Evropska unija postigla je znatan napredak u zakonodavstvu za zaštitu žena, ali svakodnevica i dalje pokazuje veliki jaz u primeni prava, zaštiti žrtava i ekonomskim mogućnostima.
Koji su izazovi s kojima se suočavaju žene koje trpe nasilje, koliko je neophodno rigorozno sprovođenje postojećih direktiva i konkretnih politika koje bi život žena mogle poboljšati u narednih pet godina, kako EU može stvoriti sigurne prostore za žene koje se plaše da progovore i kako se postiže stvarna rodna ravnopravnost u praksi... Ovo su samo neke od tema kojih smo se dotakli u razgovoru s Rosom Estaras Feragut, potpredsednicom Odbora za prava žena i rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta (FEMM).
Gde vidite najveći jaz između deklarativne posvećenosti EU pravima žena i svakodnevne stvarnosti žena koje i dalje nemaju zaštitu, sigurnost i jednake mogućnosti?
- Kao potpredsednica Odbora za prava žena i rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta (FEMM), smatram da je najveći jaz u efikasnoj primeni postojećih pravila i postizanju istinske jednakosti, posebno na radnom mestu i borbi protiv nasilja.
U poslednjim godinama Evropska unija napravila je značajne korake napred, unapređujući ključne direktive za borbu protiv nasilja zasnovanog na polu, promovišući transparentnost plata i jačajući prava na ravnotežu između posla i privatnog života. Ipak, znatne razlike među državama članicama i dalje postoje. U mojoj zemlji, Španiji, ovaj jaz je posebno vidljiv. Odložena transpozicija Direktive o ravnoteži između posla i privatnog života, što je čak rezultiralo presudom i finansijskom kaznom od Suda pravde, kao i nedavni slučajevi uznemiravanja i seksualnog zlostavljanja, uključujući visoke javne zvaničnike, uključujući i ostavku načelnika Nacionalne policije i unutrašnje žalbe unutar vladajuće partije, ponovo su pokrenuli debatu o tome kako institucije rešavaju nasilje nad ženama. Sve ovo je izazvalo snažan društveni i medijski pritisak na jačanje mehanizama prevencije, prijavljivanja i odgovornosti.
Efikasna jednakost se ne postiže samo deklaracijama već i merljivim rezultatima u svakodnevnom životu evropskih žena
Evropska narodna stranka čvrsto veruje da jednakost ne sme ostati samo na nivou deklaracija ili simboličnog zakonodavstva. Ono što nam je potrebno jeste rigorozno sprovođenje već usvojenih pravila, efikasnija upotreba evropskih fondova za podršku ženama u ranjivim situacijama i politike koje omogućavaju istinsku ravnotežu između posla i privatnog života. Takođe se zalažemo za veću zastupljenost žena u strateškim sektorima, poput tehnologije, i snažniju podršku ženama preduzetnicama.
Zatvaranje jaza između posvećenosti i stvarnosti zahteva kontinuirana ulaganja u obrazovanje, obuku u digitalnim veštinama i odlučnu podršku zapošljavanju žena. Naš cilj mora biti jasan: osigurati da svaka žena u Evropi, gde god da živi, ima stvaran i efikasan pristup zaštiti, mogućnostima i slobodi da oblikuje svoj život u punoj ravnopravnosti.
Politike Evropske unije
Uprkos strategijama EU o rodnoj ravnopravnosti, mnoge žene širom Evrope i dalje se suočavaju s nižim platama, nasiljem i institucionalnim ćutanjem. Kako politike EU mogu postati opipljivije za žene čiji se glasovi retko čuju?
- Veliki izazov nije samo dizajnirati ambiciozne strategije već i osigurati da one posebno dopru do najranjivijih žena: žena u ruralnim sredinama, žena sa invaliditetom, žrtava nasilja, žena u nesigurnim radnim situacijama i drugih. Da bi evropske politike bile zaista opipljive, moramo osigurati efikasnu primenu i rigoroznu evaluaciju pravila. Važno je donositi zakone, ali je takođe esencijalno da države članice u potpunosti implementiraju direktive i da Evropska komisija prati njihovo poštovanje putem jasnih mehanizama monitoringa.
