim zajednicama. Pristupili smo 1986. godine, zajedno sa Španijom. Cenimo ono što smo od tada postigli i duboku ekonomsku i društvenu transformaciju koju smo doživeli u proteklim decenijama, što je razlog zašto mislimo da bi druge zemlje, poput Srbije, trebalo da krenu sličnim putem.
Smatramo i da sama EU ima koristi od proširenja, koje predstavlja aktuelni geopolitički imperativ. Veća i snažnija Evropa bolja je za sve u svetu koji se suočava sa toliko izazova."
Šta je najvažnija stvar koju bi Srbija trebalo da uradi danas da bi se približila članstvu u EU?
"Svaka zemlja kandidat zna šta je od uslova potrebno i ocenjuje se prema sopstvenim zaslugama. Nije lako prilagoditi se iznutra u toliko oblasti, jer to utiče na skoro sve aspekte života u društvu i javnoj upravi, i generalno traje mnogo duže nego što se očekivalo.
Za moju zemlju, sedamdesetih i osamdesetih godina, to je takođe bio veoma dug, težak i ponekad bolan proces. Nema sumnje da su promene, usvajanje reformi, pa čak i određene žrtve - teški. Ali to je trud koji se isplati, i uz potrebnu volju i fokusiranost na taj cilj, sve teškoće mogu uspešno da se prevaziđu.
Danas postoje mehanizmi same EU koji pomažu, podržavaju i bolje pripremaju zemlje tokom složenog procesa pregovora, koje Srbija može u potpunosti da iskoristi. Uz istrajnost i dobru volju svih, rezultati sigurno na kraju mogu da se postignu."
Kakav je vaš stav o faznom pristupu proširenju EU o kom se takođe govori u Evropskoj uniji?
"Sve što kandidate i njihove narode može približiti EU, čak i pre pristupanja, dobro je. Posebno je važno ono što ljudi odmah mogu da osete u svakodnevnom životu, a mislim, na primer, na roming mobilne telefonije ili na program Erasmus za studente.
Ako se neki vid faznog pristupa smatra pogodnijim za postizanje krajnjeg cilja - punog pristupanja - trebalo bi prirodno da ga razmotrimo, imajući u vidu da čak i posle ulaska u EU postoje određene razlike i specifičnosti integracije među samim državama članicama, poput Šengenske zone ili evra.
Naravno, puno članstvo je ono čemu teže zemlje kandidati, bilo da su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina ili Moldavija, i Portugalija upravo to u potpunosti podržava."
Trgovinska i ekonomska saradnja
Prema poslednjim raspoloživim podacima, godišnja robna razmena između Srbije i Portugalije kreće se u rasponu od svega nekoliko desetina miliona evra. Iako trgovinska razmena između dve zemlje može da bude mnogo bolja, poslednjih godina uočava se zamah u nekoliko pravaca.
U kojim sektorima vidite najveći potencijal za veću saradnju?
"Turizam je oblast u kojoj beležimo značajan rast u oba smera, sa Srbima koji putuju u Portugaliju i Portugalcima koji dolaze u Srbiju. Direktni letovi Air Serbia odigrali su u tome važnu ulogu.
Imajući u vidu trenutno portugalsko znanje i iskustvo u zelenoj ekonomiji, posebno u obnovljivim izvorima energije i upravljanju preradom gradskih voda, podstičemo istraživanje mogućnosti saradnje u toj oblasti, kao i u nekim naprednim tehnologijama.
Drago mi je što sam svedok toga da su mnogi srpski startapi tokom godina uspešno učestvovali na Lisbon Web Summit-u, velikom svetskom godišnjem događaju, čije je naredno izdanje zakazano za 9–12. novembar."
(EUpravo zato)
