Sve to su ustavne monarhije, drugim rečima, kralj ili kraljica formalno predstavljaju državu, ali nemaju stvarnu političku moć. Vlast je u rukama demokratski izabranih institucija, parlamenta i vlade.
Ako pogledamo ostatak Evrope, monarhije postoje i u Norveškoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, ali one nisu članice EU.
Kako funkcioniše monarhija u savremenoj Evropi?
Ukoliko uzmemo u obzir da Evropska unija počiva na vladavini prava, zajedničkim vrednostima, demokratiji, poštovanju ljudskih prava i jedinstvenom tržištu, postavlja se pitanje kako je moguće da unutar ovakve organizacije postoji monarhija integrisana u demokratski sistem. Istina je da monarh nema izvršnu vlast, vlada se bira na izborima, parlament donosi zakone, a ustav jasno ograničava ulogu kralja na ceremonijalnu.
Drugim rečima, on obavlja državne posete i otvara parlament, predstavlja svoju državu u inostranstvu i predstavlja simbol kontinuiteta države i identiteta.
Da li je ovo sukob interesa?
Na prvi pogled, monarhija kao takva počiva na naslednoj vlasti, dok u demokratiji vlast se bira na izborima, stoga deluju nespojivo. Međutim, evropska praksa pokazuje drugačije.
Sve monarhije u EU spadaju među najstabilnije i najrazvijenije demokratije u svetu. U praksi ovo znači da postojanje monarha ne ugrožava demokratske procese, dok je politička moć u potpunosti u rukama izabranih predstavnika, a građani imaju ista prava kao u republikama. Monarhija je možda zadržana kao simbolična forma, ali je suština sistema demokratska.
Politikolozi se slažu da za ovo postoji nekoliko ključnih razloga. Pre svega, kao prvi i najvažniji navodi se tradicija u kontekstu viševekovne istorije i nasleđa koje predstavlja deo nacionalnog identiteta. Drugi je politička neutralnost jer za razliku od predsednika, monarh nema nikakve veze sa bilo kojom partijom i to ga nesumnjivo čini neutralnom figurom. Poslednji je da u kriznim situacijama monarh ima ulogu smirivanja tenzija unutar političkog sistema.
Koji je stav EU po ovom pitanju?
Evropska unija ne favorizuje jedan oblik uređenja, u njoj koegzistiraju i republike poput Francuske i monarhije poput Španije. Ono što ih povezuje nisu uređenja kao takva, već vladavina prava, slobodni izbori i vladavina ljudskih prava.
Monarhije u EU stoga se ne posmatraju kao ostatak nedemokratske prošlosti, već primer kako se tradicionalne institucije mogu prilagoditi savremenim političkim sistemima. U praksi, razlika između monarhije i republike u EU danas je više formalna nego suštinska, jer se politička moć u oba slučaja zasniva na volji građana.
(EUpravo zato)