Potreban je stvaran pristup informacijama i resursima. Mnoge žene nisu svesne prava koja već imaju. Neophodno je ojačati saradnju s lokalnim vlastima, socijalnim organizacijama i relevantnim entitetima kako bi informacije i usluge podrške zaista stigle do žena na terenu.
Neophodne su podrška i radne prilike. U Evropskoj narodnoj stranci zagovaramo politike koje promovišu žensko zapošljavanje, preduzetništvo, obuke u strateškim sektorima poput digitalizacije i zelene tranzicije, kao i mere koje olakšavaju ravnotežu između posla i privatnog života. Ekonomska nezavisnost je ključ za prekidanje ciklusa nasilja i nejednakosti.
Davanje glasa onima koji se retko čuju znači i uključivanje žena u dizajn javnih politika, jačanje mehanizama konsultacija i osiguravanje da evropski fondovi prioritetno finansiraju projekte koji direktno utiču na njihov život. Vlade moraju da daju prioritet finansiranju politika koje promovišu jednakost. Efikasna jednakost se ne postiže samo deklaracijama već i merljivim rezultatima u svakodnevnom životu evropskih žena. To mora biti naš politički cilj.
Za žene koje žive u sredinama gde institucije ne uspevaju da ih zaštite, vrednosti EU često predstavljaju nadu. Kako Evropska unija može odlučnije podržati žene u državama članicama gde se rodna ravnopravnost sistematski podriva?
- Ovo pitanje je vrlo relevantno, s obzirom na to da u mojoj zemlji postoji nedavni slučaj u koji je uključen visokorangirani službenik Nacionalne policije, kad je žena prijavila navodno zlostavljanje, a možda postoji i više žrtava i više počinilaca. Ovo odražava problem: kad institucije odgovorne za zaštitu ljudi ne funkcionišu ili izazivaju nepoverenje, žrtve oklevaju da prijave zlostavljanje i mogu se osećati bespomoćno.
Prva dva meseca 2026. godine još nisu prošla, a moja zemlja je već obeležena novim porastom nasilja nad ženama. Prethodne nedelje su bile posebno tragične nakon ubistava tri žene i dvoje maloletnika, čime je broj zločina nasilja nad ženama do sada ove godine dostigao 10. U šest slučajeva prethodno su postojale prijave, što ukazuje na upornost strukturnih i institucionalnih propusta u prevenciji, identifikaciji i praćenju nasilja nad ženama, čak i s postojećim protokolima.
Propusti u sistemu elektronskih narukvica, koji je trebalo da štiti žene sa zabranama prilaska, istakli su hitnu potrebu za jačanjem sistema nadzora i osiguranjem da zaštitni uređaji uvek funkcionišu. Kad mehanizam zakaže, to nije samo tehnička greška. To je direktno kršenje bezbednosti žrtava i podsetnik da borba protiv nasilja nad ženama zahteva rigoroznost, nadzor i institucionalnu odgovornost.
Ovo se direktno povezuje sa sledećim problemom. Kad postoje propusti u unutrašnjim kontrolnim mehanizmima države članice u zaštiti zviždača ili u institucionalnom odgovoru, rodna ravnopravnost se u praksi podriva.
Evropska unija može delovati jačanjem zajedničkih standarda za zaštitu žrtava, zahtevajući nezavisne protokole istrage unutar organa sprovođenja zakona i nadzor nad efektivnim poštovanjem pravila o jednakosti i zaštiti. Pored toga, može finansirati direktnu pravnu i psihološku podršku za žrtve.
Jer prava ravnopravnost ne zavisi samo od naprednih zakona već i od toga da nijedna žena ne ostane nezaštićena od zloupotrebe moći.
Ako biste mogli da zagovarate jednu konkretnu inicijativu na nivou EU koja bi direktno poboljšala život žena u narednih pet godina, posebno onih koje se suočavaju s nasiljem ili ekonomskom nesigurnošću, šta bi to bilo i šta danas stoji na putu toj inicijativi?
