Dan srpske diplomatije obeležava se 29. maja, u znak sećanja na dan kada je 1839. godine ustanovljena Knjaževska kancelarija inostranih dela, preteča današnjeg Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Ovaj datum simbolično predstavlja početak organizovanog i institucionalnog vođenja spoljne politike moderne srpske države i podseća na dugu diplomatsku tradiciju Srbije, koja je kroz istoriju imala važnu ulogu u očuvanju državnih i nacionalnih interesa.
U vremenu složenih međunarodnih odnosa i sve izraženijih globalnih podela, Dan srpske diplomatije predstavlja priliku da se sagleda položaj Srbije u svetu, ali i izazovi sa kojima se domaća diplomatija suočava u zaštiti političkih, ekonomskih i nacionalnih interesa države.
Povodom Dana srpske diplomatije, razgovarali smo sa Markom Đurićem, ministrom spoljnih poslova Republike Srbije.
Kako danas ocenjujete položaj srpske diplomatije u svetu koji je sve nestabilniji i podeljeniji, posebno u kontekstu krize na Bliskom istoku?
Srpski pristup spoljnoj politici danas predstavlja jednu od naših najvećih prednosti i postao je prepoznatljiv širom sveta. U prethodnim godinama Srbija je uspela da svoj međunarodni profil podigne znatno iznad onoga što bi proizlazilo samo iz veličine naše ekonomije ili broja stanovnika.
Naša politika zasniva se na vrednostima, tradiciji i poštovanju međunarodnog prava, ali i na istorijskom nasleđu činjenice da je Beograd pre 65 godina bio mesto osnivanja Pokreta nesvrstanih.
Srbija dosledno zastupa principe zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, kao i poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, što je u vremenu globalnih turbulencija sve cenjenije među državama širom sveta.
Najkraće rečeno, srpska spoljna politika danas je jedan od najšire prihvaćenih aspekata ukupne državne politike, a predsednik Aleksandar Vučić uspeo je da svojim vođstvom Srbiju pozicionira kao jednu od najuticajnijih zemalja regiona na međunarodnoj sceni.
U kojoj fazi su danas evrointegracije Srbije i šta su najveće prepreke na tom putu?
Evropski put Srbije traje već četvrt veka, kao i proces evropskih integracija čitavog regiona Zapadnog Balkana. Ne želim da govorim o frustracijama zbog činjenice da Srbija, kao stari evropski narod, još uvek ne zauzima ravnopravno mesto za evropskim stolom, iako duboko verujem da nam ono pripada.
To posebno važi imajući u vidu istorijsku ulogu Srbije u 20. veku, kada smo podneli ogromne žrtve u borbi za slobodu i evropske vrednosti oslobođene totalitarnih ideologija.
Danas je, međutim, važno da se fokusiramo na ono što sami možemo da uradimo, da naše društvo bude bolje organizovano, ekonomski snažnije, infrastrukturno razvijenije i institucionalno efikasnije, u skladu sa standardima najrazvijenijih evropskih država.
"Srbija pripada Evropi"
Srbija je u prethodnoj deceniji ostvarila značajan ekonomski napredak i postala primer uspeha među postjugoslovenskim i bivšim socijalističkim zemljama.
Naša ekonomija gotovo je utrostručena, a otvoreno je više od 600.000 novih radnih mesta u odnosu na 2012. godinu.
Taj napredak ostvaren je prvenstveno kroz saradnju sa evropskim partnerima. Čak 62 odsto naše spoljne trgovine odvija se sa zemljama Evropske unije. Nemačka je najveći investitor u Srbiji, a među najznačajnijim partnerima su i Austrija, Italija, Francuska i Holandija. Kada tome dodamo zemlje regiona sa kojima se Srbija graniči, dolazimo do gotovo 78 odsto ukupne ekonomske razmene.
Srbija se, kroz saradnju sa Evropom, razvija kao ponosna i nezavisna država.
Kako prevazići skepticizam u društvu koji postoji prema evropskim integracijama?
Taj skepticizam nije nov i velikim delom proizlazi iz događaja vezanih za raspad bivše Jugoslavije i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Ipak, naš vitalni nacionalni interes jeste da budemo za stolom u Briselu, gde se donose odluke koje direktno utiču na budućnost našeg kontinenta, ali i na ekonomsku, bezbednosnu i spoljnopolitičku poziciju Srbije.
Srbija pripada Evropi. Okruženi smo državama članicama Evropske unije i ne treba da gajimo iluziju da ćemo svoje nacionalne interese lakše ostvarivati van evropskih institucija, posebno kada je reč o položaju Srba u regionu ili pitanju Kosova i Metohije.
Pogledajte video intervju:
Razloga za članstvo ima mnogo, od ekonomskih koristi i pristupa evropskim fondovima do trajne stabilnosti i jačanja institucija, vladavine prava i demokratskih standarda.
Srbija želi da bude deo zajednice najrazvijenijih evropskih društava, uz očuvanje sopstvenog identiteta i nacionalnih posebnosti.
"Srbija vodi izbalansiranu i multivektorsku spoljnu politiku"
Koji su ključni spoljnopolitički prioriteti Srbije u narednom periodu?
Spoljna politika Srbije nije ograničena samo na evropske integracije.
