Evropski lideri se okupljaju u utorak u Nemačkoj kako bi razgovarali o saradnji u području energetike i bezbednosti u Severnom moru.
Međutim, strah zbog sve većih američkih ambicija mogao bi da zaseni dnevni red samita. Iako je regija već dugo suočena sa ruskim pretnjama, u poslednje vreme su napetosti porasle zbog nastojanja američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme autonomnu dansku teritoriju Grenland, prenosi "France 24".
Nemački kancelar, Fridrih Merc, domaćin je sastanka koji se održava samo nekoliko dana nakon što je Tramp odustao od ideje da će silom zauzeti Grenland i uvesti kaznene carine evropskim saveznicima koji bi se tome usprotivili.
Trump je izjavio da je postigao "okvirni" sporazum s generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, ali je ta objava, bez otkrivanja detalja, izazvala i olakšanje i zbunjenost.
"Moraćemo veću pažnju da posvetimo svim delovima evropske teritorije NATO-a", rekao je Merc u četvrtak nakon vanrednog sastanka Evropskog saveta, dodavši: "To se pre svega tiče Severa."
Na spisku gostiju u Hamburgu nalaze se danska premijerka Mete Frederiksen, koja je u petak posetila Grenland, i predstavnici NATO-a, Evropske komisije i Islanda.
Očekuje se i dolazak lidera iz Norveške, Holandije, Irske, Belgije i Luksemburga, dok Velika Britanija i Francuska na samit šalju ministre.
"S obzirom na sastav učesnika sastanka, siguran sam da će bezbednost na Severu takođe biti od interesa za učesnike", izjavio je Stefen Mejer, portparol kancelara Merza.
Sabotaža i nadzor
Cilj samita je podsticanje prekograničnog širenja vetroelektrana na moru, razvoja tržišta vodonika i povezivanja ofšor infrastrukture. Ipak, bezbednosna pitanja će biti visoko na dnevnom redu, budući da su Severno i susedno Baltičko more već dugo mete takozvanih "hibridnih napada", za koje se uglavnom okrivljuje Rusija.
Sumnja se da teretni brodovi povezani s Rusijom sabotiraju podvodne komunikacione kablove i nadziru kritičnu infrastrukturu. U Nemačkoj su vlasti dodatno uznemirene misterioznim letovima dronova iznad aerodroma, vojnih baza i industrijskih postrojenja, a veruje se da su neki od njih lansirani s brodova koje je poslala Rusija.
Merc je prošle nedelje najavio da će teme rasprave u Hamburgu biti "pomorska bezbednost" kao i "zajednički ekonomski uspeh na Severu".
Energetski ciljevi i izazovi
Cilj je pretvoriti Severno more u "najveći svetski rezervoar čiste energije", što je Merc opisao kao projekat od "ključne važnosti za snažnu, bezbednu i nezavisnu Evropu".
Na prethodnom samitu Severnog mora 2023. godine, države su se dogovorile o izgradnji vetroelektrana ukupnog kapaciteta do 300 gigavata do sredine veka, s prelaznim ciljem od 120 GW do 2030. godine.
Međutim, prema trenutnim trendovima, do kraja decenije biće instalirano samo 82 GW kapaciteta, navodi konsultantska firma "Baringa". Vladini izvori su potvrdili da će se u Hamburgu raspravljati o rešavanju "trenutnih poteškoća" s kojima se industrija suočava.
Među preprekama su logistička uska grla u lukama, nedostatak delova i mrežna infrastruktura koja se teško nosi s dodatnom i promenljivom energijom. Takođe postoji zabrinutost zbog ulaska kineskih proizvođača turbina u lanac snabdevanja, dok evropski akteri nastoje da ojačaju sopstvenu autonomiju.
Klima i bezbednost
Zagovornici energije vetra ističu da je ona korisna ne samo za klimu, već i za bezbednost. Decentralizovani sistemi poput vetroelektrana otporniji su na sabotaže i napade od elektrana na fosilna goriva, gasovoda ili naftnih tankera.
Sajmon Skilings iz tink tenka E3G je rekao da smo "mnogo naučili poslednjih godina, ne samo iz nekih hibridnih napada koji su pogodili infrastrukturu, već i posmatrajući situaciju u Ukrajini i Rusiji".
Skilings je dodao da bi vetroelektrane na moru mogle da pomognu u jačanju pomorske bezbednosni ako bi se oprema za nadzor ili dronovi integrisali u turbine.
Ipak, upozorio je da još postoji "vrlo malo koordinacije o tim pitanjima u Severnom moru" i da bi izgradnja otpornosti sistema takođe povećala troškove.
(EUpravo zato/France 24)