- Ako bih morala da zagovaram jednu inicijativu, to bi bio evropski pristup fokusiran na efikasnu primenu već odobrenih standarda, jačanje kapaciteta država članica da ih poštuju i osiguranje da oni stignu do onih kojima su najpotrebniji.
Ako želimo da vidimo stvarne rezultate, moramo preći sa opštih obaveza na mehanizme s posledicama kad nisu ispunjeni. Tek tada će jednakost prestati da zavisi od zemlje u kojoj žena živi.
Evropa je postigla napredak s Direktivom o nasilju nad ženama, Direktivom o ravnoteži između posla i privatnog života i Direktivom o transparentnosti plata, ali previše žena, uključujući i žene sa invaliditetom, i dalje ne vidi ove napretke u svakodnevnom životu.
Evropska narodna stranka smatra da prioritet mora biti osiguranje da se ova pravila pravilno primenjuju, sa tri jasna prioriteta - prava ravnoteža između posla i privatnog života, omogućavajući ženama da rade, brinu o drugima i napreduju bez odricanja svojih životnih planova; efikasna zaštita od nasilja, s dostupnim uslugama, adekvatnom obukom i efektivnim mehanizmima prijavljivanja, kao i podrška najranjivijim ženama, posebno ženama sa invaliditetom, koje se i dalje suočavaju s dodatnim preprekama u pristupu pravdi, zaposlenju i uslugama.
Da li je problem nedostatak dobrih zakona ili njihovo sprovođenje?
- Na putu realizacije danas nisu zakonske prepreke, već nedostatak sprovođenja, nejednakost među državama članicama i odsustvo robusnih mehanizama koji osiguravaju da evropska prava postanu stvarne mogućnosti. Evropski pristup fokusiran na primenu, monitoring i tehničku podršku zatvorio bi ovaj jaz i osigurao da nijedna žena ne bude zapostavljena.
Umesto izolovane mere, potrebniji je obavezujući i koordinisan evropski pristup kako nijedna žena u Evropi ne bi ostala nezaštićena od nasilja ili ekonomske zavisnosti.
Prava ravnopravnost ne zavisi samo od naprednih zakona već i od toga da nijedna žena ne ostane nezaštićena od zloupotrebe moći.
U narednih pet godina naši prioriteti moraju biti jasno definisani i čvrsto osigurani: osigurati neposrednu i efikasnu zaštitu od svih oblika nasilja; garantovati stvaran pristup pravdi; dodatno jačati politike ravnoteže između posla i privatnog života; kao i promovisati obrazovne inicijative za razbijanje upornog rodnog stereotipa. Briga mora biti u srcu svih javnih politika, cilj za koji će Evropska strategija za brigu biti ključni stub našeg socijalnog modela.
Istovremeno, moramo proširiti ekonomske mogućnosti koje ženama omogućavaju da obnove svoj život s punom autonomijom i dostojanstvom. To zahteva obavezujuće zajedničke standarde, redovno i transparentno praćenje implementacije i strateško korišćenje evropskih fondova kako bi sredstva direktno stigla do žena u najranjivijim situacijama.
Koju poruku biste poslali ženama koje žele da se izbore za svoja prava, ali ćute zbog straha, društvenog pritiska, stigme ili nasilja? Kako EU institucije mogu pomoći da se stvore sigurniji prostori za njihov glas?
- Mnoge žene u Evropi plaše se da progovore, i to je razumljivo: društveni pritisak, stigmatizacija ili nasilje mogu ućutkati i najodlučnije. Ali mislim na hrabrost mnogih žena u Iranu ili Avganistanu, koje rizikuju život za nešto tako osnovno poput školovanja, rada ili pokazivanja svog lica. Njihova hrabrost nas podseća da svaki put kad žena podigne glas, bilo ovde ili bilo gde u svetu, ona brani ne samo svoja prava već i prava svih žena.
Verujem da EU mora graditi poverenje, da to mora biti prioritet svih njenih politika i da mora garantovati sigurne, dostupne i pouzdane prostore tako da nijedna žena ne mora da bira između svoje bezbednosti i slobode izražavanja.