Nastavićemo da jačamo bilateralne odnose sa evropskim zemljama, otvaramo nova diplomatska predstavništva i razvijamo saradnju sa državama sa kojima ranije nismo imali intenzivne odnose.
U prethodnom periodu realizovao sam više od stotinu bilateralnih susreta i poseta, od čega se gotovo polovina odnosila na zemlje Evropske unije.
Istovremeno, Srbija vodi izbalansiranu i multivektorsku spoljnu politiku. Naša prednost je u tome što razvijamo saradnju sa državama Afrike, Azije i Latinske Amerike, ali i što smo jedina evropska zemlja koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, kao i privilegovan pristup tržištima Rusije, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih država.
Srbija se, kroz saradnju sa Evropom, razvija kao ponosna i nezavisna država.
Jedan od ključnih prioriteta ostaje zaštita teritorijalnog integriteta Srbije i borba za očuvanje naših interesa na Kosovu i Metohiji. Veoma je važno da naše diplomate širom sveta predstavljaju poziciju Srbije argumentovano i odgovorno, jer je pitanje Kosova i Metohije jedno od najvažnijih pitanja našeg nacionalnog identiteta.
Srbija i Zapadni Balkan
Koliko Srbija danas uspeva da ojača svoje pozicije u regionu Zapadnog Balkana?
Dobri odnosi sa susedima ključni su za stabilnost i ekonomski razvoj Srbije. Naš cilj je da region funkcioniše po evropskim principima, sa što manje administrativnih prepreka i otvorenijim granicama.
Predsednik Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama nedavno su uputili zajedničku inicijativu evropskim zvaničnicima sa ciljem ubrzanja integracije regiona u šengenski prostor.
Takav potez ne bi samo uklonio čekanja na granicama, već bi otvorio značajan ekonomski potencijal regiona i doprineo boljoj međunacionalnoj atmosferi. Ljudi bi mogli slobodnije da putuju, rade i održavaju porodične i poslovne veze, dok bi prostor za političke manipulacije bio znatno sužen.
Srbija veruje da je za budućnost regiona potrebna jasna evropska vizija, kao i politička hrabrost da se Zapadni Balkan snažnije integriše u evropske tokove.
Đurić: U uspehe srpske diplomatije uključeno je celo društvo
Koji je najveći diplomatski uspeh Srbije u prethodnom periodu?
Najveći uspeh srpske diplomatije u prethodnim godinama, uprkos veoma složenim globalnim okolnostima, jeste očuvanje mira, stabilnosti i povoljnog međunarodnog ambijenta za rast domaće ekonomije, uz istovremenu zaštitu teritorijalnog integriteta zemlje.
U vremenu globalne polarizacije Srbija uspeva ne samo da očuva postojeća prijateljstva, već i da gradi nova partnerstva, zadržavajući samostalnost u odlučivanju i stabilan ekonomski razvoj.
U uspehe srpske diplomatije uključeno je čitavo društvo, od državnih institucija i različitih ministarstava, do kulturnih radnika i sportista, koji često predstavljaju najuspešnije ambasadore Srbije u svetu.
Kosovo i Metohija - pitanje identiteta Srbije i borba koja neće biti laka
Koji su najveći izazovi sa kojima se Srbija suočava po pitanju Kosova i Metohije?
Srbija danas ima mnogo razvojnih ciljeva i prioriteta, dok su vlasti u Prištini fokusirane na pokušaje marginalizacije srpskog naroda i preuzimanja potpune kontrole nad institucijama i sistemom u pokrajini.
U takvim okolnostima naš zadatak je da međunarodnoj javnosti predstavimo istinu o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, koji predstavljaju jednu od najugroženijih hrišćanskih zajednica u Evropi.
Ohrabruje činjenica da i neke države koje su ranije bezrezervno podržavale nezavisnost danas pokazuju više razumevanja za poziciju Srbije. Ipak, nemamo iluziju da će ta diplomatska borba biti laka, posebno imajući u vidu intenzivno međunarodno lobiranje Prištine.
Verujem da Srbija, ukoliko nastavi da jača ekonomski i institucionalno, može da zaštiti svoje interese na Kosovu i Metohiji, od naših svetinja do onoga što je najvažnije, a to su ljudi koji tamo žive.
Posle godina provedenih u neposrednom radu sa Srbima na Kosovu i Metohiji, siguran sam u njihovu snagu i istrajnost, kao i u to da će Srbija ostati uz svoj narod.
Koji je vaš najveći lični, a koji diplomatski uspeh?
Moj najveći lični uspeh svakako su moje tri ćerke, dok o profesionalnim rezultatima više volim da govore drugi.
Ipak, posebno sam zadovoljan time što smo tokom prethodne godine uspeli da pomognemo Republici Srpskoj u rešavanju određenih pitanja u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Ministar Marko Đurić ocenjuje da Srbija danas vodi prepoznatljivu i samostalnu spoljnu politiku, zasnovanu na međunarodnom pravu, vojnoj neutralnosti i zaštiti nacionalnih interesa.
Upravo takav pristup, smatra on, omogućio je Srbiji da u uslovima sve izraženijih globalnih podela sačuva političku stabilnost, razvija međunarodna partnerstva i dodatno učvrsti svoju poziciju na međunarodnoj sceni.
(M.A./EUpravo zato)
