Posle višemesečnih pregovora i rastućih tenzija na Bliskom istoku, Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su okvirni sporazum koji bi mogao da označi početak nove faze odnosa između dve zemlje. Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je postignut dogovor kojim se predviđa okončanje neprijateljstava, obnova slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz i početak procesa normalizacije ekonomskih odnosa sa Teheranom.
Zvanična ceremonija potpisivanja memoranduma o razumevanju zakazana je za 19. jun u Švajcarskoj, nakon čega će uslediti šezdesetodnevni pregovori o konačnom sporazumu, prvenstveno usmereni na iranski nuklearni program i ukidanje međunarodnih sankcija.
Prema informacijama koje su objavili iranski mediji, nacrt sporazuma sadrži 14 tačaka. Među njima su trenutni prekid neprijateljstava na više regionalnih frontova, uključujući Liban, ukidanje pomorske blokade Irana u roku od 30 dana, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodni saobraćaj, kao i oslobađanje dela zamrznute iranske imovine u inostranstvu.
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je da će prioritet Teherana tokom predstojećih pregovora biti potpuno ukidanje ekonomskih sankcija i poništavanje međunarodnih ograničenja uvedenih zbog nuklearnog programa zemlje.
Sporazum je pozitivno odjeknuo na svetskim tržištima. Cena nafte zabeležila je pad od više od tri dolara po barelu, dok su azijske berze reagovale rastom, što investitori tumače kao signal mogućeg smirivanja jedne od najvećih geopolitičkih kriza poslednjih godina.
Međutim, optimizam nije prisutan kod svih aktera. Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir poručio je da dogovor između Vašingtona i Teherana ne obavezuje Izrael, naglasivši da njegova zemlja nije potpisnik sporazuma. Ben Gvir je istakao da Izrael neće odustati od svojih bezbednosnih interesa niti od vojnih pozicija koje smatra strateški važnim u Libanu.
Istovremeno, libanski mediji izveštavaju da su izraelski napadi na jugu zemlje nastavljeni i nakon objave sporazuma, što ukazuje da bi sprovođenje dogovora na terenu moglo biti znatno složenije od samog procesa pregovaranja.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozdravio je postignuti dogovor ocenivši da bi mogao predstavljati važan korak ka trajnoj stabilizaciji regiona. On je naglasio da Evropska unija podržava diplomatsko rešavanje sporova i očekuje da sve strane poštuju međunarodno pravo.
Sličnu poruku uputila je i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, koja smatra da sporazum otvara prostor za nastavak ozbiljnih pregovora o iranskom nuklearnom programu, ali i o drugim bezbednosnim pitanjima koja opterećuju region.
Politički analitičari ocenjuju da bi uspešna realizacija sporazuma mogla da predstavlja jedan od najznačajnijih diplomatskih uspeha u regionu od potpisivanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Ipak, brojna otvorena pitanja ostaju nerešena, pre svega budućnost iranskog programa obogaćivanja uranijuma, uloga regionalnih saveznika Teherana i odnos Izraela prema novonastaloj situaciji.
Narednih nekoliko nedelja pokazaće da li je reč o početku dugoročnog procesa stabilizacije Bliskog istoka ili tek o privremenom predahu u jednom od najopasnijih geopolitičkih sukoba današnjice.
(M.A./EUpravo zato)
