U trenutku kada se politika proširenja Evropske unije ponovo vraća visoko na agendu Brisela, Kipar, kao aktuelni predsedavajući Savetom EU, jasno pozicionira Zapadni Balkan među svojim prioritetima.
Formiranje ad hok Radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji označeno je kao ključni cilj kiparskog predsedavanja, pod uslovom da Podgorica ostvari dovoljan napredak u zatvaranju preostalih pregovaračkih poglavlja, dok se istovremeno šalje poruka snažne podrške evropskoj perspektivi Srbije, koja se u Briselu vidi kao ključni partner EU i centralni akter u regionu.
Šta u kiparskom predsedavanju EU predstavlja najveći izazov, koja faza je najzahtevnija, koja politički najvažnija i drugim detaljima govorio je ambasador Kipra u Crnoj Gori i Srbiji Andreas Fotiu.
Snažna podrška Crnoj Gori
Fotiu je rekao da će Kipar, kao predsedavajuća država Savetom EU, snažno podržati Crnu Goru na njenom evropskom putu, obezbeđujući fer, transparentan i efikasan pregovarački proces, uz aktivno olakšavanje dijaloga među državama članicama i insistiranje da proširenje ostane visoko na agendi Evropske unije.
Podsetio je da je Kipar 1. januara preuzeo predsedavanje Savetom EU u složenom geopolitičkom trenutku, pod motom "Autonomna Unija, otvorena prema svetu". Kako je naveo, program predsedavanja stavlja stratešku autonomiju u središte evropske politike, što podrazumeva jačanje otpornosti i sposobnosti EU da deluje samostalno, uz istovremeno konstruktivno angažovanje sa globalnim partnerima.
Prema njegovim rečima, fokus kiparskog predsedavanja biće na jačanju bezbednosti i odbrambene spremnosti Unije, povećanju konkurentnosti, jačanju globalne uloge EU kroz partnerstva, očuvanju vrednosti ljudskih prava i inkluzije, kao i na napretku pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru za period od 2028. do 2034. godine.
Fotiu je ocenio da Kipar, kao mala država članica sa značajnim regionalnim iskustvom, ima kapacitet da deluje kao pošten posrednik, gradi mostove i doprinese postizanju konsenzusa među državama članicama.
On je istakao da Kipar proširenje vidi kao strateško ulaganje u dugoročnu stabilnost, bezbednost i prosperitet Evropske unije, posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu, za koji je rekao da je sastavni deo Evrope i čija je budućnost unutar EU.
"Proširenje mora ostati kredibilno i zasnovano na zaslugama, utemeljeno na stvarnim reformama, posebno u oblastima vladavine prava, demokratskih institucija i dobrosusedskih odnosa", naglasio je Fotiu, prenose Vijesti intervju koji je ambasador dao agenciji MINA.
Govoreći o Crnoj Gori, on je rekao da je ta zemlja prepoznata kao najnapredniji kandidat u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Dosadašnji napredak, uključujući privremeno zatvaranje značajnog broja pregovaračkih poglavlja, prema njegovoj oceni, pokazuje jasnu političku posvećenost i adekvatan administrativni kapacitet.
"Nakon privremenog zatvaranja značajnog broja poglavlja, očekujemo dalji suštinski napredak u narednih šest meseci", rekao je Fotiu, dodajući da je završna faza pregovora uvek najzahtevnija i da zahteva kontinuirani fokus, posebno na poglavlja vladavine prava, delotvornu primenu reformi i opipljive rezultate.
Ambiciozan cilj Crne Gore da do kraja ove godine zatvori sva pregovaračka poglavlja, a da 2028. postane članica Evropske unije, Fotiu je ocenio kao realan i ostvariv, pod uslovom da se reforme nastave odlučno i uz konkretne, merljive rezultate. Posebno je ukazao na značaj formiranja ad hok Radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju, ocenjujući taj korak kao ključnu prekretnicu u procesu.
"Uspostavljanje ove radne grupe za Crnu Goru ključni je prioritet našeg predsedavanja, pod uslovom da se ostvari dovoljan napredak u zatvaranju preostalih pregovaračkih poglavlja i da sve države članice budu spremne da nastave proces", rekao je ambasador Kipra.
Ambasador govorio o Srbiji kao ključnom akteru na Zapadnom Balkanu
Kada je reč o Srbiji, Fotiu je naglasio da Kipar snažno podržava njenu evropsku perspektivu, navodeći da je Srbija ključni partner Evropske unije i centralni akter na Zapadnom Balkanu. Dodao je da se prepoznaju napori koje je Srbija uložila u reformskom procesu, uz ohrabrenje da se reforme nastave, naročito u oblastima vladavine prava, pravosuđa, slobode medija i daljeg usklađivanja sa politikama EU.
Komentarišući ideju zajedničkog ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, koju je nedavno izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Fotiu je ponovio da proširenje ostaje proces zasnovan na zaslugama i da se svaka zemlja procenjuje pojedinačno.
"Evropski put je otvoren, a dalji napredak je moguć i ostvariv uz kontinuiranu političku posvećenost", rekao je on, dodajući da uspeh jedne zemlje može poslužiti kao pozitivan primer i katalizator za ceo region.
Govoreći o tome šta bi predstavljalo najveći uspeh kiparskog predsedavanja kada je reč o Zapadnom Balkanu, Fotiu je naveo da bi to bila obnova i jačanje poverenja u proces proširenja kroz konkretne rezultate, očuvanje kredibiliteta i jasnu poruku da reforme vode ka stvarnim ishodima.
"Cilj Kipra je unapređenje pregovora o pristupanju sa zemljama regiona, produbljivanje angažmana EU sa Zapadnim Balkanom i doprinos većoj stabilnosti i saradnji u regionu. Ostvarenje ovih ciljeva predstavljaće značajan i trajan doprinos procesu evropske integracije", zaključio je Fotiu.
(EUpravo zato.rs)
